Da li je na "Ilidži" 1969. izvedeno najviše večitih hitova u istoriji legendarnog festivala?

"Pusti me da pjevam onu staru pjesmu,

njene mile zvuke, setne, žalosne,

Preporučujemo

pjesma će ti reći najmiliji druže,

o životu mome reći će ti sve.

Sviraj Cigane pjesme odavne,

sviraj do zore to je život moj.

Nikad moje ruže tako cvale nisu,

kao tvoje druže što cvetaju sad,

ja u srcu mome od detinjstva rana

nosim teške boli i golemi jad.

Procvetaće sine uvenule ruže,

to mi majka reče dok sam bio mlad,

samo ove riječi utjeha su meni

i za moju dušu što boluje sad."

(Selver Pašić)

Ovo je pobednička pesma sa Ilidžanskog festivala 1969. Pesmu je otpevao Bora Spužić Kvaka u alternaciji sa Mladenom Tomićem i pobedio u nikad jačoj konkurenciji najvećeg festivala narodne muzike na prostorima bivše Jugoslavije.

- I danas mi odzvanjaju ovacije upućene Kvaki, koji je tada bio zvezda u usponu. Ja sam bio jedan mali lokalni seljačić, kome se ukazala čast da peva u alternaciji pored takvog asa - priča Mladen Tomić.

- Srećom, došla je moja raja iz "Topole", "Kristala", "Kod Bude", "Male aleje", napravili su pravu karnevalsku atmosferu, udarali u šerpe i bubnjeve, bučnije nego na stadionu.

"Ilidža' 1969. pamtiće se po desetak pesama, i nagrađenih i nenagrađenih, koje su pobedile i vreme i žiri i koje i danas žive. Prvu nagradu stručnog žirija odneli su debitanti: Bora Spužić Kvaka sa "Starom pjesmom" i Jasna Kočijašević sa pesmom "Malo cik, malo cak".

- Pesma "Malo cik, malo cak" po svom naslovu asocira na nešto dečije i neobavezno, a donese mi prvu nagradu stručnog žirija na legendarnoj "Ilidži". Na moju sreću, Lepa Lukić je odbila ovu pesmu, inače pesmu njenog ličnog kompozitora Pere Tanasijevića. Naravno, ja sam je oberučke prihvatila, jer kao devojčurak od 18 godina nisam bila u situaciji da biram - kaže diva narodne muzike Jasna Kočijašević.

- Pesmu "Malo cik, malo cak" pevala sam u alternaciji sa legendarnom Nadom Mamulom. Iskreno, ja tada nisam bila svesna šta mi se desilo, ni danas nemam precizno objašnjenje moje pobede. Ilidžanski festival je tada prenošen uživo, i možete misliti šta je značilo kad te u jednoj noći vidi desetak miliona ljudi.

Prvu nagradu publike dobio je još jedan debitant, Dragoslav Mihajlović Kanarinac, sa svojom kantautorskom pesmom "Ja te volim". Drugu nagradu stručnog žirija osvojio je Nedeljko Bilkić (višestruki pobednik "Ilidže") sa pesmom "Ilidžanko Bosanko", a drugu nagradu publike osvojio je Toma Zdravković sa pesmom Blagoja Košanina "Odlazi, odlazi".

- Izgleda da sam prvi uspeo da ubedim Tomu da se prešalta u narodnjake. Probao je to i Buca Jovanović, pa kad mu nije uspelo prozvao ga "Španac". Toma je bio čovek kome smo svi verovali, šta god da peva, a ja nikad neću poverovati da je Toma umro - govorio je Blagoje Košanin, siva eminencija "Ilidže" i kompozitor prvog i poslednjeg Tominog hita.

"Ilidža" 1969. biće zapamćena po ansamblima Buce Jovanovića i Ismeta Alajbegovića Šerbe i po nikad jačoj konkurenciji i pesama i pevača: "Violino ne sviraj" (Tozovac), "Odlazi, odlazi" (Toma), "Sviraj Cigane" (Kvaka), "Proklet da je život cijeli" (Muhamed Mujkanović), "Ilidžanko Bosanko" (Nedeljko Bilkić), "Oplakana ljubav" (Lepa), "Lažna ljubav" (Gvozden), "Daruj mi noć, daruj mi tren" (Silvana), "Ja te volim" (Kanarinac), "Idi, mene ostavi" (Nedžad), "Slomljeno srce" (Dževad Ibrahimagić), "Zbogom ostaj moja ljubavi" (Vasilija), "Devojačke suze" (Ismet Krcić), "Bolujem ti majko" (Nada Mamula), "Usamljen lutam" (Bora Drljača), "Pjesmo, živote moj" (Meho Puzić), "Srećan neću biti" (Dragoljub Lazarević)...

I Meho Puzić ima razloga da slavi "Ilidžu" 1969. Nije dobro prošao sa festivalskom pesmom, ali je upoznao Tomu i dobio hit koji će ga proslaviti.

- Tada sam upoznao Meha. Ponudio sam mu pesmu "O majko, majko, što me rodi kad sreće nemam ja". Kad sam je otpevušio Mehu, on se mučenik prvo zaledio, a onda je počeo da skače i vrišti, da me ljubi i viče: "Daj mi tu pesmu, daj, daj!"

- Napisao sam je u trenutku slabosti, posvetio sam je majci kad sam ostao praznih džepova i kad sam se razočarao u sudbinu. Pesma mi je zvučala seljački i banalno, i rešio dam da je dam nekom drugom. Eto, posrećila se Mehu, ploča je otišla u milion primeraka, bila najveći hit, a ja se budala stideo te pesme - pričao je Toma Zdravković.

Zanimljivo je da pesma "Violino ne sviraj" nije dobila nijednu nagradu, a realno je najveći hit od svih gore pomenutih.

Na "Ilidži" 1969. godine bilo je nagrađenih i nenagrađenih, bilo je favorizovanih i oštećenih, ali je toliko bilo dobrih pesama i pevača da se niko nije osetio poraženim.

(Telegraf.rs)