Dve godine od smrti Miroslava Radovanovića: Od utovarivača šljunka do Šabanovog "ratnika" i Vukasove "puške"

Nebesko jato besmrtnih ptica dobilo je silno pojačanje: 21. maja 2020. upokojio se Miroslav "Silni" Radovanović, predvodnik napadačkog stila pevanja.

Preporučujemo

- Rođen sam 1. juna 1947. godine u selu Trešnjevica kod Arilja. Sa sedam godina ostajem siroče, bez oca i majke. Kad sam napunio dvanaest godina, sa bratom prelazim u Čačak i završavam molersko-farbarski zanat. Visio sam na skeli, lopatom vadio šljunak iz Morave i tovario u prikolice. Baš tada kad sam najviše fizikalisao, mislim da sam najslađe pevao - pričao je Miroslav Radovanović u Muzičkoj apoteci.

- Na nagovor drugara odlazim u Konjeviće da me čuje Dragoljub Đordević "Bugarin" iz Bresnice, čuveni harmonikaš iz našeg kraja koji se pročuo svirajući na pločama Nestora Gabrića. Kad sam otpevao Bilkićev hit "Ne pitaj me stara majko", publika mi nije dala da ostavim miikrofon. Prljavog kombinezona i umazanih patika pobrao sam prve aplauze i prešao u pevače.

Po raspevanoj Čačanskoj kotlini proneo se glas - onaj mali Miro što tovari šljunak peva svako veče u Konjevićima.

- Meni bilo lepo u kafani, a onda me Časlav Đoković ubedi da snimim ploču. Bilo je to 1970. godine za tek otvorerenu produkciju "Beograddisk". Zakazali smo studio i sa dve harmonike i dve gitare snimili dve melodijski potpuno iste pesme "Želeo bih da te sretnem" i "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom". Nisam mogao da verujem šta me je snašlo - moj prvenac je bez ikakve reklame prodat u 130000 primeraka.

Posle uspeha sa prvencem Miroslav Radovanović nastavlja sa boemsko-kafanskim životom, ne hajići za medije i karijeru. Krajem 1972. godine u bašti kafane "Prvi maj" u Čačku upoznaje nadolazećeg hitmejkera Predraga Vukovića Vukasa i dobija pesmu svog života.

- Vukas je zavoleo moju boju glasa i moje visine. Za početak naše saradnje 1973. godine ponudio mi je pesmu "Ti si žena mog života" kojom sam postao ekskluzivac Diskosa. Urednici su bili zadovoljni ako prodam dvadesetak hiljada, a prodao sam preko pola miliona ploča. Vukas je bio oduševljen, govorio je: "Ti si puška kojom ja pucam."

Vukasove pesme s početka 70-ih ("Ti si žena mog života", "Ne igraj se, ne muči mi dušu", "Dok te čekam ispod lipa", "Doviđenja, doviđenja", "Lice jedne žene", "Daj mi sliku tvoju", "Prolaznica", "Budi srećna u ljubavi") podigle su Miroslava Radovanovića u sam vrh najtiražnijih jugoslovenskih pevača. Bile su to godine kad je "Silni" iz Čačka bio popularniji od Šabana i Miroslava. 1975. godine Miroslav Radovanović je dohvatio estradno nebo: na dodeli priznanja u Domu sindikata dobio je četiri zlatne i četiri srebrne ploče!

- Lepo mi bilo u mom Čačku. Bio sam zvezda Diskosa, zadovoljan svojim statusom, jedino mi smetala česta uplata avansa - koliko god uplate, ja popijem. Na letu Beograd - Njujork, posle popijenih desetak flaša viskija, Šaban i ja smo došli na ideju da od stjuardese zatražimo da nas izvede na terasu, da se malo proluftiramo iznad Atlantika. Desetak godina sam boemisao sa Šabanom i ekipom (Vida Pavlović, Hasan Dudić, Mustafa Ezić, Veroljub Jovanović). Od milja smo jedan drugog zvali "Ratnik".

- Sredinom sedamdesetih Vukas je iz Diskosa prešao u PGP, pozvao i mene da pređem u Beograd. Ovi moji ih Diskosa se uplaše da me ne izgube, pa mi ponudiše za produžetak ugovora stan u Beogradu, kod Doma sindikata. Ja se zadovoljio i kućom u Čačku. Vukas ode za Beograd, ja ostah u Čačku. Pitanje je dokle bih dogurao da sam sa Vukasom prešao u PGP.

Na vrhuncu popularnosti Miroslav Radovanović je ostvario dva veoma zapažena nastupa na Ilidžanskom festivalu.

- 1979. godine nastupio sam na Ilidži sa pesmom Časlava Đokovića i Miodraga Ž. Ilića "Volimo se, al' se ne viđamo". Dobio sam prave ovacije od publike, i prve i druge večeri. Uoči finalnog nastupa sa ansamblom Branimira Đokića proneo se glas među kolegama da sigurno pobeđujem. Na kraju, nisam dobio nijednu nagradu, pobedila je "štela". Iskreno, ne žalim zbog pobede i nagrade, nikad ih nisam jurio. I estradnu nagradu i status estradnog umetnika dobio sam tek u 70-oj godini!

Posle prekida saradnje sa Vukasom, snimao je "Silni" i sa Šabanom ("Da li sanjam il' se razum muti", "Moj živote volim da te živim", "Pesma pomirenja"), Bucom Jovanovićem ("Zelena dolina", "Jedno davno proleće"), Predragom Negovanovićem ("Gledaj majku, biraj ćerku"), Časlavom Đokovićem ("Volimo se, al' se ne viđamo", "Šta smo hteli ostvarismo", "Ponovo se noćas zaljubih u tebe", "Svud me njena senka prati", "Ja i slika tvoja)...

- Ja sam možda i jedini pevač kome se nije snimalo sa Bucom Jovanovićem. Kad mi je Buca pokazao pesme, rekao sam mu: "Majstore, pesme su ti prelepe, ti pevaš bolje od svih nas, ali tvoje pesme nisu za mene. Ja raspalim iz sve snage, onako pravolinijski, kao auto-put." Snimio sam sa Bucom tu jednu singlicu, snimio sam sa Šabanom tri singlice, ali nisu prošle. Ipak su moju karijeru obeležili Vukas i Časlav Đoković.

I zaista, svojom neobičnom bojom glasa, retkim trilerom i vibratom, neukrotivom snagom i za najmodernija ozvučenja, dizao je Miro iz mrtvih i ubijao ravnodušnost. Zato ga na radiju i prozvah "Silni", postasmo kumovi. Znalo se: kad na radiju zavlada monotonija, pustim turu Mirovih pesama i eto ti veselja.

- Bio sam siroče, željno svega. Iz velike bede uleteo sam u velike pare, nisam znao da prikočim. Bio sam napadač i u pesmi i u životu. Bilo je lepo dok je trajalo, pošteno sam zaradio i još poštenije potrošio. A kad sam ostao bez para, teško sam se razboleo, neumerenost je stigla na naplatu. Dugo sam se lečio i živeo od ljubavi supruge Jelice i nekolicine prijatelja i skromne penzije.

(Goran Milosešević)