Kako se Žarko Dančuo prešaltao iz roka u romansu i kako je nastala pesma "Dobro jutro, Beograde"

"Dobro jutro, Beograde,

Preporučujemo

dobro jutro, dragi grade,

šta si noćas lepo snio,

dok u tebi nisam bio,

dobro jutro, Beograde.

Opet ti se zorom vraćam,

dragu sam ti poverio,

da je čuvaš dok me nema,

dok za druge pesme pevam,

Dobro jutro, Beograde.

Kad zatraži srce mira,

i prestanu putovanja,

sa dragom ću jedne noći

u kafane tvoje poći

da mi drugi pesme peva.

Sviraće nam tamburaši,

pevaće nam pesme stare,

sve drugari muzičari,

boemi, romantičari,

samo za nas ove noći.

A pred zoru šetaćemo,

kraj Dunava zagrljeni,

dobro jutro, Beograde."

(Žarko Dančuo)

- "Dobro jutro, Beograde" je moja autobiografska pesma, ali u kojoj se sve više pronalaze moje kolege muzičari. Pokušao sam da u nekoliko kratkih stihova ispričam i drugu stranu našeg posla, nepoznatu našoj publici. Uhvatio sam i opevao taj trenutak kad ujutru ugledamo Avalu i svetla Beograda i osetimo tu radost povratka svojoj kući - priča bard gradske pesme i romanse Žarko Dančuo.

- Ova pesma je posvećena i Silvani, Tošetu, Luisu i ostalim dragim kolegama koje su ostavile svoj život na nekom drumu. Ovo je i pesma za sve one koji se vraćaju kući iz treće smene. Imao sam ideju da bude u mom starogradskom stilu. Međutim, aranžer Zoran Tutunović je insistirao da je zaodenemo u diksi ruho, da joj duvači udahnu malo življi ritam.

Ovaj gospodin sa pedigreom oprobao se i potvrdio u raznim muzičkim žanrovima, od roka i šlagera do gradske pesme i romanse.

- Ja sam još početkom 60-ih kao mlad roker doživeo popularnost u mom rodnom Zagrebu. Iskusio sam vrisku i histeriju obožavateljki, svetske turneje, nastupe u kultnim filmovima ("Višnja na Tašmajdanu").

- Doduše, kad je trebalo bio sam zgodan - što bi rekao Đoka Balašević. Međutim, ubrzo sam shvatio da neću moći da nosim tu popularnost baš celog života. Nije mi se svidelo to što oni koji nas obožavaju misle da imaju pravo i da nas maltretiraju.

- Tada sam definisao svoj odnos sa publikom: bolje da me poštuju nego da me obožavaju i niko nema pravo na moju privatnost. Pošto su mi unutrašnji mir i porodica nekako važniji od popularnosti, pronašao sam svoj pevački izraz baš u svetu gradskih pesama i romansi.

Posle petnaestak snimljenih singlova zabavne muzike, početkom 80-ih Žarko Dančuo pobeđuje na Putujućem festivalu podunavskih pesama. Publika je u deset podunavskih gradova izabrala pobednika i pobedničku pesmu - "Dunav, Dunav, tiho teče".

- Ta pesma je označila prekretnicu u mom muzičkom opredeljenju. Kad je pesma prošla i kod publike i kod kritike, shvatio sam da mogu da egzistiram kao pevač gradskih pesama i romansi, da sam i emotivno sazreo da mogu da pevam pesme koje stalno žale za nečim što je bilo.

Foto: Promo

Žarko Dančuo je jedan od retkih muzičkih velikana koji je svesno žrtvovao popularnost zarad unutrašnjeg i porodičnog mira.

- Tome je svakako doprilnela i ova medijska prezasićenost. Nekada, kada se pojavim na jednoj jedinoj televiziji, svi su me videli. Danas, kada se pojavim na bilo kojoj televiziji, može da me ne vidi devedeset odsto ljudi.

- Kad je početkom ovog veka krenula poplava kablovskih televizija i Jutjub kanala, doživljavao sam sasvim suprotne komentare. Jedni su primetil kako se ne skidam sa televizije, a neki drugi me pitaju gde sam bio sve ove godine?!

Muzičko-estradna scena vapi za umetnikom Žarkovog gospodstva i elegancije, za tom tako retkom toplinom u glasu.

- Pokušavam da promenim onu staru krilaticu u sasvim novu - od kolevke pa do groba najlepše je penzionersko doba. Posle više od pola veka svakodnevnog dokazivanja na muzičko-estradnoj sceni, rešio sam da uživam u životu onako kako meni prija. Našao sam mir na Kosmaju, održavam plac, kosim travu, gajim voće.

- Imam sreću da sam makar u penzionerskim danima omogućio sebi da uživam u životu. Zadnjih godina više radim humanitarne nego komercijalne koncerte, i pomalo se identifikujem sa ljudima u cvetu starosti.

(Goran Milošević)