Ljuba Lukić o svom muzičkom ocu: "Doca mi je rekao - da te nisam toliko voleo, ti bi bio mnogo popularniji"

Ne svirajte rane bolne,

Preporučujemo

ne vređajte pesmom mene,

na nju ne sećajte.

Samo noćas ja vas molim,

pomozite da prebolim,

više nisam njen,

ja ne mogu pevat' s vama,

oči su mi u suzama,

ja sam ostavljen.

Ne pitajte gde je sada,

u srcu mi ona spava,

sve do zaborava.

Još osećam miris tela,

njene ruke, usne vrele,

to su moje muke."

(Doca Ivanković - Ljiljana Živković)

- Nikad neću zaboraviti kako smo vežbali pesmu "Ja sam ostavljen" kod Doce Ivankovića u njegovoj kući u Rušnju. Dragan Stojković Bosanac došao sa harmonikom, i dok se roštilj vrteo, vežbali smo pesme za ploču i moj nastup na Ilidži.

- Uoči nastupa na najvećem festivalu narodne muzike, Doca mi priđe sa rečima ohrabrenja: "Opusti se, imaš dobru pesmu, a eno ti ga i Safet u žiriju." Kad reče Safet, ja se odsekoh. Pesma je lepo prihvaćena od strane publike, ali nismo dobili nagradu na Ilidži. Možda je ovako i bolje: pesma je postala megahit.

Možda bi Ljuba i bolje prošao na samom festivalu da nije znao da je Safet u žiriju. I ovako je imao razloga za zadovoljstvo - naučio je kako da se nosi sa aplauzima na velikoj sceni.

- Prvu strofu sam pevao pod vidnom tremom. Ali kad se prolomio aplauz, drugu i treću strofu sam otpevao mnogo bolje. Čim sam završio pesmu, ja se poklonih, zbrisah sa bine, a Aca Ilić izađe na moj aplauz. Ubrzo videh kako to rade majstori i rutineri: Nedžad Salković peva pesmu od tri minuta, a pet minuta se poklanja publici.

Teško je naći popularnog pevača narodne muzike koji je toliko vezan za jednog kompozitora kao što je Ljuba Lukić za Docu Ivankovića.

- Docu sam upoznao na takmičenju pevača amatera "Mlava peva julu" u Velikom Laolu. Doca je bio član stručnog žirija, a ja sam odneo pobedu na tom festivalu sa pesmom "Selo moje kraj Morave" i stekao pravo da snimim ploču.

- Posle pobede na festivalu, Doca Ivanković mi šalje pismo i poziva me da dođem u Beograd na snimanje. Kupim odelo, nabacim kravatu, sednem u autobus i pravac Beograd, misleći da odmah ulazim u studio. Kad sam došao onako uparadiran, u PGP-u pomisliše da sam došao na slikanje.

- Tek posle nekoliko dana vežbanja, ušao sam na snimanje u legendarnu "Peticu". Možete zamisliti taj orkestar u kome je Dragan Stojković Bosanac svirao drugu harmoniku, sedam violina, ritam sekcija, saks, bubnjevi, a šef orkestra Tomica Miljić.

Foto: Promo

Ljuba Lukić je jedan od poslednjih velikih pevača Dobrivoja Doce Ivankovića (1935 - 1998). S lakoćom je donosio i malo modernije narodnjake legendarnog hitmejkera.

- I ja sam bio fasciniran Docinim osećajem za lepu pesmu i potencijalni hit. Doci je bilo mnogo lakše da napravi pesmu nego da je pokaže. Ponekad ga je bilo teško razumeti i shvatiti, a kad uđeš u pesmu vidiš da je pun pogodak.

- Nije bio školovan muzičar ni muzikant u nekom tezgaroškom smislu, a dogurao je do muzičkog urednika i velikog autoriteta u najvećim diskografskim kućama. Doduše, Doca je svirao harmoniku na svadbama u okolini Beograda, pa je formirao taj istančan osećaj za masovni ukus svog naroda. Jednostavno, Doci se verovalo - kad ti Doca kaže ovo valja, a ovo ne valja, to obično tako i biva.

Ljuba Lukić je na prvih devet ploča u periodu od 1982. do 1994. snimio 43 pesme Doce Ivankovića: "Ja sam ostavljen", "Ne gledaj u meni druga", "Ne lažu ljudi", "Sejo moja, sestrice", "Sneg je pao staze zavejao", "Ko te ljubi ove zime", "Ako se vrati ona", "Uzela si sve", "Rastanak", "Pamti me po bilo čemu", "Pamtiš li malenu reku", "Srećo moja nepoznati druže", "Oj, ljubavi da te nisam sreo", "Jedan život to je tako malo", "Što pitaš gde sam", "Zabranjena ljubav", "Krao sam nekome ljubav", "Bela udova", "Ako te nekad izgubim", "Ako nekog za ljubav optuže", "Bor i jela", "Pokrij svoja kolena", "Što si legla", "Ceca", "Oj, Miloše čobanine", "Ehej, mala", "Suzana", "Da mi je još jedna čaša", "Minut ćutanja", "Dva vojnika", "Nek' me usne zabole", "Nek' se drugi rastaju", "Umoran sam od samoće", "Sve mi smeta što na tebe seća", "Vrati se majko", "Moraš da zaboraviš", "Meni draga poručila", "Moliću za ljubav", "Jedna žena", "Ne javljaš se više", "Ti si bila ta", "Zaborav neću", "Idi, preboleću".

- Ostao sam veran i Doci i PGP-u. Odbijao sam ponude Diskosa i Jugotona (bilo je tu skupih ponuda, pravih transfera), pre svega zbog Doce Ivankovića, mog muzičkog oca. Družili smo se na turnejama po Jugi i rasejanju, bili kućni prijatelji. Ta vernost me je možda koštala karijere i popularnosti. I sam Doca mi je u jednom trenutku priznao: "Da te nisam toliko voleo, ti bi bio mnogo popularniji."

(Goran Milošević)