Vida Pavlović u sećanjima kolega: 17 godina od smrti kraljice bola i tuge

"Gledam život prolazi kraj mene,

ja ne mogoh sreću da mu dam,

Preporučujemo

mladost moja bez voljenog vene,

kako mi je to ja samo znam.

Verovah mu i što nisam smela,

u želji sam svojoj sagorela,

pa ne mogu da se mirim s tim,

jer ga ljubljah srcem iskrenim.

Niko ne zna šta mi duša krije,

šta me muči iz dana u dan,

volela sam, sad voljenog nije,

kako mi je to ja samo znam.

Svaki dan sam sve dalje od sreće,

nije lako kad je čovek sam,

duša pati, on mi doći neće,

kako mi je to ja samo znam."

(Buca Jovanović - Braća Boljanović)

Pre 17 godina u beskraj se preselila Vida Pavlović, kraljica bola i tuge, legendarna "majka Vida". Ovo je sećanje na Vidine pesme koje su bile tužne kao i njen život. Ovo je sećanje na Vidino srce (Romano ilo) koje je kucalo za sve ljude.

- Kakav je to bio spoj - Bucina harmonika i Vidino grlo. To je muzika koja mi je ušla u srž, u kosti, a bogami i u moj repertoar. U principu ne pevam ženske pesme, ali Vidine obavezno. Kad čujem Vidu, ostavljam sve poslove, prestajem da mislim. A danas, kad hoću da se odmorim, pevam ove rumbice. Uporedite samo te dve pesme, ta dva pojma, ta dva smisla muzičkog života - od Vide do Lepe Brene, od "Gledala sam sa prozora", do "Mile voli disko" - kaže Milanče Radosavljević.

- Naši stari su, onako nepismeni, slušali i pevali te naše teške melodije, a sad je omladina mnogo pismenija, a sluša tako jeftine pesme. Biću brutalan, što kažu klinci, izgleda da je stvar u tome: dok Buca svira a Vida peva, ne može da se skoči i da guza seva.

Vidini sentiši su kao i Vidina duša - žive tako neprimetno, nikad u vrhu popularnosti, a uvek su tu negde.

- Na "Hit paradi" osamdesetih organizatori stave Vidu da peva na početku, tretirajući je kao nekomercijalnu i neatraktivnu legendu. Međutim, kad je Vida otpevala "Ostala je pesma moja", publika joj nije dala sa siđe sa pozornice. Bio je to signal organizatorima da na sledećim koncertima ostave Vidu za sam kraj - pričala je Merima Njegomir.

Vida je utkala svoju napaćenu dušu u svaku frazu i otpevanu reč. Teško je naći pevačicu narodne muzike, i pre i posle Vide, koja tako miluje pesmu.

- Možeš da imaš simfonijski aranžman i jesenjinovski tekst, ali ako ga pevač ne donese kako treba sve je uzalud. Vida je bila jedna od retkih koja je svojim pevanjem nadograđivala i najbolje autore i muzičare. Jednostavno, pustiš je da otpeva, i to je to - kaže maestro Dragan Aleksandrić.

- Odsvirao sam sa mojim orkestrom ceo Vidin album na kome je i legendarna pesma "Ostala je pesma moja". Tih godina se slušala samo ta pesma, a danas se slušaju skoro i sve ostale sa tog albuma: "Uzalud te tražim", "Livadama dolinama", "Samoća je od bolesti teža", "Jača sam od tuge", "Pusti me na miru da volim", "Nemam nikog da me voli".

Vida je bila i voljena i žaljena i prežaljena. Bila je i bogato plaćana i omalovažavana. Dogurala je i do kraljice romske muzike, iako je najmanje snimala na romskom (svega dvadesetak pesama). Snimala je sa najvećim autorima i šefovima orkestara bivše Juge (Šaban Šaulić, Dragan Aleksandrić, Novica Urošević, Mića Nikolić, Žarko Pavlović Valjevac, Doca Ivanković, Tomica Miljić, Novica Nikolić Patalo, Aca Šišić, Ljubo Kešelj, Jozo Penava, Jovica Petković, Ismet Alajbegović Šerbo...), ali je najveći trag ostavila uz pesme i svirke Buce Jovanovića.

- Kad sam snimala sa Bucom, više sam plakala nego što sam pevala. Te Bucine pesme i svirke su me pogađale i u studiju, pevala sam i videla sebe u svakom stihu i muzičkoj frazi. Zato me i ne čudi što su ljudi razbijali flaše, lupali glave i sekli vene uz te pesme. Neki su se i ubijali, ali, verujte, ni meni nije bilo lako - pričala je Vida Pavlović (1945 - 2005) u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Volela sam Bucin prst i osećaj za dobru pesmu. Naročito sam zavolela pesmu "Sanak me mori", podsetila me dane provedene u sarajevskim kafanama. Pričao mi je Buca da je tu pesmu prvi put čuo negde u Sandžaku, tako što mu je posle koncerta prišla jedna dama i otpevušila mu na uvce. Buca je zapisao, ubrzo i snimio sa jednom mladom pevačicom, a posle je snimio i sa mnom. Skoro svaka pesma koju sam snimila sa Bucom pevaće se i kad me ne bude. (Telegraf.rs)