Tako je pevao i pričao Pavle Stefanović (1925 - 2009): "Znaš, sine, ja pevam preko radija"

Preporučujemo

"Oženih se iz ljubavi puste,

i zbog njene divne kose guste.

Voleh je, ljubih je,

i povazdan tepah joj,

sunce moje najmilije.

Nije prošla ni godina dana,

a za drugim ode moja draga.

Pitam se, čudim se,

zašto s drugim otide,

tugo moja najtužnija.

Kad bih znao kome sam te dao,

tad mi možda ne bi bilo žao.

Pitam se, čudim se,

zašto s drugim otide,

tugo moja najtužnija."

(Dragan Toković)

Da je snimio samo ovu pesmu i ovekovečio u arhivi nacionalnog radija, zaslužio je ovaj skroman pomen. Pavle Stefanović - radio pevač.

- Znaš, sine, ja nisam nikakav estradni umetnik. Nisam pevač koji juri hitove da bi zaradio pare od prodaje ploča ili populararnost da bih bio tražen na bogatim svadbama i luksuznim kafanama.

- Kad sam primljen u Carevčevu ekipu pevača Radio Beograda, shvatio sam da je moja misija da širim kulturu lepog pevanja. Znaš, sine, ja pevam preko radija - govorio je Pavle Stefanović u emisiji "Sabor" Studija B.

Pavle Stefanović je iskonski Šumadinac, i poreklom i muzičkim izrazom.

- Moji roditelji su lepo pevali. Moja kuća se orila od pesme, a ja sam toliko voleo pesmu da sam pevao i na časovima matematike u mom Paraćinu. Kad sam prešao u gimnaziju, zapevao sam u školskom horu.

- Pored pevanja, dobro sam glumio, recitovao, igrao. Postao sam član KUD-a "Abrašević" u Smederevskoj Palanci. Drugari su mi predlagali da idem u popove, neki su mi savetovali da idem u glumce.

Po završetku Drugog svetskog rata Pavle Stefanović se seli u Beograd, postaje član KUD-a "Branko Krsmanović".

- Sa "Krsmancem" sam obilazio sela i gradove, putovao po svetu, pronosio slavu našeg narodnog melosa, upijao svet i druge kulture. A onda sam se odlučio da okušam sreću kod Carevca. Znao sam da su kriterijumi strogi, da se na udiciju prijavi po hiljadu kandidata a da prođe jedan ili dva.

- Kad sam na audiciji pustio glas na jednoj "rasteguši", Carevac me surovo prekinuo i upitao odakle sam. Pružio mi je još jednu šansu, a onda mi je pružio i ruku i rekao: "Ti si jedini moravsko-šumadijski pevač kome ću da dozvolim da malo zanosi sa akcentom i zakovrće na krajevima."

Tako je medonosno jato Carevčevih pevača dobilo možda i najslađeg radio pevača šumadijskih pesama, nešto sasvim drugačije od neprikosnovenog Vuleta Jevtića.

- Carevac, Maksa Popov, Žarko Milanović, Đorđe Karaklajić, Mija Krnjevac, Duško Radetić, sve su to bili apsolutni autoriteti koji su brinuli o novim snagama i upućivali ih u tajne pevačkog i sviračkog zanata.

- Vule Jevtić se iskreno obradovao mom dolasku na radio. Gledao me kao sina, prepuštao termine svojih emisija. Pedesetih godina došlo je do reorganizacije na radiju, tako da sam sve češće nastupao u polučasovnim emisijama na Drugom programu Radio Beograda.

Foto: Promo

Pavle Stefanović je ostavio traga i u diskografiji. Od 1958. do 2004. godine snimio je desetak singlova, jedan album i jedan kompilacijski CD. Snimao je uglavnom stare izvorne pesme i poneku novokomponovanu od Mije Krnjevca, Dragiše Nedovića, Dragana Tokovića, Radoslava Graića.

- Moj san se ostvario kada sam zapevao u toj magičnoj kutiji zvanoj radio, a kad kažem radio mislim isključivo na Radio Beograd. Nastavio sam tamo gde su stali Anđelija i Đorđe Milić, Danica Obrenić, Radmila Dimić, Vule Jevtić, Ružica Protić, Saveta Sudar, Zorka Butaš, Nikola Kolaković, Dušan Nikolić, Mara Đorđević i drugi.

- U moje vreme radio se prepoznavao po pevaču, i to ne po imenu nego po glasu pevača. Protekli su meseci i godine da bih stekao pravo da spiker objavi moje ime u najavi ili odjavi emisije: "Narodne pesme pevaju Vule Jevtić i Pavle Stefanović". A onda sam čekao još nekoliko godina da se moje ime pojavi u najavi radio programa u dnevnom listu "Politika".

2004. godine PGPRTS je objavio kompilacijski CD sa dvadesetak snimaka Pavla Stefanovića iz arhive Radio Beograda: "Ah moj doro", "Ajd idemo Rado", "Donesi vina krčmarice", "Dobio sam jednu ružu", "Povela je Jelka", "Ova moja maramica roza", "Blago meni i tebi devojko", "Tužno vetri gorom viju", "Kol'ko ima Jano", "Na Moravi vodenica stara", "Teci, teci, hladna Jasenice", "Jesen prođe, ja se ne oženih", "Jesen stiže rana", "Stani, stani Ibar vodo", "Oženih se iz ljubavi puste", "Samo jednom u žovotu", "Nabrala je devojka", "Jesi l' čuo mili rode", "Beograde grade", "Šetala Jana"...