Prozvali ga "Hodža", a on snimio dvadesetak ploča sa šumadijskim pesmama: 76. rođendan Kemala Malovčića

"Ti si bila bez srca i duše,

Preporučujemo

odvoji me od jedine ćerke,

i odvede dete malo,

nije znala ni zbogom da kaže.

Čuvaj draga našu ćerku,

poljubi je mesto mene,

jer ona sad siroče,

oca nema pored sebe.

Tebi draga neće biti lako,

ćerka raste i pita za oca,

ti istinu nećeš da joj kažeš,

šta je bilo za sve ti si kriva.

Kada ćerka za udaju bude,

i kad pita gde je moj tata,

da li će ti srce izdržati,

moraš tada bolno zaplakati."

(Kemal Malovčić - arr. Milanče Radosavljević)

Ovo je jedna od pedesetak pesama Kemala Malovčića u šumadijskom sentiš fazonu, pesma u kojoj neodoljivo podseća na Milančeta Radosavljevića.

- Mnogi mi kažu da u toj pesmi ličim na Milančeta, mada, možda i Milanče liči na mene. Milanče i ja smo sličnih godina, zajedno smo počinjali i snimali u Diskosu, pevali na brojnim tezgama. Poželeo sam da mi Milanče svira na makar jednoj ploči, onako meraklijski, kao na "Ženi plave kose". Milanče mi je odsvirao "Čuvaj draga našu ćerku" i "Idi druže svom rodnom kraju" na mojoj singlici iz '78. godine - ozario se Kemo kad sam mu pokazao sve njegove singlice na obeležavanju godišnjice Ilidžanskog festivala.

- Pre nego što sam počeo da pevam i da snimam, svirao sam harmoniku. Moju prvu harmoniku, ukikatnu "dalapu", prodao sam baš Milančetu Radosavljeviću, mom dragom kolegi i prijatelju. On je tih godina i svirao i pevao, a ja sam se posle toga prešaltao isključivo u pevače.

Kemal Malovčić je ugledao ovaj svet 6. maja 1946. u selu Okreč kod Sanskog Mosta. Niko od Kemalovih predaka se nije bavio muzikom, a ovaj svestrani Krajišnik se rano latio harmonike i mikrofona.

- Ponikao sam u pukoj nemaštini, ja i još sedmoro braće i sestara. U tom posleratnom vremenu bili smo prezadovoljni kad nabavimo i staru obuću, samo da nam noge ne zebu. Nije važno da li je cipela leva ili desna, veća ili manja, samo obuj da imaš.

- Radio sam najteže poljoprivredne poslove, od čuvanja stoke do obrade zemlje. Neka i deca plaču, samo da zemlja ne plače ostavljena. Mene je i sirotinja naterala da pevam i sviram. Rano sam zavoleo harmoniku, a u vojsci me jedan Šapčanin dodatno podučio. Po povratku iz vojske svirao sam po kafanama sa svojom ekipom. I moj mlađi brat Džemo je svirao bubnjeve i pevao, snimio par singlova i albuma.

Okušao je Kemo sreću i u Sarajevu, ali nije prošao na audiciji. Izgleda da se taj plačljivi glas nije uklapao u sevdalijske rasteguše.

- Na moju sreću, prilikom jedne svirke u Bihaću upoznao sam Tihomira Stikića, producenta Diskosa. Svidelo mu se kako pevam uz harmoniku, prepoznao je novu boju i komercijalnost moga glasa. 1969. snimam moju prvu singlicu sa mojim autorskim pesmama "Nevernice moja" i "Oko Sane procvetala polja".

- U Diskosu su bili zadovoljni ako prodam deset hiljada, a moj prvenac se pozlatio. "Nevernice moja" je postala veliki hit na svim narodnjačkim radio stanicama, ušla na svadbe i kafane, hranila 'lebom i moje kolege.

Od 1969. do 1984. godine, pre ulaska u "Južni vetar", snimio je Kemo 15 singlova i tri albuma sa 55 pesama, uglavnom prelepih sentiša i zavičajki u šumadiskom ruhu: "Nevernice moja", "Sana", "Suzana ljubavi", "Jedna noć neverstva", "Ti ne plači stara majko", "Sine, sine", "Senada, Senada", "Rastanak, rastanak", "Pit'o sam je bi li se udala", "Čuvaj draga našu ćerku", "Stiglo pismo od rođenog brata", "U trenutku pravom sudbina te posla", "Lijep je život ko zna da ga živi", "Još na klupi srca stoje", "Hiljadu poljubaca šaljem ti draga", "Čobanice lepotice", "Gde si sada leptirice moja", "Ako možeš preboli me", "Sve dok živim ja ću te pamtiti", "U mom srcu nađi svoje mesto", "Doviđenja, ja nemama strpljenja", "Voli me, voli", "Nije meni što se društvo ženi", "Sedi, tu je mesto tvoje", "Moje su oči dve krupne suze", "Ne može to tako", "Došao sam mnogo kasno"...

Printskrin: Youtube/Diskos Official

- Postao sam zvezda i pre "Južnog vetra", naročito u Srbiji. Nisam mogao da stignem u sve kafane, na svadbe, vašare, koncerte, festivale, gde me sve nisu pozivali. Kad sam snimio "Sine, sine, sad se vraćam tebi", osvojio sam i naše gastajbajtere.

- Ogromnu većinu pesama koje sam snimio pre Mileta Basa sam sam sebi napisao i komponovao. Snimao sam sa vrhunskim autorima i muzicarima tog doba: Radetom Vučkovićem, Novicom Uroševićem, Docom Ivankovićem, Branimirom Đokićem, Tomicom Miljićem, Radojem Barajevcem, Ljubom Radosavljevićem, Svetomirom Šešićem, Đorđem Negovanovićem, Duškom Radančevićem, Milančetom...

Ni ozbiljnije face, ni većeg zavodnika. U godinama kad je prodavao milione ploča stekao je i imidž najvećeg ženskaroša među narodnjacima, i to u veoma jakoj konkurenciji. Stekao je i imidž specijaliste za orijentalna zavijanja, prozvaše ga "Hodža".

- Privedem devojku, a pročuje se da sam se oženio. Hodam sa curom, a narod kaže oženio se Kemo. Pevam najžešće orijentale, a neki novinari iz Beograda kažu da sam studirao veronauku u Bagdadu. Kakva crna nauka, u mladosti nisam imao da odem ni do mog rodnog grada. Babo rudar, a nas osmoro dece.

- Hvala Bogu i narodu što uz pesmu trajem više od pola veka. Godinama živim u Beču, ali mi nekako najlepše kad dođem u moju rodnu kuću. Malo sam je obnovio, a i čelnici opštine me se setiše pa mi dodeliše Plaketu počasnog građanina Sanskog Mosta za nesebičam doprinos afirmaciji kulturne baštine Bosne i Hercegovine.

Na današnjoj plejlisi su biseri i naftalinke sa Keminih singlova i albuma pre "Južnog vetra".

(Goran Milošević)