Četiri godine od smrti Jordana Nikolića: Sećanje na Prizren i "Živku Sirinićku"

"Udade se, jagodo, udade se, draga dušo,

Preporučujemo

udade se Živka Sirinićka, udade se Živka Sirinićka.

Udade se jagodo, udade se, draga dušo,

udade se za Đorđa Đakovca, udade se za Đorđa Đakovca.

Kad to čuo, jagodo, kad to čuo draga dušo,

kad to čuo Mika Prizrenlija, kad to čuo Mika Prizrenlija.

Dzipnu Mika, jagodo, dzipnu Mika, draga dušo,

dzipnu Mika, kaj da se pomami, dzipnu Mika, kaj da se pomami.

Pa otide, jagodo, pa otide, draga dušo,

pa otide pred Živkina vrata, pa otide pred Živkina vrata.

Zašto Živke, jagodo, zašto Živke, draga dušo,

Zašto Živke ti mene prevari, zašto Živke ti mene prevari.

Nesam Miko, jagodo, nesam Miko, draga dušo,

nesam Miko ja tebe varala, nesam Miko ja tebe varala.

Mene dali, jagodo, mene dali, draga dušo,

mene dali, nesu me pitali, mene dali, nesu me pitali." (narodna)

"Udade se jagodo" je biser narodne pesme da Kosmeta, sevadah na kosmetski način. Sve u svoje vreme, pa i udaja - poručivali su naši stari. Otmene prizrenske gospe skrivale su svoje osećaje iza čvrsto zamandaljenih kapidžika i brava. Tako se budio sevdah, tako se rađala pesma.

- Snimio sam stotine trajnih snimaka za arhivu, a "Udade se jagodo" je moj poslednji snimak. Snimio sam je sredinom devedesetih za potrebe Radio Beograda, a eto pesma postade ozbiljan hit i u interpretaciji mojih mlađih kolega. Naravno, to je bez konkurencije i moj najpopularniji snimak - pričao je legendarni Jordan Nikolić (1933 - 2018) u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Pesma se zasniva na istinitom događaju u Prištini s početka 20. veka. Đorđe Jovanović, kafedžija iz Prištine, inače rodom iz Đakovice (otuda u pesmi "Đorđe Đakovac"), nestao je 1912. u Balkanskom ratu, a njegova žena Živka iz Sirinića na Šari je umrla 1935. Kasnije sam saznao da Đorđeva i Živkina ćerka Vida sa svojim sinom Ilijom živi u Ribnici kod Kraljeva.

Jordan Nikolić, rođeni Prizrenac, plenio je aristokratskim duhom i ukusom. Uostalom, i Prizren je, kao što primeti Nušić, grad nad gradovima i varoš nad varošima. U Prizrenu je car Dušan vladao najvećom Srbijom koja je ikad postojala.

- Rođen sam na krajnjem jugu Srbije, na blagim padinama Šar-planine, u staroj srpskoj prestonici Prizrenu. Na tim uskim, krivudavim i kaldrmisanim sokacima protrčalo je moje bosonogo detinjstvo i moja prva mladost. U Prizrenu sam završio osnovnu školu, gimnaziju, muzičku školu, solo pevanje, a u Beogradu Filološki fakultet, odsek za srpski jezik i književnost.

- Đačke igranke u gimnaziji, učiteljskoj i muzičkoj školi, korzo, prvi ukradeni poljubac u senci čardaka i jorgovana kraj Bistrice... Korzo je bio institucija. Vikendom su čitave porodice uživale u baklavama, tulumbama i ostalim orijentalnim đakonijama. Kad neko od naših drugara zastane na ćošku i zasvira gitaru, sa druge strane se začuju zurle i daire, zaigra svako.

Jordan Nikolić je tipičan radijski pevač, baštinik narodnog blaga sa Kosmeta. Kao diplomirani profesor srpskog jezika i književnosti postaje solista i muzički urednik Radio Prištine, kasnije i solista Radio Beograda.

- Početkom 60-ih Radio Beograd je organizovao muzičko takmičenje gradova. Ja sam kao rođeni Prizrenac predstavljao Prištinu, a, dobro se sećam, Tozovac je predstavljao Kraljevo.

- Pobedio sam na tom takmičenju, dobio poziv Radio Prištine da snimim trajne snimke i da budem muzički urednik. Formirali smo ansambl narodnih pesama i igara "Šota", koji je tih godina bio jedan od najboljih u Jugoslaviji , a po svom nacionalnom sastavu bio je Jugoslavija u malom.

Diskografija Jordana Nikolića je skromna: tri singla i nekoliko albuma. Na prvim singlicama s kraja 60-ih snimio je nekoliko zabavnih pesama, grčkih prepeva: "Zašto nisam ptica", "Došla si opet u moj dom", "Tebi pevam ovu pesmu", "Jedan dan u Pireju", "Voli me još malo", "Ako drugog voliš", "Malo znaš o ljubavi", "Nikad nije kasno".

- Mogao sam od 60-ih da odem u slobodne umetnike, da postanem zvezda u diskografiji, da snimam komercijalne pesme. Međutim, snimao sam samo one pesme koje su bliske mojim osećajima i ukusu.

- Imao sam svoju platu muzičkog urednika i bio sam zadovoljan što ne živim od pevanja i popularnosti. Zahvaljujući ansamblu "Šota" obišao sam dobar deo sveta i zajedno sa legendarnom Nedžmijom Pagarušom predstavljao pesmu i igru Kosmeta.

Foto: Promo

Jordan je svoj muzički izraz bazirao na pesmama iz svog podneblja. Obišao je svet, a u muzici nije otišao dalje od Prizrena i Kosmeta.

- Zaboravlja se da su lirske narodne pesme starije od epskih. Te pesme su istinski muzički i kulturni početak našeg naroda, drevniji i od spomenika naše srednjovekovne pismenosti. Na pitanje u kojem su kraju Srbije ljudi najmuziklaniji, Stevan Mokranjac je odgovorio: "Po produkciji, melodičnosti i osećajnosti, najmuzikalniji deo našeg naroda je na Kosmetu, oko Prizrena."

- Svoj muzički izraz uglavnom baziram na etnomuzikološkim zbirkama. Miodrag Vasiljević je 1946. i 1947. boravio na Kosmetu i tom prilikom je zaključio da je Prizren centar aristokratske srpske muzike. Pesme sa Kosmeta su bogate skoro svim ritmovima. Sećam se, muzičari iz Narodnog orkestra imali su problema prilikom snimanja pesme "U selu kavga golema". Ponavljali su je desetak puta, nisu uspeli da uhvate ritam od osam osmina i snimili su je u sedam osmina.

Jordan Nikolić je živeo skromno i neprimetno, pevao je lako i nenametljivo, plemenitim lirskim glasom.

- Živeo sam za pesmu a ne od pesme, bio sam vezan za porodicu a ne za menadžere. Nisam mogao da zamisim da danas budem gost u nekoj kafani, sutra na nekoj televiziji, prekosutra na nekoj svadbi, i da povremeno budem gost u svojoj kući.

Jordan Nikolić je preminuo pre četiri godine, 26. aprila 2018.

(Goran Milošević)