Sa 11 godina zapevao na Radio Beogradu, sa 18 snimio prvu ploču: Radiša Urošević u Muzičkoj apoteci

"Poletela ptica golubica jatu svome,

Preporučujemo

požurila mlada devojčica srcu mome.

Golubica guče jatu,

a ja pevam svome zlatu,

neka svako zna,

mala moja devojčice

lepša si od golubice,

tebe volim ja.

Golubica golubu je svome pero dala,

a meni je srce poklonila cura mala.

Golub svoju golubicu čuva pa joj guče,

a ja mojoj devojčici tepam moje luče."

(Panta Radivojević)

"Poletela ptica golubica" je pesma sa prve ploče Radiše Uroševića iz 1969, njegova ulaznica u diskografski svet i malo skuplja pesma mnogih muzičkih gurmana.

- To je prva pesma koju sam snimio i jedna od prvih koju je napisao moj komšija i legendarni pesnik Panta Radivojević iz Resnika kod Kragujevca. Panta je moj muzički otac, vrhunski pesnik, vanredno načitan čovek, a po struci je bio vozač bagera pri Sekciji za puteve Kragujevca - priča Radiša Urošević.

- Jednog dana pozvao me Panta da mi pokaže neke pesmice i da snimimo ploču. Vežbali smo u jednom sobičku uz harmonikaša i frulaša, a onda smo sa orkestrom Rajka Markovića Ralića iz Cvetojevca (Raja Karaš druga harmonika, Pavle Stanojević frula, Pera Žabac kontrabas, violina i gitara) otišli u čuvenu "Peticu" i na "tri, četiri" snimili pesme za moju prvu singlicu sa crno-belom fotografijom.

Odrastajući u srcu Šumadije uz pesnika Pantu Radivojevića, rano je upoznao i ostale muzičke gorostase: Miju Krnjevca, Dragišu Nedovića, Boru Dugića, Tozovca, Cuneta, Safeta, Novicu. Ipak, prve pesme je naučio od svog oca.

- Moj otac je jako lepo pevao. Kad je moj otac odvodio stoku na pašu i kad se vraćao iz čaira, žene su izlazile na kapiju da se izvire i da ga čuju. Znalo se kad moj Caca prolazi putem, znalo se kad ima svoju emisiju u polju.

- Mnogo je voleo "Niz polje idu babo sejmeni" i "Beograde grade na Dunavu". Kad dođe umoran sa njive, odmarao je uz pesme sa ploča Nestora Gabrića. Kad je stradala igla i kad je gramofon prvi put zatajio, uzeo ga je pod mišku i bacio u bunar.

Radišina muzikalnost eksplodirala je još u osnovnoj školi. Postao je prava atrakcija na seoskim priredbama i gradskim kafanama, a kasije i jedan od vodećih svadbarskih pevača.

- U četvrtom razredu osnovne škole počeo sam da pevam u kafani kod mog rođaka. Mile harmonikaš, Branko Srećković basadžija i ja kad sam na ferijama. Čim sam izašao iz vojske opet sam ušao u kafanu i pevao tačno deset godina, u jedan dan, sve do 18. februara 1982. Tada sam poslušao suprugu i rekao - neću više u kafanu!

- Voleo sam kafanu, imao sam i dobro društvo, a bogami je bilo dosta para i bakšiša. I danas evociram uspomene sa mojom suprugom: u sedam sati se završi korzo u Kragujevcu, moji drugari sedaju za muzički sto, i sve što se pojede i popije ide na moj račun. Kad gazda Moma isplaćuje platu i kad oduzme moj račun, ostajao sam u minusu, al' mi nije žao.

- U kafani sam mnogo naučio ali sam i istrenirao svoj karakter. Ja sam tek u 28-oj probao Koka-kolu, nikad se nisam napio za vreme nastupa.

Tokom poluvekovne diskografske karijere snimio je mnogo skupih pesama i večitih hitova: "Rado moja bela", "Šumadinac od glave do pete", "Morava se utišala", "Zavičajna pesma", "Tebi za ljubav", "Dunjo moja", "Pastirska tuga", "Plave kose, još me nose", "Kako ću bez tebe sutra", "Tecite suze, tecite", "Ej, suzo moja", "Mala moja, moje slatko vino", "Ja za tebe dišem", "Razbij još jednu čašu", "Ko zna", Oko moje", "Milena", "Ljubice", "Ti ne žali srce moje", "Poletela ptica golubica", "Kaži mi curo mala", "Doći ću ti nezvan u svatove", "O živote moj"...

Pesme iz Radišinog opusa potpisuju najveći hitmejkeri narodne muzike: Mija Krnjevac, Dragiša Nedović, Dragan Aleksandrić, Rade Vučković, Miša Mijatović, Predrag Vuković Vukas, Ljubo Kešelj, Miša Marković, Miroljub Aranđelović Kemiš, Bora Dugić, Boban Prodanović, Perica Zdravković, Mirko Glišić...

- "Rado moja bela" je moj prvi megahit. Kad sam je otpevao na "Hit paradi", publika me vraćala na bis. Tada sam shvatio da sam dobio pesmu koja mi leži, koju mogu svaki put da otpevam drugačije a sve lepše i lepše.

- Ostaje žal što nisam snimao i sa Novicom Uroševićem, Docom, Bucom. Sećam se, dogovorim se da snimim sa Novicom, odem u zakazano vreme, a njegova žena kaže da on i nije dolazio kući. Ja ostavim poklon i vratim se. Posle deset dana sretne me Novica i pita: "Familijo, pa gde si ti?"

Posle dvadesetak snimljenih singlova, dvadesetak albuma, nekoliko stotina novokomponovanih pesma, mnogo starih izvornih pesama koje je snimio za fonoteku radio Beograda, Radiša Urošević, verovali ili ne, nema status istaknutog estradnog umetnika!?

- Mene to više i ne čudi, niti me ljuti. Svedoci smo prave hiperinflacije estradnih statusa bez ikakvog razloga i opravdanja. Kad vidim ko je sve dobio, meni i ne treba takav estradni status. A s obzirom da je država u teškoj situaciji, ne jurim ni penziju.

- Posle jedno hiljadu snimljenih pesama, poručuju mi iz Udruženja da treba da kopiram jedno desetak omota mojih ploča, da prikupim članke iz novina, snimke sa nekih koncerata... Izgleda da moje pevanje i trajanje nije dovoljno za status, treba valjda da priložim dokaze da zaslužujem status!?

Radiša Urošević je izrastao u istinskog barda narodne muzike, u pevača besprekorne dikcije i intonacije. I najveći muzički stručnjaci su zatečeni saznanjem da Radiša nema dana muzičke škole.

- Ja sam sto posto samouk, jedino sam prošao pored muzičke škole. Ja sam učio slušajući. I danas stavim slušalice i slušam kako su pevali velikani pre mene. I od onog najgoreg ima nešto da se nauči.

- Moje mlađe kolege su često pune sebe i misle da sve znaju. Imam dosta drugara koji rade posao, ne staju, a imaju nekoliko operacija glasnica. Žao mi je što me nisu pitalali da im pokažem kako ne treba vikati, da im pojasnim kako se diše, kako se koristi dijafragma, kako se postavlja vazdušni stub.

- Ima mnogo pevača koji ne umeju da pevaju tiho, da zažmure dok pevaju, da pevaju astalski bez ijednog instrumenta. Upijao sam Tozu, Cuneta i Safeta. Nikad nisam od pevanja promukao.

Imao je 11 godina kad je prvi put zapevao na Radio Beogradu. U međuvremenu je postao jedan od zaštitnih glasova našeg nacionalnog radija.

- Pre nekoliko dana snimio sam za arhivu "Razbole se srce moje", "Mislio sam svaki dan", "Teci, teci hladna Jasenice". I kad snimam arhivske snimke naših starih pesama trudim se da ostanem u okvirima tog radijskog pevanja od pre pola veka. Naravno, uvek se trudim da ostavim i neki svoj pečat.

- Baš ovih dana izvukao sam iz arhive Radio Beograda moj prvi snimak iz 1962. godine, kada sam kao dečkić od 11 godina zapevao "U livadi pod jasenom" u emisiji "Selo veselo". Tih godina sam bio atrakcija po seoskim priredbama, bio sam predpevač Lepe Lukić. Zato Lepu i danas zovem mama, a kako ona mene zove - nije za javnost.

(Goran Milošević)