Pesme i priče legendarnog tekstopisca Miodraga Ž. Ilića: "Autor treba da se prilagodi pevaču"

Preporučujemo

"Zašto si me ostavio samu

kad si sa mnom uvijek srećan bio,

volela sam i volim te ludo,

kaži zašto si me ostavio.

Neću drugu ljubav jer će donijet' boli,

vjeruj srce moje samo tebe voli,

druga ljubav samo nanijela bi laži,

čuj ljubavi moja srce tebe traži.

Zašto si me ostavio samu

u proljeće kada sve se rađa,

ovom pjesmom čuj zov srca moga

vrati mi se srećo od sveg draža.

Zašto si me ostavio samu

da drugujem da suzama vrelim,

vrati meni one dane sreće,

hoću život s tobom da podijelim.

(Damjan Babić - Miodrag Ilić Šapčanin)

Ovom pesmom iz 1972. započela je diskografsko-estradna karijera Miodraga Ž. Ilića, i matematički najplodnijeg tekstopisca sa prostora bivše Juge.

- "Neću drugu ljubav" je prva pesma na nosaču zvuka sa mojim potpisom. Moj prvi kompozitor i učitelj u diskografiji, legendarni profesor akademije Damjan Dašo Babić, dodao mi je pored mog imena i prezimena i ono "Šapčanin", iz poštovanja prema muzičkim velikanima iz mog rodnog grada. Tako sam još kao klinac postao član sarajevske diskografsko-estradne škole - priča Miodrag Ž. Ilić.

- Desetak godina kasnije, kada sam počeo saradnju sa Miletom Basom, saznao sam da se i on zove isto kao i ja - Miodrag Ilić. Kada smo završli prvi Šemsin album i kada smo se potpisivali na omotu, odlučio sam da napravimo razliku makar u srednjem slovu - on je postao "M" a ja "Ž".

Ovaj multitalentovani Šapčanin (ekonomista, marketinški stručnjak, poeta, matematičar, šahista) je dete mnogih ulica i kafana, svedok i stvaralac istorije jugoslovenske diskografije. Bio je prvak Jugoslavije u matematici i šahu, a izgleda da je postao i prvak po broju snimljenih pesama.

- Moj prvi komšija u Šapcu je bio Đorde Novković, najveći hitmejker zabavne muzike u bivšoj Jugi. Otisnuo se dve tri godine pre mene u Sarajevo, a za njim sam pošao i ja.

- Đole je znao da kaže - idemo da krojimo, ali da vodimo računa da ne bude "Armini" koji će da žulja. Dakle, naučio sam od velikog Đorđa Novkovića da se pesma kroji po pevaču i da se dobar autor prilagođava pevaču.

- U školi sam bio najbolji iz dve oblasti koje nisu bliske. Svi su se čudili kako sam uspeo da budem prvak Jugoslavije u matematici i šahu, a da uzgred pišem i poeziju.

Miodrag Ž. Ilić je dugogodišnji učesnik legendarnog Ilidžanskog festivala i član žirija mnogih drugih festivala.

- Ilidžanski festival je rezultat lepog života i tadašjneg druženja, mesto okupljanja autora, izvođača, producenata, menadžera, trgovačkih putnika, voditelja i novinara. Druženje je bilo mnogo vrednije i od same nagrade.

- Zato se i dešavalo da nagrađene pesme ne ostanu u narodu, a da nenagrađene postanu hitovi. To je sasvim normalno i svuda u svetu je tako kada se takmiče novi pevači i nove pesme. Ocena je mera trenutnog utiska i rezultat kompromisa nekolicine ljudi koji različito čuju i osećaju.

- Tek kad pesma krene u svoj život van festivala, dobija se šira i prava slika njene umetničke i komercijalne vrednosti.

Foto: Promo

I Sarajevo je imalo svoje kultne kafane ("Galerija", "Evropa", "Topola") u kojima su se sklapali estradni poslovi. I Sarajevo je imalo svoj "Šumatovac".

- U godinama mojih početaka u Sarajevu, pevali su i svirali uglavnom siromašni a talentovani ljudi. I ti sarajevski studenti, kasnije megazvezde, nisu imali ni za kafu u "Galeriji". I Brega je kao klinac svirao do šest ujujtru, i Aca Lukas godinama nije znao kad je dan kad je noć.

- I ja sam sebi priuštio da kao siromašan student i tekstopisac početnik upoznam jednog Zaima Imamovića. Prvo sam upoznao Nedžada, Zaimovog sina i gitaristu u Narodnom ansamblu RTVSA. Nedžad me preporučio svim slavnom ocu, a onda je stigao poziv od Zaima. Kad sam mu pokazao nekoliko mojih stihova, usledilo je pitanje: "Da li ja mogu da komponujem ovo?"

- Zaim je u potrazi za novim pevačima tek otvorenog "Diskotona" komponovao nekoliko pesama na moje stihove. Tako je 1975. komponovao "Od mene je ljubav jača" za sedamnaestogodišnjeg dečkića koga je otkrio u jednom kulurno-umetničkom društvu u Brčkom. Bio je to Mitar Mirić.

Miodrag Ž. Ilić je zakucao svoje tekstopisačko ime i na čuvenom Festivalu za jugoslovenske radnike u Parizu.

- 1975. održan je Festival Jugoslovenske narodne muzike u Parizu, u čuvenoj "Olimpiji". Damjan Babić je preko našeg ambasadora u Parizu uspeo da promoviše "zimsku Ilidžu u gradu svetlosti". Bio je to poklon francuske vlade Jugoslaviji, doduše samo tad i nikad više.

- Na toj "pariskoj zimskoj Ilidži" takmičilo se tridesetak najvećih zvezda svih naših vodećih diskografskih kuća. Glasovima publike ubedljivo je pobedio Šaban Šaulić, i to tek što se osamaostalio od Buce Jovanovića. Ja sam tada nastupio sa pet pesama: "Godinama čekao sam tebe" (Mladen Tomić), "Probudimo sreću" (Muharem Serbezovski), "Živim za nas dvoje" (Hanka Paldum), "Oprostimo jedno drugom" (Ljubica Berak), "Lažljivica" (Muhamed Mujkanović).

Miodrag Ž. Ilić je jedan od retkih tekstopisaca koji se oprobao i u narodnoj i u zabavnoj muzici, prepevima, obradama izvornih pesama, filmskoj muzici.

- Nikog nisam ubeđivao da snimi moju pesmu, nikome se nikad nisam nudio, a snimio sam preko 4000 pesama, sarađivao sa preko 350 pevača i 150 kompozitora - dovoljno za jedan život.

- I pesma je rezulat dobrog raspoloženja, pozitivne atmosfere, poverenja. Mnoge pesme sam napisao u studiju - kompozitor mi pusti melodiju a ja odmah pišem tekst.

- Svaka moja pesma je nekome ili nečemu namenjena. Zato je i glupo reći da postoje neke namenske pesme. Uostalom, i svaki roman je nekome namenjen. Namena je u stvari tema.

Iako je po diplomi ekonomista, Miodrag Ž. Ilić ne prihvata da učestvuje na estradnom buvljaku i ne voli saradnju sa bogatim a netalentovanim.

- Moj recept je optimizam i pozitiva. Nikad nisam kretao od negativnog, jer se time stvara negativna atmosfera i kod pojedinaca i u porodicama i u firmama i u državama.

- I posle svega negativnog u Sarajevu, napisao sam mom voljenom gradu pesmu "Duša Sarajeva", pobedničku pesmu na Ilidži 2008.

"Dobro doš'o moj jarane, u grad gdje nam vrijeme stane,

gdje se danju pjesma piše, noću ljubi i sevdiše.

Ispuni mi jednu želju i dođi mi prijatelju,

vidjeli se dugo nismo, nek' nam pjesma bude pismo.

Ko živjeti ne umije šta će pored Baščaršije,

ko ne voli da zapjeva nema dušu Sarajeva.

Nek' se staro društvo naše opet nađe kraj Bentbaše,

kad se kucne prva čaša da se čuje pjesma naša.

Od Ilidže do Čaršije nek' se naša pjesma čuje,

prijatelji od rođenja ostaju za sva vremena."

(Goran Milošević)