Hamid Ragipović Besko, legenda sevdaha: "Safetova preporuka značila mi je više od 50 diploma"

Preporučujemo

"Kad te sretoh obeća mi mnogo,

da ćes biti vjerna za života,

da ćeš mene voljeti sve više,

pa me mladog zanese ljepota.

Rekao je babo meni,

ti ne vjeruj lijepoj ženi,

ne vjerujoj joj sine moj,

to zna dobro babo tvoj.

Pričao sam i majci o tebi,

pričao sam cijlom svome rodu,

kad te sretoh zagreljenu s drugim,

sve se sruši, sve pade u vodu.

Mislio sam nosis sreću mala,

dok ne vidjeh tvoje pravo lice,

kažeš meni da bi se udala,

sad ja neću mlada ljepotice."

(M. Božović - M. Tucaković)

"Rekao je babo meni" je jedna od dvesta pedeset snimljenih pesama iz opusa legende sevdaha Hamida Ragipovića Beska. Kad god je čuje i kad god je zapeva zaigra mu srce.

- Babo moj je pevao najlepše na svetu. Niko nije imao takav glas, samo ga pipneš, kao da upališ radio - odmah peva. Iako je pevao bolje od svih pevača koje sam čuo, nije se radovao što ja idem u pevače.

- Sve druge sam mogao da kopiram, ali babov glas se nije mogao skinuti. To je raspon od tri oktave, visina koja suši mozak. Zbilja sam se imao na koga umetniti - priča Besko za Muzičku apoteku.

- Zapevao sam kao momčić u mom rodnom Točilovu kod Tutina (srpskom Sibiru, Tutinburgu kako ga zovemo od milja) u srcu Sandžaka. Bio sam prava lokalna atrakcija: kad pustim glas, svuda oko mene prašte plotuni i prangije. A onda sam otišao kod daidža i amidža u Skoplje, postao član KUD-a "Kočo Racin", upoznao svo bogatstvo i ritmove makedonske, bugarske, grčke, srpske muzike.

1972. godine na putujućem festivalu "Pesma leta" desio se fatalan susret: Besko upoznaje svog idola Safeta Isovića.

- Zamislite svu tu pevačku elitu na jednom mestu, na stadionu Vardara u Skoplju: Tozovac, Cune, Kvaka, Silvana, Lepa, Bilkić, Safet. U želji da vidim i pipnem Safeta, preskočio sam ogradu na stadionu i zamolio ga da me čuje i kaže da li sam za pevačko zanat.

- Kad sam mu otpevao jednu strofu "Konja vodim, peške hodim", Sajo me pohvali i odmah uputi na Hamdiju Salkovića, Blagoja Košanina, Damjana Babića, sarajevske eminencije i predstavnike Jugotona. Safetova preporuka značila mi je više od 50 diploma.

Ohrabren Safetovom podrškom, Besko peva još punijim plućima, hvata još veće visine. Sa svojim orkestrom dolazi u Podrinje, u hotel "Drinu" u Goraždu.

- Bio sam u punoj pevačkoj formi, a pružila mi se prilika da pevam u komšiluku Radeta Jovanovića, jednog od najvećih pesnika i kompozitora sevdaha.

- Jedno veče došao Rade da me čuje, a ja nisam ni znao da je to on. Primetio sam samo da mi naručuje sve te "rasteguše" - "Jablanove", "Hanku", "Negde u daljine" - zapravo, sve njegove antologijske pesme. Kad sam završio, pozvao me za sto, izgrlio i ponudio prve pesme.

Prvu singl ploči sa pesmama Radeta Jovanovića snima "Ja noćas lutam" i "Zbogom starice majko" snima 1974. i objavljuje za Jugoton. Usledile su Beskove zlatne godine na "Ilidži", nekoliko uzastopnih nastupa, pobeda i nagrada.

- Ja sam umetnički rođen sredinom 70-ih na letnjoj pozornici na "Ilidži. 1975. sam uspešno debitovao sa pesmom "Živi život kako tece", a već 1976. ostvario sam apsolutnu pobedu (prvu nagradu publike i stručnog žirija) sa pesmom "Ko te voli, čija li si žena". Tada je cela Juga gledala prenos uživo, i ja sam praktično iz anonime postao pevačka zvezda.

Foto: Promo

- Te godine kad sam ja pobedio na "Ilidzi", kao debitant je nastupio Haris Džinović. Pevao je u alternaciji istu pesmu kao i ja, samo što je Haris pevao Šerbinu melodiju, a ja sam pevao melodiju Drage Trkulje. Na "Ilidži" 1982. otpevao sam i moj najveći hit "Ja te volim od života više", pa "Nisu važne godine"..

I pored retkog pojavljivanja u javnosti, Besko je ostavio velikog traga u diskografiji.

Snimio je petnaestak singlova i desetak albuma, pevao pesme najvećih kompozitora, tekstopisaca, aranžera i šefova orkestara - Jovice Petkovića, Ismeta Alajbegovića Šerbe, Buce Jovanovića, Dragana Stojkovića Bosanca, Omera Pobrića, Ace Stepića, Ljube Kešelja, Perice Simonovića, Radeta Jovanovića, Blagoja Košanina, Miće Stojanovića, Damjana Babića, Drage Trkulje, Hilme Mujića, Miodraga Ž. Ilića...

- Ja sam jedan od onih srećnika koji se napio vode sa Baščaršije i ostao u šeheru da ostvari svoje snove. Ne samo da je neki Besko došao iz Sandžaka u Bosnu, nego je iz Sandžaka došao i sevdah u Bosnu. To sam čuo od starih ljudi, to sam čuo i od legendarnog Šerbe.

- Na krilima pesme obišao sam celu Jugu i dobar deo sveta. Živeo sam u svetskim metropolama, al' mi nekako najdraže u Bosni i Sandžaku.

- Tu su moji koreni, mesta najdražih uspomena, dragi prijatelji. Tu je i moja zaostavština, moje narodno blago od preko dvesta pedeset snimljenih pesama, što na nosačima zvuka što u radio arhivama, što starih sevdalinki što novokomponovanih pesama.

- Imam utisak da mi publika više veruje kad pevam sevdalinke. Sevdalinkom sam zadojen u kući, a sevdalinkom me zarazio rahmetli Šerbo sa svojom harmonikom i sa svojim pevačima - Zaimom, Safetom, Bebom, Zehrom, Himzom. Šerbo je bolje pevao harmonikom nego mnogi pevači glasom.

(Goran Milošević)