Sećanje na Safetove poslednje nastupe u Srbiji: Kad Sajo taktira, probije nogom binu (PLEJLISTA)

Sve je dao za Bosnu i sevdah - i intelekt i gospodstvo i šmekeraj i muzikalnost i avaz. Ostavio je Safet nešto i za Beograd i Srbiju - tridesetak snimljenih ploča za PGP, hiljade koncerata i kafanskih nastupa, pijane noći sa ispisnicima. Ovo je sećanje na poslednje godine i nastupe Safeta Isovića (1936 - 2007) u Srbiji.

- Od Safeta je moglo mnogo da se nauči. Kad je sevdah u pitanju, za mene je Sajo neprevaziđen. Imao sam čast da se družimo na "Raspevanoj jeseni" Radio Šapca. I Sajo je voleo da se druži sa nama, a bogami je voleo i da popije.

Preporučujemo

- Voleo je Sajo i da pomogne mlađim kolegama, da nam pokaže kako se uzima vazduh, kako se diše, kako bi on otpevao krajeve nekih naših pesama. Meni je značajno pomogao kako da ukrasim kraj mog prvog hita "Rado moja bela" - priča Radiša Urošević.

- Nikad neću zaboraviti koncert u Hali sportova u Valjevu. Safet je pevao "Cele noći pijem druže" uz orkestar Bokija Miloševića. Od svlačionice do bine ima dosta da se ide, a Sajo je voleo malo da zakasni, da publici "lupi čežnju" pa da teatralno izađe na binu.

- Zoranu Jovanoviću i meni ni to nije bilo dovoljno, pa napalimo Saju da izađe na binu dok orkestar vrti foršpil. Sajo se "primi", izađe na binu i počne nogom da daje ritam. Dok orkesatr svira, Sajo bije nogom, a mi mu dobacujemo: "Nemoj još!"

- Muzičari u čudu, ali ne staju. Odjednom, puče daska ispod Sajine noge, upade mu noga do kolena. Dok je Safet došao sebi sa odranom i krvavom cevanicom, Zoran i ja bobegnemo iz Safetovog vidnog polja i posmatramo kako ga previjaju. Kad se situcija smirila i kad smo pošli kući, prišli smo da utešimo Saju i da mu kažemo da je to bila čista diverzija nekih mlađih kolega u naletu popularnosti.

Obeležio je Safet mnoge festivale i koncerte, pevao na najvećim zabavama na ovim prostorima.

- Krajem 80-ih okupljao sam šabačke trgovce na muzičkoj zabavi u hotelu "Sloboda" u Šapcu. Šabac je tih godina imao četiri hiljade trgovaca, a preko hiljadu je bilo na zabavi uz Safeta, Kvaku, Lepu, Mitra, Merimu, Minimaksa, Natašu Vladetić...

- Safet Isović je 1988. na trgovačkoj zabavi u Šapcu promovisao svoj dupli album. Pred šabačkom publikom prvi put je javno zapevao "Moj dilbere". Pevao je Sajo punog srca i širom otvorenih usta sa svojim ličnim harmonikašem Omerom Pobrićem, i to bez honorara, kao da je znao da mu je to poslednji nastup u Srbiji. Šapčani su voleli Saju sa nekim strahopoštovanjem, a i Sajo je voleo Šabac i naš čuveni radio - priča gospodin Miško Pavić, Safetov kolega i prijatelj iz Šapca.

1987. godine, u predvečerje raspada Juge, snimio je Safet u Beogradu jedan od svojih poslednjih albuma sa pesmama Buce Jovanovića.

- Imao sam i tu tužnu privilegiju da snimim poslednje što je Buca Jovanović komponovao i poslednje što je Safet pevao u studiju u Beogradu. Radio Beograd je priredio doček Safetu na Železničkoj stanici u Beogradu i uključio ga uživo za naše zemljke u inostranstvu.

- Tog dana kad smo snimli, Buca je slavio, pa smo se počastili kao retko kad u studiju, kao da smo znali da se više nećemo sresti. Buca je preminuo krajem 1987, a u Bosni se ubrzo zaratilo - kaže legendarni tonski snimatelj Aca Radojičić.

Snimio je Safet desetine pesama Mije Krnjevca, Buce Jovanovića, Radojke Živković, Dragiše Nedovića, Radoslava Graića, Miće Stojanovića i ostalih kompozitora iz Srbije.

- Dvadesetak pevača je snimilo moju pesmu "Zarasle su staze moje", ali Safet je pevački zakucao i produžio joj vek. Pesma je u tom trenutku podigla Safeta, a Safet je podigao pesmu - pričao je Mića Stojanović u Muzičkoj apoteci.

- Žao mi je što je otišao, a nije snimio još jednu moju pesmu posvećenu njemu: "U svijetu sam, al' tugujem da Safeta vidim, čujem. Da mi Sajo otpjeva onu staru Đulzulejhu, da se vratim međ' jarane, pa neka mi srce stane. Od radosti i meraka, umri Sajo od sevdaha. Da Fatima moja mila, puni čaše rujna vina. Vala, to bi sevap bio, pa neka se i opio."

(Goran Milošević)