14 godina od smrti "tatka za Vranje": Tako je pevao i pričao Staniša Stošić

"Đurđeno mome ubava, džanum, Đurđeno mome ubava, džanum,

Preporučujemo

zašto si tol'ko ubava, džanum, zašto si bela rumena.

Da l' si od nebo padnala, džanum, da l' si od nebo padnala džanum,

il' si iz zemlju niknala, džanum, il' si iz zemlju niknala.

Nesam od nebo padnala, džanum, nesam od nebo padnala, džanum,

nisam iz zemlju niknala, džanum, nisam iz zemlju niknala.

I mene majka rodila, džanum, i mene majka rodila, džanum,

sas presno mleko dojila, džanum, sas presno mleko dojila.

Zatoj sam bela rumena, džanum, zatoj sam bela rumena, džanum,

zatoj sam t'nka visoka, džanum, zatoj sam t'nka visoka."

(narodna)

Pesmu "Na Uskrs sam se rodila" pevački je proslavila Vasilija Radojčić. Malo je poznato, međutim, da je prvu verziju ove stare narodne pesme snimio Staniša Stošić na svom prvom singlu iz 1965. pod naslovom "Đurđeno mome ubava".

- Snimio sam je čim sam položio audiciju za solistu Radio Beograda. Kad sam ja počinjao da pevam, početkom 60-ih, samo su radio pevači mogli da snime ploču - pričao je Staniša Stošić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Ja zapravo nisam ni polagao klasičnu audiciju. Došao sam iz Vranja sa preporukama svojih profesora iz učiteljske škole i KUD-a "Sevdah". Carevac je samo rekao:"E, najzad i jedno pravo muško! Dosta su žene pevale karasevdah i Vranje."

Ovaj rasni Vranjanac, rođen 1945. u selu Vrbovo kod Vladičinog Hana, bio je zadojen muzikom još u rodnoj kući. Budio se uz pesmu raspevanih ukućana, uspavljivao uz majčin milopoj. Učio je za učitelja, svirao violinu, gutao Boru i "Koštanu" i sve što je napisao njegov slavni zemljak.

- Staro, staro mi dajte što miriše na suv bosiljak - govorio je Bora Stanković. Vranje je toliko bogato tim prelepim starim izvornim pesmama, da ja nisam ni jurio neke nove. To su pesme koje su živele u meni i mnogo godina pre snimanja na pločama, od tih pesama sam sastavljen izunutra.

- Naučio sam od našeg nobelovca Ive Andrića da svaki umetnik treba da ostane u granicama svoga zavičaja. Tokom karijere snimao sam i šumadijske pesme sa Bucom Jovanovićem i Mijom Krnjevcem, snimao sam i moderne pesme, ali to nije moj fah i nije na nivou onih iz mog podneblja.

Iako se nije bavio komponovanjem, svojom nadahnutom interpretacijom nadogradio je i naše najstarije pesme, a i one nove učinio je besmrtnim.

- "Vranjanka" je Tokovićeva, "Zbog tebe mome ubava" Zaharova, "Stani, stani zoro" Grajina, a mojim slušaocima i kolegama se čine kao da su stare izvorne. To su pesme koje svojom širiom daju prostora da ih uvek donesem drugačije i lepše.

- Dešavalo mi se na nekim nastupima da pevam samo "Vranjanku", celu noć dvadesetak puta, i da nikom ne bude dosadno. Dešavalo se i da muzičari spakuju instrumente i ozvučenje, publika se raziđe, a mi za astalom pevamo za svoju dušu - opet "Vranjanku"!

I narušenog zdravlja pevao je do zadnjeg uzdaha, neštedimice, uvek sa nekim novim žarom.

- Dobijao sam ponude od raznih producenata i menadžera da snimim nešto komercijalno. Odbio sam velike pare, nisam hteo da budem ono što nisam. I pesma je kao voda sa izvora. Na izvoru je čista i bistra, a sve dalje od izvora počinje da se muti.

Maestralni Staniša Stošić preminuo je pre 14 godina, 8. aprila 2008, ogorčen tretmanom narodnog umetnika u rijaliti Srbiji.

(Goran Milošević)