Četiri godine od smrti Miće Nikolića: Pesme, kola i priče legendarnog orguljaša

"Kad me pitaš koji sam znanac,

Preporučujemo

ponosno kažem da sam Bosanac.

Bosna je moj prijatelj i drug,

Bosna je meni životni put.

Putujem svetom, al' Bosne nema,

ni boljih ludi ni lepših žena.

Putniče druže, umor te prati,

kod moga starog na konak svrati,

bićeš mu veruj najdraži gost,

primiće tebe kao sina svog.

Kad sunce zlatno obasja polja,

kafu nam sprema sestrica moja,

i seji bićeš najdraži gost,

primiće tebe kao brata svog."

(Mića Nikolić - Miodrag Ž. Ilić)

"Bosanac" je jedna od najlepših i najpevanijih pesama maestra Miće Nikolića, legendarnog orguljaša, kompozitora, aranžera, pomalo i pevača. Ovu pesmu je pevački zakucao Enes Begović, ali je prvi snimio njen kompozotor Mića Nikolić na LP-iju "Jugodiska" iz 1984.

- Više sam pevao na tezgama nego na pločama. Rano sam zaradio polipe na glasnicama, pa sam malo "prikočio". Doktor mi je ponudio tri mogućnosti: da prestanem da pušim, da se operišem ili da prestanem da pevam. Odabrao sam ovo treće - pričao je Mića Nikolić.

- I kad sam najviše svirao, pevao sam za svoje društvo i za svoju dušu, a snimio sam samo tri pevačka albuma. Možda je tako i bolje, jer sam se potpuno posvetio stvaranju pesama i kola sa mojim prepoznatljivim zvukom.

Milorad Mića Nikolić je rođen 28. aprila 1958. godine u Šapcu, u najmuziklnijem okruženju, u legendarnoj Šabačkoj mahali.

- Moj tata Radosav, čuveni "Čiča", bio je poznati muzičar. Od oca sam nasledio gen, kao i sva moja braća. Dugo su nas zvali - oni "Čičini". Otac me i uveo u svet muzike, upoznao sa muzičkim velikanima, a za početak se zadovoljavao da sviramo hotelske zabave. S druge strane, majka je pazila tri sina kao tri jabuke, bilo joj najvažnije da budemo na okupu.

- Pedigre je jako bitan u životu, a bogami sam imao i jako muzikalno okruženje u mom Šapcu. Ali, ja sam hteo i više, nije me držalo mesto. Zavoleo sam muziku, zavoleo sam ljude, i tako će biti dok me bude. Ne daj Bože da čovek dođe u situaciju da nema s kim da pije kafu.

Pored talenta i pedigrea, radio je Mića i na svom školskom muzičkom opismenjavanju. Učio je klavir, a zavoleo i proslavio orgulje.

- U muzičkoj školi sam svirao klavir, ali me nije ispunjavao, budući da sam znao da je to prateći instrument. Zamolio sam oca da mi kupi orgulje, pa sam počeo da sviram sve što sviraju solisti. Levu ruku sam koristio kao bas gitaru, bilo je to nešto inovativno, ljudi su me slušali i gledali sa nevericom.

- Međutim, nikako se nisam mirio sa zvukom. Ako uključim gitarsko pojačalo, onada mi je solo radio dobro a bas nije. Ako uključim bas pojačalo, radi dobro bas a solo ne. Hteo sam nešto vise od jedne oktave, pa sam promovisao sa mojim štimer majstorom "split funkciju" - dva zvuka istovremeno. Mnogo sam toga izmišljao na orguljama, a ništa nisam patentirao.

Prvi javni nastup imao je sa 11 godina, i to na klaviru tokom nastupa legendarnog Nestora Gabrića.

- Otac me poveo na svirku u jednom hotelu u Bosanskom Brodu. Pevao je Nestor Gabrić, a ja sam u jednom momentu prišao klaviristi Vuletu Orloviću. U toku svirke Vule me pozvao da sednem za klavir, na opšte iznenađenje i publike i Nestora. Imao sam tremu, ali je prošlo.

Sa 14 godina postao je stalni član postave "Braće Nikolić". Sredinom 70-ih PGP objavljuje njihov prvi singl, a početkom 80-ih i dva albuma sa Mićinim autorskim narodnim kolima: "Šabački vez", "Meraklijska šetnja", "Karavan", "Pocerski vez", "Kumanovski čoček", "Rumunsko narodno", "Cakanovo kolo", "Peričina zavrzlama", "Zoranovo", "Darino", "Vlaško", "Perino", "Radetovo", "Ljiljino", "Lolino".

- Bio je to potpuno novi zvuk, nagoveštaj ere elektronike u klasičnoj narodnoj muzici. Jednostavno, u to vreme nisam imao konkurenciju, svirao sam instrument koji je bio unukatan, a nije nikome smetao ni u Narodnom orkestru ni u ostalim orkestrima koji su uveliko radili u diskografiji.

- Dođem u legendarni "Studio 5", a nemam gde da uključim instrument. Prosto, krajem 70-ih moj instrument nije bio predviđen, ali ja sam bio prihvaćen. Tako sam se stidljivo ušunjao u neke vrhunske orkestre, sve dok nisam formirao svoj.

Mićini instrumentali ušli su u kultni "Karavan" Radio Beograda i u film Zorana Čalića "Ćao inspektore".

- Toliko sam bio počastvovan ponudom Zorana Čalića, da bih i džabe ustupio svoje instrumentale za njegov film. Sećam se, Zoran mi reče da raspolažu sa skromnim filmskim budžetom. Od tog "skromnog" budžeta mogao sam da kupim nekoliko "stojadina".

Od sredine osamdesetih kreće prava stvaralačka eksplozija Miće Nikolića koja je rezultirala sa preko hiljadu autorskih kompozicija i aranžmana. Mića je samo za Šabana Šaulića uradio petnaestak studijskih albuma, oko 150 pesama ili aranžmana: "Lepotica grada", "Ljubav nije dug", "Ne dam te nikom", "Čekanje me razbolelo", "Verov'o sam tebi", "Anđeoska vrata", "Kume brate"...

Svojim prepoznatljivim zvukom ukrasio je stotine besmrtnih pesma na albumima pevačkih zvezda: "Volim te", "Krčmaru vina za svirače", "Kako mi nedostaješ", "Opet sam ti u kafani" (Haris Džinović), "Srećo moja", "Pomirenja nema", "Ja bih tebe milovala", "Dok je mene, dok je pesme" (Vida Pavlović), "Majko moja", "Ne bih dao dete svoje", "Znaš li oče majka gde je", "Ti si moja istina", "Ti i ja", "Sve moje teške rane" (Ljuba Aličić), "Kunem se u sreću devojačku", "Zavede me majko momak loš" (Šikica), "Samo malo treba", "Slike mog života" (Verica Šerifović), "90 dana" (Paško Handanović), "Bosanac" (Enes Begović), "Nisam te ponizio" (Šerif Konjević), "Nano moja" (Zorica Brunclik), "Ti, ona i ja" (Sneža Đurišić), "Ubijaš me očima", "Bez tebe brže starim" (Jašar), "Sve je moje tamo" (Ćana), "Samo jaki pobeđuju", "Pitao sam moju staru majku" (Muki Fuljanin), "Ljubav šarena", "Bolujem zbog Zorice" (Acko Nezirović), "Tuguješ li violino", "Samo za ostavljene" (Brana Kostadinović)...

Radio je Mića i moderne pesme, pratio trendove, ali uvek na temljima naše folk tradicije. Krajem prošlog veka, kada je cunami turbo folka čistio šumadijsku dvojku, Mića je bunario i na svojim nastupima oživljavao pesme poput "Jedinac sam u majke", "Tera kola Mitar rabadžija", "Ljubav mi srce mori"...

- Iskreno sam se radovao svakoj lepoj pesmi mojih kolega. Gadio sam se ovoj našoj gramzivosti i sujeti. Živeo sam punim plućima, nisam se plašio crnih dana. Smak sveta je bio poodavno. Bog je dobar kakvi smo mi ljudi.

Maestro Mića Nikolić preminuo je pre četiri godine, 4. aprila 2018.

(Goran Milošević)