Nije mnogo lajkovana, a vole je milioni: Pola veka pesme "Tamo kod najdaljih brda"

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Zoki
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Zoki

    03. april 2022 | 18:08

    Kuća je moja stara plavi sr oblak nad njom vije.Tamo cvetaju ruže,tamo je moj topli dom,tamo je majka stara nada se povratku mom.Idu mi suze🥲🥲🥲🥲

  • Boža zemunac

    03. april 2022 | 09:41

    E Gorane, hvala za još jednu divnu priču. Mnogi ne znaju kako je nekada bilo. Ja sam odrastao u Zemunu gradu u maloj kući sa velikim dvorištem i još većom baštom. U bašti je bilo grožđa, višanja, trešanja, kajsija, paradajza.....Po ceo dan smo igrali fudbal, pa kad ogladnimo odemo u bilo koje dvorište gde nas dočeka nečija majka ili baka i svima namaže parče hleba sa mašću i šećerom ili nekim džemom. Igrali smo se kauboja i indijanaca, svi smo imali trešnje u bašti. A nama je bilo interesantnije da ih " krademo " u tuđoj bašti. I još im odvežemo psa koji je bio vezan za drvo trešnje i zavežemo za drugo drvo.Slavili smo Božić, Vaskrs, Slavu, rođendane... Doduše kada smo iznosili ofarbana jaja na ulicu da se " tucamo " i kada bi nas neko pitao ko je farbao jaja, svi smo govorili da je jaja farbala baba.Ha ha ha, zna se i zašto. Jer, bilo je takvo vreme.Ovo je samo delić lepog vremena kojeg sam se setio. Ima još mnogo toga lepog da se kaže. O tome, drugi put. Zato ove lepe pesme i opstaju, i uvek će se slušati uz vince i rakijicu.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA