Nije mnogo lajkovana, a vole je milioni: Pola veka pesme "Tamo kod najdaljih brda"
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Zoki
Kuća je moja stara plavi sr oblak nad njom vije.Tamo cvetaju ruže,tamo je moj topli dom,tamo je majka stara nada se povratku mom.Idu mi suze🥲🥲🥲🥲
Boža zemunac
E Gorane, hvala za još jednu divnu priču. Mnogi ne znaju kako je nekada bilo. Ja sam odrastao u Zemunu gradu u maloj kući sa velikim dvorištem i još većom baštom. U bašti je bilo grožđa, višanja, trešanja, kajsija, paradajza.....Po ceo dan smo igrali fudbal, pa kad ogladnimo odemo u bilo koje dvorište gde nas dočeka nečija majka ili baka i svima namaže parče hleba sa mašću i šećerom ili nekim džemom. Igrali smo se kauboja i indijanaca, svi smo imali trešnje u bašti. A nama je bilo interesantnije da ih " krademo " u tuđoj bašti. I još im odvežemo psa koji je bio vezan za drvo trešnje i zavežemo za drugo drvo.Slavili smo Božić, Vaskrs, Slavu, rođendane... Doduše kada smo iznosili ofarbana jaja na ulicu da se " tucamo " i kada bi nas neko pitao ko je farbao jaja, svi smo govorili da je jaja farbala baba.Ha ha ha, zna se i zašto. Jer, bilo je takvo vreme.Ovo je samo delić lepog vremena kojeg sam se setio. Ima još mnogo toga lepog da se kaže. O tome, drugi put. Zato ove lepe pesme i opstaju, i uvek će se slušati uz vince i rakijicu.