Goca Lazarević, pola veka u diskografiji: Od rudničke gugutke do estradne dive

"Kad mi dođe stara majka, s kotaricom punom sela,

Preporučujemo

donese mi uspomene, iz oka bi suza htela.

Kotaricu punu sela donela si mati,

samo ljubav jedna stara nije mogla stati.

Donese mi vetar mio sa ćuvika i bespuća,

kotarica majke moje od vrbova tankog pruća.

Oživi mi uspomene, sve što želi srce moje,

radost, pesmu sa posela, al' još nešto ostalo je

Ostala su šaputanja i poljupci prvi mati,

velika je ljubav bila, košaru bi polomila."

(Milutin Popović Zahar)

"Kotarica" je jedna od dvestotinak Zaharovih pesma u opusu Goce Lazarević, prelepa zavičajka Jesenjinovskog kalibra. Retko je peva, a sve češće sluša, onako zatvorenih očiju, samo za za svoju dušu.

- "Kotarica" me podseti na moje detinjstvo, na to siromaštvo koje je bilo lepo. Kad sam bila mala, činilo mi se da su skoro svi su bili siromašni, i na Rudniku i u prestonici - pričala je Goca Lazarević u mikrofon Muzičke apoteke na manifestaciji "Dani šilopajske panorame".

- Bila sam odličan đak, ali je muzika bila jača. I otac i stric i braća su nešto pevali, a otac je jedno vreme držao kafanu. Znala sam da se zavučem iza šanka, gledam pijane goste i odvratne pevaljke. Htela sam da pobegnem iz tog ambijenta, ali od muzike koju sam nosila u genima nisam mogla pobeći.

Iz rodnog Takova donela je u Beograd uvezanu kutiju sa prtljagom i knjigama, uspomenu na pokojnu majku, očevu energiju i jedno četrdeset kila žive vage.

- Banula je u moj život iznenada, jedne tople majske večeri kad sam imao probu orkestra u muzičkoj sali "Lole". Bila je veoma mlada, mršava kao balerina - tek otvoren ružin pupoljak, slučajno bačen pred moje noge. Njeno držanje je bilo skrušeno, pomalo preplašeno i sramežljivo. "Koji je tvoj problem, mala" - upitah bahato, s namerom da se otarasim još jedne kandidatkinje koja bi da bude pevačica. "Došla sam da me probate" - rekla je, nasmejavši sve prisutne - seća se Zahar Gocinih početaka.

- Kad sam je prvi put video u "Loli" na audiciji, pomislio sam da iz tih četrdeset kila žive vage ne može da izađe ništa više od cvrkuta nekog vrapčeta. Pustila je glas u jednoj zahtevnoj vranjanskoj pesmi, razoružala i mene i sve prisutne. Prepoznao sam malu koja ima znanje i koja zna šta hoće.

Kao debitant dobija specijalnu nagradu na "Beogradskom saboru" 1973. Te godine snima i svoju prvu ploču sa dve stare vranjanske pesme "Zašto Sike" i "Ruse kose curo imaš" i novokomponovanom pesmom Radoslava Graića "Duni vetre, duni jače". Na poziv Mire Vasiljević postaje članica prve postave "Đerdana".

- Bože, kako je to bilo sićušno stvorenje, al' kad pusti glas - ubija! Videla sam u tom devojčurku osobu sigurnu u sebe. To se kasnije i potvrdilo: svoj prvi honorar nije potrošila na šminku i haljinice, već je otvorila štednu knjižicu. I kad je otišla iz "Đerdana", zvala me je drigom majkom - pričala je Mira Vasiljević u radio izdanju Muzičke apoteke.

Još u "Loli" se iskristalisala Gocina profilisanost za gradske pesme i vranjanski melos. Na svom prvom LP-iju iz 1975. za produkciju Studio B snima 12 pesama iz "Koštane" uz monolog Ljube Tadića. I zaista, Gocin glas se utopio u "Koštanu". U Gocinom glasu ima nešto meko, toplo, bolno, iskreno, baš kao u besmrtnom karasevdahu Bore Stankovića.

- Moja bivša supruga je vrhunska pevačica, postala je i popularna, prava zvezda na estradi. Tražili su je na svim feštama i festivalima. Osokolila se, postala sigurna u sebe i svoje pevanje, došla je i lova. Mala gugutka iz rudničke bestragije postala je ime, popularnije od mog, a najveće hitove za nju napisao sam ja. Kad su nestale emocije, razišli smo se. Goca je i mene opametila. Zato često ponavljam svoju patentiranu misao - ko se ženi pevačicom, sahranjuje ga opština - dodaje Zahar.

- Nisam odoleo tom spoju smernosti i talenta. Poučen iskustvom sa "namazanim" pevačicama, uzeh jedno neiskvareno dete. Međutim, ni ja nisam znao da sve pevačice kad dohvate mikrofon dobiju virus namazanosti.

1976. godine snima pesmu "Mara, mara, maramica", svoj prvi veliki hit, a 1979. ostvaruje zapažen nastup na "Ilidži" sa pesmom "Kišobran". Taj rezak, pomalo visok glas, neobične izražajnosti i lepote, s lakoćom je donosio desetine Zaharovih bisera na dvanaest singlova i dvadesetak albuma: "Vidovdan", "Svilen konac", "Svirajte mi Marš na Drinu", "Rasplela ja sam kosu", "Hajde Rade da sviramo gajde", "Oprosti mi što mislim na tebe", "Meni treba ljubav", "Trebaće ti verna žena", "Jovančica", "Mala žena", "Srpkinja", "Došlo doba da se ljubav proba", "Hej momci, hej mladići"...

- Prezadovoljna sam sa oviliko hitova, jer ih nisam jurila. Odbila sam čak i "Ivanovu koritu", a dobila "Vidovdan" posle odbijanja Vesne Zmijanac. Hit je relativna stvar, a sigurna je samo moja vera u dobru pesmu - ističe Goca.

Zato tako i blista na pragu sedamdesete, čuvajući u sebi tog razdraganog devojčurka.

(Goran Milošević)