22 godine od smrti Tomice Miljića: Narodna kola i foršpili legendarnog harmonikaša

18. marta 2000. godine preminuo je Tomica Miljić. Poživeo je 52. godine, mnogo kraće od svojih legendarnih kola i foršpila. Ovo je sećanje na legendarnog klavirca, jednog od najboljih harmonikaša sa ovih prostora.

Preporučujemo

- Tomica je mij dragi kolega, prijatelj i drug iz vojske. Služili smo krajem 60-ih godinu i po dana u gudurama iznad Rijeke. Ustajali smo u četiri, išli na jutarnje umivanje i gimnastiku, i već od šest sati svirali u muzičkoj sekciji. Predstavljali smo garnizon na raznim takmičenjima i kao nagradu dobili nekoliko nagradnih odsustava. Za degagre i publiku ja sam bio "onaj dugački" a Tomica "onaj zdepasti" - priča maestro Ljubiša Pavković.

- Još u vijsci sam znao o kakvom se majstoru radi. Mnogima je svirao drugu harmoniku, a zapravo je bio klavirac broj jedan. Malo je poznato da ne i meni svirao drugu harmoniku na nekoliko narodnih kola, a jedno vreme svirao je i u ansamblu Branimira Đokića. Žao mi je što nismo svirali duže, siguran sam da bi bili najbolji duet klaviraca na ovim prostorima.

Pročuo se Tomica i kao druga harmonika u ansamblima Dragana Aleksandrića, Branimira Dokića, Ljubiše Pavkovića. Ipak, najveći trag je ostavio u ansamblu Dragana Aleksandrića, i to u vreme kad su neki vrhunski harmonikaši čekači na red i za treću harmoniku kod velikog hitmejkera.

- Tomica je za mene najbolji harmonikaš svih vremena, Tomica pa pauza. Rogobatno zvuči da je bio druga harmonika u mom ansamblu. Bilo je većih muzičara od Tomice, ali on je bio iskonsko harmonikaš. Takav majstor se s neba sušta - kaže Dragan Aleksandrić.

Od kraja 70-ih Tomica Miljić je formirao svoj ansambl. Svirao je na stotinama malih i velikih ploča, sa podjednakim žarom.

- Kad se kaže da neko svira "katolički", to se obično odnosi na klavirce, zbog tehničkih mogućnosti njihovih harmonika. Tomica Miljić je jedan od retkih koji je mogao da odsvira "Šumadisjsko lagano kolo", tako moćno i tako ubedljivo, da kad ga slušaš imaš utisak da si negde oko Stargara i Bukulje. Treba znati da je i Tomica prvo svirao dugmetaru, što mu je svakako pomoglo da i na koavirci zazvuči dugmetarski - pričao je Novica Negovanović.

- Snimio sam sa Tomicom samo jedan album, i to moj poslednji pre odlaska za Ameriku. To je jedini album na kome nisam svirao harmoniku, pa mi bilo mnogo lakše da pevam.

Svojim maštovitim foršpilima i aranžmanima ovekovečio je mnoge pesme: "Pastirica", "Kud se žuriš, hej živote", "Anđelija", "Nek' me ne zaborave devojke sa Morave", "Vratiću se jednog dana", "Kuće male krečene u belo", "Žena plave kose", "Crna ženo sa očima plavim", "Hajde da se budimo udvoje", "Živela ljubav", "Palim zadnji cigaretu", "Da volim drugu ne mogu", "Probaj, ostavi me", "Jovanović, Rada", "Čovek sa srca dva", "Ej, ti noći sestro moja"...

- Tomica je produžio vek mojim najvećim hitovima "Kud se žuriš, hej živote" i "Pastirica". To su pesme koje sam prvi put snimio na singlovima s početka 70-ih sa ansamblima Ilije Spasojevića i Ace Stepića. Posle nekoliko hodina te pesme su počele da se zaboravljaju. Kad sam početkom 80-ih predložio Radetu Vučkoviću da ih presnimim, sumničavo je vrteo glavom. Tomica je uradio drugačije foršpile, dao im zdraviju dinamiku, i vratio mi pesme u život. Da ih nisam presnimio sa Tomicom, "Pastirica" i "Kud se žuriš hej živote" ostale bi samo lepe a zaboravljene pesme.

- Tomica mi je u studiju odsvirao pesmu "Crna ženo sa oćima plavim", pesmu koja me 1980. podigla u jugoslsovensku zvezdu. Samo sam mu jednom pokazao foršpil, jedna proba i odmah u studio Saše Subote u Lipovici. Bio je neviđen sluhista, a priličmo pismen muzićki - kaže Hasan Dudić.

I pored šumadijskog pedigrea rođenog Lapovca, Tomica je gajio posebnu ljubav prema bugarsko-makedonskom melosu. Legendarnom Duetu Selimova - Želčski aranžirao je i odsvirao sa svojim ansamblom desetak ćuvenih pesama: "Ljubi me, ljubi me", "Brala moma kapini", "Oro se vije kraj manastira", "Igraj mome srce da zaigra", "Godini minuvat", "Verna ljubiv"...

- Ceo jedan album sa makedonskim pesmama odsvirao nam je Tomica Miljić. Ne samo da je odsvirao, nego je on inicirao, pripremio ekipu i aranžirao ceo album. Bio sam zatećen, pitao sam ga imaš li flautu, klarinet, dobre udarače, a on mi samo reče: "Ne boj se, zvučaće mnogo lepo". I zaista, u njegovoj kući na Karaburmi snimili smo desetak pesama za jedan od naših najboljih albuma - prićao je Đorde Želčeski.

Tomica je sam svoj majstor. Voleo je Bucu Jovanovića i njegov stil. Zato mu je Buca i prepustio da aranžira i odsvira nekoliko albuma njegovih pevača: Vidu Pavlović, Stojanku Stefanović, Zlatu Stanković.

Malo je pevača i kompozitora koji nisu snimali sa Tomicom. Sa istim zarom je svirao i najvećim legendama i početnicima. Voleo je ljude, bio najdraži kolega (za ispisnike "Njonja"), idol mladih harmonikaša, ljudina. Živeo je i stvarao daleko od oćiju javnosti, neviđeno miran i tih. Tako je isvirao - naizgled nezainteresovano i odsutno, a u stvari najlepše na svetu.

(Goran Milošević)