Pola veka Hasanove i Šabanove pesme "Kad ljubavi dođe kraj": Kad je Hasan bio Šabanov magnetofon

"Kad vreme učini svoje, a ljubavi dođe kraj,

Preporučujemo

otići ću negde daleko da te zaboravim.

Jer ti mi beše sve, ti si mi bila istina,

u koju se nekad davno zaklinjah ja.

Ti dušu otrova moju, a srce ko cvet vene,

sa drugim provodiš noći, a kažeš volim te."

(Hasan Dudić/Šaban Šaulić)

I posle pola veka od nastanka, ova pesma u svom Hasanovom originalu odiše nekom lepotom i mladošću. "Kad ljubavi dođe kraj" našla se i u Šabanovom opusu, pa opet nije stigla da se izliže. I danas traži neke nove tumače i prolazi kroz rešeto raznoraznih žirija u Grandovim audicijama. "Kad ljubavi dođe kraj" prošla je i ono Njegoševo rešeto što se zove vreme.

- Još kao klinac od desetak godina osetio sam da mi pisanje ide od ruke. Neke od prvih snimljenih pesama dorađivao sam sa mojim bratom Šabanom Šaulićem. Dešavalo se da Šaban započne pesmu, a ja je završim. Neke pesme sam ja sam započinjao i uradio, pa davao Šabanu da snimi. Tako je nastala i pesma "Kad ljubavi dođe kraj" - priča Hasan Dudić za Muzičku apoteku.

Odrastajući u Šabanovom okruženju, Hasan je ukapirao koliko je važno da bude svoj, da neke pesme donese falsetom i šapatom, i to baš u vreme grlatih pevača i urlatora. S druge strane, Šaban je voleo Hasanov impuls, istančan osećaj za ritam.

- U julu 1974. godine, kad je Šaban došao na odsustvo iz vojske, odmah me izribao: "Šta misliš Haso, ti bi da igraš fudbal u mahali, a drugi da ti prave karijeru. Vreme ti je za novu ploču." Šaban se bacio na pisanje stihova za pesmu "Kad ljubavi dođe kraj". U stvari, hteo je za sebe da napiše pesmu i imao je u glavi neke stihove. Počeo je da se priseća, ali mu nije išlo. Kad god bi zapeo, ja sam nastavljao reči.

- "Čekaj malo, Haso, otkud znaš te stihove" - pitao me Šaban začuđeno. "Ja sam tvoj magnetofon" - odgovorio sam. Ja sam, zbilja, pamtio sve Šabanove stihove, pa i one u pokušaju. Šaban je pevušio i ne primećujući da ga upijam kao sunđer. Kako se samo iznenadio kad sam mu rekao da već odavno imam u glavi i drugi strofu.

Seća se Hasan i tačnog datuma snimanja pesme "Kad ljubavi dođe kraj", seća se i višemesečnog čekanja da izađe ploča.

- Imali smo i pesmu "Pokloni mi ljubav, pokloni mi sebe" za drugu stranu singla, ostalo je još samo snimanje u čuvenoj "Petici", 28. jula 1974. Ja sam tada imao 17 godina, a na snimanju u studiju sve sama elita: Rade Jašarević, Sveta Šešić i ekipa sa radija. Hteo sam da je malo istrilerišem, a bata Rade mi reče: "Srce moje, samo bez zavijanja, otpevaj je onako fino, radijski."

- U dogovoru sa Docom Ivankovićem, kompozitorom i muzičkim urednikom, snimio sam je na singlu produkcije "Suzi" iz Zagreba, doduše posle nekoliko meseci čekanja zbog problema sa trakom. I posle svih peripetija, prodao sam je u trista hiljada primeraka.

Tako je nastao bratski autorski tandem, tako je Haso postao ekskluzivac "Suzija". Milioni su poverovali ovom nejakom glasiću, malog raspona i velike emocije. Dobro se sećam, na legendarnom Radio Šapcu više se tražila Hasanova nego Šabanova verzija.

- Sećam se kad je urednik PGP-a Mića Đorđević predložio Šabanu da snimi LP (tu veliku ploču sa desetak pesama zvali smo od milja "tepsija"). Šaban je bio zatečen, a ja mu opet poslužih kao magnetofon. Uzmem olovku i sakupim pesme sa Šabanovih singlova, dve pesme koje je davao drugim pevačima, predložim da i on snimi "Kad ljubavi dođe kraj". Posle godinu dana pojavila se i Šabanova verzija, Bogu hvala posle pola veka žive i jedna i druga.

- "Kad ljubavi dođe kraj" snimaju i moje mlađe kolege, pevaju klinci u "Zvezdama Granda" i veterani u "Nikad nije kasno". Predlagali su i meni da je presnimim, ali bilo bi žalosno dirati u pečat moje i Šabanove mladosti. Čuo sam i komentare da sam pevao prosto i posno. Zaboravljaju da je lepog čoveka lako obući.

(Goran Milošević)