40 godina pesme "Kome šumiš, oj Moravo": Pripovesti Miće Stojanovića o jednoj vodenici
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Boža zemunac
Šta reći. Iznad svega lepo, fenomenalno i srceparajuće. Morava ima srce i dušu, uz ovako lep tekst i pevanje legendarnog Novice Negovanovića. Reči su suvišne.
Ana
Kakva lepota, koji mir u glasu. Tačno možeš videti svu lepotu naše Srbije, naše reke. Kada zatvorim oci vidim put do mog sela, moju reku, poneku preostalu vodenicu.