40 godina pesme "Kome šumiš, oj Moravo": Pripovesti Miće Stojanovića o jednoj vodenici

"Kome šumiš, oj Moravo, kad se spusti ponoć plava,

Preporučujemo

da l' mom selu kraj Morave što u tihoj noći spava.

Talasi ti tiho huče, kao neko uzdisanje,

da l' ne žale moju dragu što će s drugim na venčanje.

Voleh dragu, oj Moravo, zna tvoj svaki talas plavi,

al' sam bio siromašan vodeničar na Moravi.

I sad sedim kraj Morave, usamljen i tužna lica,

kraj mene je moja draga, moja stara vodenica."

(Mića Stojanović)

I oni koji je prvi put čuju i oni koji je 40 godina pevaju, kažu se da je "Vodeničar na Moravi" (poznatija po nazivu "Kome šumiš, oj Moravo") jedna od najlepših narodnih pesama. I zaista, ne zna se šta je lepše: melodija i stihovi Miće Stojanovića, svirka na harmonici Zorana Pejkovića, pevanje Novice Negovanovića. Možda je, ipak, najlepša Mićina priča o jednom vodeničaru i njegovoj vodenici.

- "Vodeničara na Moravi" prvo sam ponudio Cunetu. Otpevušio sam mu preko telefona, Cunetu se to svidelo, pa smo zakazali snimanje u studiju "Avala filma" na Košutnjaku. Dok smo vežbali sa Cunetom, u pola pesme ulete Novica Negovanović i poče razgovor:

"Ko će da snima ovu pesmu?"

"Cune!"

"Cunetu da daš drugu pesmu, ovu ću ja da pevam. Ako je ne daš meni, počeću da štrajkujem glađu" - pričao je autor pesme Mića Stojanović.

- Cunetu sam dao jednu romansu, a Noletu "Vodeničara". Iskreno, ta pesma je sigurno bolje legla Novici nego Cunetu. Novica je em specijalista za šumadijske pesme, em je odrastao pored vodenica na Ibru i Moravi.

1981. godine pojavio se dupli autorski koktel album Miće Stojanovića pod nazivom "Susret zvezda". Među dvadesetak novih Mićinih pesama našla se i pesma "Vodeničar na Moravi" u izvođenju Novice Negovanovića. Pesma je polagano ušla u narod, Novica je posle nekoliko godina otišao u Ameriku ("Vodeničara nikad nije snimio na svom albumu), a Mića je u mikrofon Muzičke apoteke ispričao priču o jednom vodeničaru.

- Čuo sam i od profesora i akademika - Mićo, mnogo ti lepa ona pesma "Vodeničar na Moravi". Kako ne bi bila lepa kad sam je posvetio svom ocu. Moj otac (Mirča, zvali smo ga Batko) je bio vodeničar na Moravi. Bio je zaljubljen u lepu Desanku, miraždžiku iz bogate kuće. Kad se Desanka udavala za drugoga, svatovi su namerno prošli pored naše vodenice. Moj otac je kasnije pričao da je pomišljao da se baci pod vodenički točak, ali je odustao pošto je znao da pliva.

- Kad sam se zamomčio, upitam mog Batka zašto me strina Desanka zove "sine". Kad sam još više porastao, otac mi ispriča ovu priču. Tog momenta sam seo na obalu Morave i napisao "Vodeničara na Moravi". Moj otac je znao stihove, ali mi je žao što nije doživeo da čuje tu pesmu.

Printskrin: Youtube/RTS Najlepše narodne pesme - Zvanični kanal

Sećao se Mića i očeve vodenice, svoje doživotne inspiracije. Kakve karakondžule i vile, vodenica je bila mala fabrika i dom kulture.

- Ja sam spavao u vodenici, to je bila moja druga kuća. Moja vodenica je bila živo biće, nju je Morava progutala. Pazi šta je doživela moja vodenica. Napravljena je u mom rodnom selu Bogdanju, a moj otac je proda da bi mi kupio harmoniku.

- Vodenica je prodata u mesto Kukljin, kupila je mesna zajednica, pa je bila pod zaštitom države. Posle nekoliko godina odnese je voda i zakači se u Jasiki kod Kruševca. Tu je kupi neki Kraljevčanin i postavi je na Ibar

- Ali, moja vodenica je levačka, sa leve strane, pa novi gazda nije mogao da ulazi, jer je trebalo da ulazi preko dolapa. Jednom dođe Ibar i odnese je. Pazi slučaja, to je živo biće! Moja vodenica zastane tu, u mom selu Bogdanju gde je napravljena, udari u jednu vrbu i nestane. Tu, gde je pravljena, posle svih putešestvija, promena mesta i gazda, 30 kilometara uzvodno, 30 kilometara nizvodno, vratila se na svoj prag. Ja nisam rekao da je ona propala, potonula. Moja vodenica se udavila.

- Ta vodenica na Moravi je mene u bukvalnom smislu othranila. Ja nikad nisam gladovao. Zbog vodenice i oca vodeničara imali smo makar za kačamak. Imati vodenicu na Moravi u tim godinama značilo je imati svoju fabriku. Naravno, bivalo je i vodenica potočara, ali ti potoci presuše u leto pa svi dolaze da melju u našu vodenicu.

- Bogu hvala, Morava će teći i posle mene, pevaće se i moje pesme o Moravi i vodenici. Voleo bih da bude i harmonikaša koji će imati šta da popričaju sa tom Moravom.

(Goran Milošević)