82. rođendan Dragoslava Živanovića Troše: Pesme i kola majstora narodne muzike

"Kad bi mogle da se vrate mlade godine,

Preporučujemo

da me sete moje drage, drage ljubljene,

da mi vrate mladost ranu i ljubavne čari,

vrele usne moje drage kad smo se sastali.

To su bili srećni dani, dani mladosti,

puni žara i lepote, pesme, ljubavi.

Što su lepe uspomene kad se na njih setiš,

za trenutak osećaje mladosti mi vratiš.

Mladost prošla, nestala je svaka lepota,

a ja ostah željan drage, željan života.

Sav sam srećan kad se setim nekad srećnih dana,

još srećniji kada pevam, oj mladosti rana."

(Dragoslav Živanović Troša)

Na današnji dan, 17. marta 1940. u Sirakovu kod Požarevca rođen je Dragoslav Živanović Troša, višestruki majstor narodne muzike - harmonikaš, pevač, kompozitor, poeta.

- Sa šest godina sam kradom uzimao dedinu "dijatonku" i prebirao po dirkama. Kad je instrument u pitanju, jednostavno nisam imao dilemu, niti sam mogao da omanem. Otac i stric su bili afirmisani harmonikaši, deda je svirao harmoniku i klarinet. Od dede sam nasledio samo nadimak, a od oca i strica harmoniku. Batalio sam školu, al' zato nisam ispuštao harmoniku. Skidao sam sa radija Miju Krnjevca i Miliju Spasojevića i pitao se da li su ti ljudi od krvi i mesa - priča Troša za Muzičku apoteku.

- A onda sam sa petnaest godina na vašaru u Požarevcu upoznao Vitu Životića, šefa tada najjačeg orkestra u mom kraju a kasnije i u celoj Jugi. Vita je moj majstor i učitelj. Plaćao sam mu tadašnjih hiljadu dinara za jedno naučeno kolo. Meni mučeniku bilo stalo da naučim što više, a nije se imalo para. Žurio sam sa učenjem, pa kad naučim peto kolo ja zaboravim prvo.

I sam majstor Vita Životić bio je oduševljen Trošinim talentom. Na takmičenju harmonikaša na "Smederevskoj jeseni" 1962. Troša osvaja prvu nagradu.

- Tada sam dobio poziv od Nenada Mićovića, harmonikaša iz Carevčevog orkestra i predsednika žirija, da dođem u Radio Beograd na audiciju. Dobio sam priznanje i od Carevca, Makse Popova i ostalih velikana sa radija, pa na njihovu preporuku snimam "Stiško" i još nekoliko mojih autorskih kola koja su i danas na repertoaru Narodnog orkestra RTS-a.

- Svirajući sedam godina u ansamblu Dragoslava Jankovića Ćivre, dobio sam ponudu da sviram harmoniku za državnu platu na Radio Beogradu. Na opšte iznenađenje svih, Ćivra i ja odbijamo ponudu jer nismo mogli da otkažemo unapred pogođene tezge, a i teško nam bilo da ostavimo naš Stig i upustimo se u beogradske avanture.

Pre nego što je propevao i postao popularan, Dragoslav Živanović Troša je komponovao mnogo hitova za druge pevače. Trošine pesme snimali su tada najpoznatiji radio pevači i popularni dueti.

- Lepa Lukić je snimala moje pesme i sa mojim ansamblom još dok je bila anonimna. Bili su to dueti sa Gvozdenom Radičevićem i Mirom Vasiljević. Lepa i Mira su prve snimile moju uveliko onarođenu pesmu "Kad su laste odletele".

- I Silvana je svoje prve pesme snimila sa mojim ansamblom u duetu sa Perom Tanasijevićem. U stvari, Pera i ja smo je izvukli iz kafane i uveli u diskografiju.

Na desetak singlova i dve kasete (za "Južni vetar" i "Polibend") snimio je nekoliko besmrtnih pesama i kola: "Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna, a ja zakasnio", "Ti si bila moja želja", "Dođi u moju momačku sobu", "Čekam već odavno", "Ona je za mene sve", "Ne pričaj mi o rastanku", "Evo me opet na starom mestu", "Dvaput se ne živi", Teško je voleti dve", "Para vrti gde burgija neće", "Plačem uz muziku", "Oženi se prijatelju", "Stiško kolo", "Kolo malog Bože", "Trošino kolo", "Šiljino kolo"... Trošine pesme snimali su i presnimavali vrhunski pevači i radio solisti: Novica Urošević ("Takav je život"), Goca Stojićević ("A najlepši par bi bili"), Slobodan Lekić ("Ja bogatstvo nemam"), Dara Kostić ("Sa prozora gledam"), Anica Stojanović ("On je moja sreća"), Dragan Pantić Smederevac, Raša Pavlović, Aca Danilović...

Foto: Promo

- Moju prvu pevačku ploču snimio sam ne svojom nego Božjom voljom. Na Trgu republike sreo sam Miću Đordevića, urednika u PGP-u, koji me je pitao da li imam pesme za prvu ploču jednog mladog pevača. Odneo sam mu pesme "Kad su laste odletele", "Kad bi mogle da ae vrate mlade godine", "Noć je tamna" i "Ti si bila moja želja". U PGP-u se oduševe pesmama, ali za sedam dana stiže hladan tuš. Urednik se izvinjava, kaže pesme su divne, ali mladi pevač nije mogao da ih otpeva. Taj mladi pevač bio je Boro Drljača.

- Onako snužden, istog dana naletim na frulaša Pavla Stanojevića, muzičkog urednika u Jugotonu. Pavle je već imao prilike da čuje te pesme koje smo izvodili na narodnim veseljima, pa mi reče: "Što ti ne snimiš ove pesme?" Na nagovor Dragoslava Jankovića Ćivre, mog zemljaka i vrsnog harmonikaša, vežbali smo mesec dana i snimili te četiri pesme u studiju u Nišu. Dve harmonike (Ćivra i ja), bas i gitara, i "na tri, četiri", pa kako ispadne. Ispalo je bolje nego što sam se nadao - sve četiri pesme sa moje prve pevačke ploče ostale su u narodu.

Za višedecenijsko muzičko stvaralaštvo dobio je priznanje i od svog esnafa, doduše tek kad je zakoračio u devetu deceniju života. Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) dodelio mu je Povelju za izuzetan doprinos razvoju estradno-muzičke delatnisti i status istaknutog estradnog umetnika.

Majstor Trošo, srećan ti rođendan!

(Goran Milošević)