Radojkin sevdah iz Srednje Dobrinje: Lepša od Silvane, a peva Lepinim glasom

"Kad ostane jedna žena sama, ne pita niko kako je njoj,

Preporučujemo

da li joj dušu samoća slama, kune li sebe i život svoj.

Kad bez sreće jedna žena živi, za njenu tugu niko ne zna,

nikoga nema u suton sivi, ne pita niko što nema sna.

Kad za ljubav jedna žena moli, nikoga nema u času tom,

rečima da joj ublaži boli, samoću pustu da deli s njom."

(Buca Jovanović - Munib Alić)

- Pevala sam sa Bucom u "Lipovičkom cvetu" i od velikog majstora naučila koliko ne znam. Buca svira, ja kažem da mi je sporo, a on će ti meni: "Nije sporo, nego ti ne znaš da pevaš. Ovo sve što ti je prazno, ti moraš da popuniš." Plakala sam, bilo mi krivo, a opet sam htela da snimim sa Bucom - priča Radojka Rada Milošević, jedan od poslednjih tumača Bucine tihe sete.

- Prva prilika da snimim sa Bucom pružila mi se još 1976. Buca je zavoleo tu moju boju, taj moj "bolećiv" glas. Dobro se sećam, jednom se zapitao: "Šta je ovoj ženi, je l' ona bolesna?" Kad sam čula da je jednu koleginicu na snimanju gađao cipelom, nezadovoljan kako je otpevala frazu, pomislila sam šta li će tek meni da radi. Spakovala sam se, odustala od snimanja i čekala neku novu šansu.

Zavolela je Rada muziku još u vreme magične kutije zvane radio, kada se muzika slušala, kad nije imala prilike da vidi svoje miljenike. Usledile su đačke priredbe i Radine prve audicije.

- Dobro se sećam tih detektora, neke kutije sa dve slušalice koje su mogle da se odvoje, pa na jednoj sluša tata a na drugoj ja. U mojoj rodnoj kući, u Srednjoj Dobrinji kod Požege, slušalo se Radio Sarajevo. Safet i Zaim bili zakon, a moj otac bio harmonikaš. Prva pesma koju sam naučila bila je "Vrbas voda nosila jablana".

- Ka smo nabavili prvi radio, na Radio Nišu sam zavolela moje slavne zemljake Duet Bosa Ovuka i Rade Bogićević. Kasnije sam ih upoznala, zavolela, pevala sa njima. Rade je bio u žiriju takmičenja "Prvi glas Čačka", a ja pevala "Sejdefu majka buđaše" i osvojila drugo mesto. Komentar Radetov je bio: "Ova mala, što se jedva čuje, jako zavlači dok peva."

- U trećem razredu Učiteljske škole u Užicu prijavila sam se na audiciju Radio Beograda za mlade pevače "Studio 6 vam pruža šanasu". Izašla sam sa časa i pobedila u Užicu, u školskoj kecelji sa repom u kosi. Bože, kako smo tada bili normalni i zadovoljni, a danas nam ništa nije normalno i niko ničim nije zadovoljan, uživamo u lažnom sjaju gladnih očiju.

- Ubrzo sam dobila i najveće priznanje - urednik Radio Beograda Duško Radančević odredio me da pevam u čast predsednika Tita.

Prvu ploču sa pesmama "Sudbina" i "Dala sam ti nedirnutu mladost" snima 1969. Tokom kratke diskografske karijere snimila je tri singla i jedan album.

- Na mom prvom singlu svirao je Dragan Aleksandrić, u to vreme početnik u diskografiji, sa tek osnovanim orkestrom. 1970. nastupam kao Diskosov debitant na "Ilidži", završavam Učiteljsku školu u Sarajevu, upijam sevdah celim svojim bićem. Posle mojih prvih snimljenih pesama poredili su me sa Lepom Lukić. Govorilo se i pisalo se da imam Lepinu boju glasa, a Lepa mi je bila i ostala uzor.

U popularnom časopisu "Čik" iz 1971, jedinom koji je tih godina pisao o pevačima narodne muzike, pojavio se članak o Radojki Milošević sa veoma smelom konstatacijom u prvoj rečenici: "Peva glasom Lepe Lukić, a lepša je od Silvane Armenulić."

Početkom 80-ih dražesna Rada postaje član ženske pevačke grupe "Jeličanke" u muzičkoj režiji Braće Spasojević i Časlava Đokovića.

- Bile su to prelepe godine u mojoj karijeri kada sam na sve tri ploče sa "Jeličankama" pevala drugi glas. Divna je to ekipa bila: čuveni "Spasojevci" sa kojima sam najviše nastupala, pa Marica Lačnjevac, Sava Živanović, Zorca Marković, Vesna Đoković, Ema Ravić.

Printskrin: Youtube/Diskos Official

Kada su na radiju dominirali uglavnom piskavi glasovi a na svadbama razbijači i podvriskivači, Rada je pokazala svoj markantan alt i autentičnu tihu setu.

- Izgleda da je narodna muzika sa Lepom, Silvanom, Azeminom, kasnije i sa mnom, dobila malo farbe. I Buci se najviše svidela boja moga glasa. Krojio me po svom, ja sam to izdržavala na zajedničkim nastupima, pobegla, pa se vratila da snimimo makar jednu ploču.

Svoj jedini i najnoviji album snimila je 1986. sa osam pesama Buce Jovanovića: "Ti nemaš dušu", "Kad ostane jedna žena sama", "A tebe nema", "Milovane", "Noć jesenja", "Oj Moravo", "Drugo moja", "I posle mnogo godina".

- Posle Buce ništa nisam snimala, i to svesno. Neću da snimam nešto što mi se ne sviđa, gde ne nalazim sebe, nešto što ne ostavlja traga u meni i posle mene. Nisam snimala da bih se hvalila sa pedeset ploča. Pevam za svoju dušu i za one što znaju da uživaju u pesmi. Od pesme sam lepo živela, a pevanje mi nije moranje.

- Volim da odmaram uz pesmu. U mom domu u Lučanima, kad hoću da isperem mozak, ja pustim Safeta i zaspim uz sevdah. Opčinjena sam Sajinim sevdahom, njegovom lepotom, gospodstvom, erudicijom, o pevanju da ne pričam. Safet je mogao i rukama da dočara pesmu, a da ne pusti glas.

(Goran Milošević)