Života Jovanović Zoki, srcelomac iz Mionice: Spoj Šumadije i Ciganije, harmonike i violine

"Otišla je jer je tako htela,

ostala bi da me je volela,

pričala je jedno, želela je drugo,

neću da je žalim, neka ide drugom.

Poslednji korak ljubavi naše

posut je suzama vrelim,

ne piši mi, ne zovi me,

lakše ću te, lakše, da prebolim.

Ne prati me bol rastanka,

neverna je ljubav kratka,

uspomene stare nova ljubav briše, drugog sada ljubiš moja nisi više.

Za nas dvoje biće srećnih dana,

srce moje jaki smo nas dvoje,

kad zavolim drugu srećni ćemo biti,

tugu ćemo srce pobediti."

(Radoje Mitrović Barajevac - Miodrag Ž. Ilić)

"Poslednji korak ljubavi naše" je jedna od stotinak besmrtnih pesama hitmejkera Radoja Mitrovića Barajevca i najveći hit pevača unikata Živote Jovanovića Zokija.

- To je moj najveći hit i moja pevačka lična karta. Snimio dam je 1978, baš kad se Barajevac oženio Brankom Stanarčić. Barajevac je snimio pesmu sa Brankom, a meni dao kasetu da slušam Branku i da je naučim. Vežbao sam je tri dana, a četvrti dan odemo u studio i snimimo iz cuga, "na tri, četiri" - priča Života Jovanović za Muzičku apoteku.

- Mnogo sam para uzeo na ovoj pesmi, i ja i moje kolege. Čuo sam da je pesmu presnimio i Šeki Turković. Ja se ne ljutim, to je moj kolega, zajedno smo snimali i počinjali kod Barajevca. Ako jednom Šekiju treba da se vadi sa pesmom sa moje ploče od pre skoro pola veka, nek' se vadi.

Života Jovanović je stilski izrazito profilisan pevač - specijalista za dvojke, okoreli narodnjak, posvećenik šumadijskoj pesmi.

- Rođen sam u Toliću kod Mionice 14. marta 1952. Od 1970. živim u Mionici, baš kod spomenika vojvodi Živojinu Mišiću. Moj deda je ratovao za Srbiju, u rovu palio sveću za Svetog Nikolu, svirao violinu, imao svoj kvartet, svirao vašare i igranke. Uz dedinu ekupu i ja sam sviruckao violinu, pa gitaru i bas gitaru, počeo i da pevušim, a onda sam po preporuci nastavnika zapevao i u emisiji "Selo veselo" Radio Beograda.

- Kad sam počeo da snimam, predložiše mi kraće i popularnije ime. Rekoše mi u Diskosu da je Zoki popularnije ime od Živote. U ličnoj karti osta Života, a na pločama dodadoše i ono Zoki.

Života Jovanović Zoki - to je spoj Šumadije i Ciganije, harmonike i violine, emocije i muzikalnosti. Ostavio je velikog traga na narodnim veseljima, naročito na svadbama i vašarima širom Srbije.

- Pevao sam vašare, naročito u Šapcu, Obrenovcu, Loznici. Nikad neću zaboraviti tu scenu: Mala Gospojina, Šabački vašar, nebesa se otvorila, blato do kolena, a legendarni harmonikaš Jovica Petković se u čizmama probija do šatre.

- I Zlata Petrović ima razloga da pamti i mene i vašare. Bila je mala i vatrena Cigančica kad je počinjala sa mnom i sa mijom ekipom. Povedosmo je na vašar u Loznici, primeti je Hasan Dudić i odvede sa sa sobom.

Života Jovanović Zoki, Foto: Promo

Diskografija Živote Jovanovića Zokija je skromna - od 1974. do 1982. objavio je pet singlova i jedan album za produkciju Diskos. Na tako malo nosača zvuka snimio je 16 prelepih pesama Veroljuba Jovanovića i Radoja Mitrovića Barajevca: "Poslednji korak ljubavi naše", "Varalica", "Ti me čekaj, ja ću doći", "Zadnji put se milujemo", "Kaži druže kaži", "Ne dirajte nesrećnog čoveka", "Takav ti je život draga", "Merak mi je", "Idi, sada idi", "Danas cveće cveta, a sutra uvene", "Ej, da mi je k'o što nije", "Mala moja", "Verenički dani", "Mi se danas rastajemo", "Želeo sam ženu prijatelja".

Života Jovanović Zoki, ponosni potomak muzikalne loze mioničkih Roma, uživa u blagodetima porodične sreće, u kući punoj unučadi i praunučadi, svirača i pevača.

- Nagovaraju me prijatelji da sve te pesme sa mojih starih ploča presnimim sa mojom ekipom "Crni biseri". Da se razumemo: ja ih danas bolje pevam nego pre pola veka na pločama, ali nema nikoga da odsvira na tom nivou kao Barajevac ili Veroljub Jovanović. To su moji prvi i jedini kompozitori, bolji mi nisu ni trebali.

(Goran Milošević)