Tako je pevala i pričala Beba Selimović: Dve godine od smrti prve dame sevdaha

"Voleli smo proleće i zoru kad se njišu rascvetale grane,

dođe vreme da živimo dragi od jećanja na minule dane.

Sa tugom prolaze dani i jesen suze lije,

kako ću da živim dragi kad tebe više nije.

Volesmo se i na kraju leta kad su breze rascvetale kose,

dođe vreme da živimo dragi od sećanja kao cvet od rose.

Jutros rano odoše i laste, na prozoru više nikog nema,

dođe vreme da živimo dragi od sećanja i od uspomena."

(Blagoje Košanin - Milan Petrović)

Ovo je jedna od prvih pobedničkih pesama Bebe Selimović (1939 - 2020), prve dame bosanskog sevdaha i prve žene koja je uspela da pobedi na legendarnom Ilidžanskom festivalu.

- Priznajem, bilo mi krivo što su tih prvih godina na "Ilidži" pobeđivali samo muškarci. Dominirali su u žiriju, dominirali su u publici. Publika je glasala ulaznicama, a dešavalo se da jedan kupi sto ulaznica - pričala je Beba na obeležavanju godišnjice najvećeg festivala narodne muzike.

- 1966. osvojila sam treću nagradu sa pesmom "Sabah zora", '67. pripala mi je druga nagrada baš za pesmu "Sa tugom prolaze dani", a '68. sam osvojila prvu nagradu sa pesmom "Ah ljubav, ljubav".

Izeta Beba Selimović rođena je 1939. godine u Trebinju. Bila je najmlađe dete, pravo mezimče u porodici, obasuto ljubavlju svojih bližnjih. Starija deca su govorila - mama je rodila bebu. I tako beba preraste u Bebu.

- Službenici Radio Sarajeva, 50-ih godina prošlog veka, obilazili su škole u potrazi za decom koja imaju peticu iz muzičkog. Osluškujući tako po školama, one najtalentovanije pozvaše na audiciju. I ja sam dobila poziv, otišla i prošla audiciju.

Tako je i Beba ušla u taj medonosni roj raspevanih pčela slavnog Radio Sarajeva: Zaim, Safet, Himzo, Nedžad, Zehra, Zora, Šerbo, Jovica, Jozo... Prvih nekoliko godina snimala je isključivo tradicionalne sevdalinke, a onda je Bebina lepota probila zatvorene studijske prostore. Već posle prvih nastupa na koncertima bilo je jasno - narodna muzika je dobila lepoticu umilnog glasa, odmerenu i harizmatičnu damu prefinjenih manira.

Već sa osamnaest godina počinje da snima prve gramofonske ploče sa novim pesmama u sevdalijskom ruhu. Kad se 1958. godine pojavila kratka pesmica sa tri strofe i dve harmonike bez refrena ("Proleće se budi i lista drveće, voleli se mladi kroz polje i cveće. U šumice guste pokraj hladnih vrela dolaze devojke i prave se sijela. Zeleni se trava, livada miriše, moga dragog nema, srce mi uzdiše."), i najsatrije sevdalije behu zatečene zrelošću Bebinog pevanja.

I pored briljantne interpretacije desetina starih sevdalinki ("Ah moj Aljo", "Crven fesić", "Vino piju age Sarajlije", "Kraj potoka bistre vode", "Devojka sokolu zulum učinila"), najširu popularnost stiče pesmama koje nisu sevdalinke. Bebini najveći hitovi su, zapravo, narodnjački evergrini vrhunskih sarajevskih autora. Irfan Ajanović, pravnik, pesnik i kompozitor, napisao joj je dva megahita "U srcu mome samo živiš ti" i "O, ćuti, ćuti srce moje". I treći megahit "Plačem ja, plačeš ti" napisao joj je sarajevski autor Damjan Babić. Čak je i Kemal Monteno komponovao za Bebu jednu sentiš dvojčicu: "Možda ćemo sada voleti se više, kad nas dele šume, kad nas dele ptice, kad nam ovaj život nove strane piše, kad uz moje usne nije tvoje lice."

Foto: Promo

2008. godine, na obeležavanju 45. godina festivala "Ilidža", primetih suze radosnice na Bebinom licu.

- Srećna sam što vidim kolege iz Beograda, bili smo kao braća i sestre. U Beogradu sam ostajala po dva-tri meseca, imala svoje obožavaoce, svoje krojačice, svoje frizerke, svoje cimerke. "Beogradska estrada" mi je ugovarala nastupe i po godinu dana unapred.

- Žao mi je što nema Zaima, Safeta, Meha, ali smrt je jedina pravda. Ovo je divan pokušaj da se oživi sevdalinka kao pesma ovog podneblja. Još je važnije da se oživi sevdah kao način života.

Muzička apoteka je imala čast da na obeležavanju godišnjice "Ilidže" dobije priznanje baš od Bebe Selimović. Kad sam joj predočio naziv emisije za koji daje intervju, uskliknula je od sreće:

- Ijaaao, tako ti je divan naziv, i baš ti hvala za tako divan naziv emisije. Pesma zaista treba da bude kao lek iz božje apoteke. I ja sam pesmom lečila ljude, uvek verujući u dobru pesmu i dobre ljude. Pesma mi je pomogla da se vratim u život posle targedije koju sam doživela sa prvim mužem. Pevala sam i onima koji nisu bili dobri, ali sa dubokim uverenjem da će ih pesma popraviti i oplemeniti.

Zadnjih godina se povukla iz javnosti, i pored brojnih poziva iz svih krajeva sveta. Posvetila se sinovima, unucima i novom mužu, koncertmajstoru Sarajevske filharmonije Dževadu Šabanagiću.

- Ja sam Beba Selimović samo kad izađem iz kuće. U kući sam majka, baka, komšinica, prijateljica, a naročito kuvarica i domaćica.

Beba Selimović je preminula 10. marta 2020. godine u Sarajevu.

(Goran Milošević)