Utihnula Tihina frula: Premunuo Tihomir Paunović, legendarni frulaš i muzički otac pevača iz Istočne Srbije

"Koje li je doba noći reče dragi da će doći.

Preporučujemo

Oj, jadi, jadi, jadi, šta moj dragi sada radi.

Oj, jadi, jadi, jadi, volelo se dvoje mladi.

Da l' će doći il' ne doći, čekaću ga cele noći.

Do ponoći pevajući, od ponoći plakajući."

(narodna - obrada Tihomir Paunović)

8. marta 2022. godine preminuo je Tihomir Paunović, prva frula ansambla Buce Jovanovića, prvi frulaš koji je šefovao ansamblom i muzički otac desetina pevača iz Istočne Srbije.

- Rođen sam 1932. u Orljevu kod Petrovca na Mlavi. I moj deda je svirao frulu, gajde i klarinet, i moj ujak je svirao frulu, i ja sam prosvirao kraj ovaca u mom Homolju. Obično se kaže da su frulaši prvo čuvali ovce i da nema dobrog frulaša ako nije bio pastir. Eto, i ja sam pravo od ovaca kročio u Radio Beograd kod Carevca - pričao je Tihomir Tiha Paunović u Muzičkoj apoteci.

- Kad je Radio Beograd pokrenuo emisiju "Večernja revija želja", moje selo nije imalo nijedan radio aparat. Slušao sam radio preko nekih detektora i žica sa bandera i čuo Savu Jeremića. Naučim prvi i drugi deo čuvene "Paraćinke", pa čekam mesec dana da uhvatim i uvežbam treći i četvrti deo. Sava Jeremić je preorijentisao moj način sviranja koji sam naučio od moga dede, taj tzv. "prepišor" - sviranje u taktu igranja mojih Vlaha, koji kad igraju u mestu kopaju nogama zemlju.

Prijavio se Tiha na audiciju Radio Beograda, ne sluteći da će tako brzo ući u Carevčevo jato i postati solista nacionalnog radija.

- Sećam se i datuma polaganja audicije na Radio Beogradu - 14. oktobar 1954. Ja dolazim sa Homoljskih planina, a u žiriju Carevac, Maksa Popov, Đorđe Karaklajić. Svirao sam "Paraćinku" od Save Jeremića, "Levačko" od Radojke i "Orijent" od Milije Spasojevića. Na zahtev žirija odsvirao sam na bis i "Staru Vlajnu". Već posle mesec dana imao sam i prvu emisiju na Radio Beogradu, pratio sam Radmilu Dimić i Pavla Stefanovića.

- Na turneji sa Narodnim orkestrom po Makedoniji, negde u Strumici, sviruckao sam uoči nastupa neka poznata narodna kola i jedno moje kolo koje sam komponovao usput. Kada je to novo kolo čuo Carevac, oduševio se i upitao me čije je i kako se zove. Ja kažem da je moje i da nema imena, nisam stigao da ga krstim. Neka se zove "Braničevsko", pošto je to naš zavičaj - reče Carevac. Tek tada sam saznao da čika Car nosi umetničko ime po selu Carevac i da smo zemljaci.

Prvu singl ploču pod naslovom "Kola iz Srbije" snimio je 1960. godine sa okarinistom Božidarom Vekićem. Usledilo je još dvadesetak izdanja sa narodnim kolima iz Homolja: "Stara Đurđevka", "Vlajna", "Braničevsko", "Homoljanka", "Vlaško", "Orljevačko", "Opa kolo", "Gornjačko", "Lazničko", "Tabanovačko", "Svadbena igra", "Ljubičevsko", "Frulaško", "Negotinsko", "Budimka"...

Početkom 60-ih Tihomir Paunović postaje prva frula u prvoj postavi ansambla Buce Jovanovića.

- Buca je bio najveći maher svog doba, bio je doktor narodne muzike. Proveo sam nekoliko godina u Bucinom ansamblu, odsvirao stotine narodnih pesama i kola. Kada smo 1965. godine snimili pesmu "Poleti golube moj", podigli smo iz banke pravo malo bogatstvo - nekih dvanaest miliona, pet aktovki punih para. Tada sam rekao samom sebi da odem u samostalne majstore i da formiram svoj ansambl.

1970. godine Tihomir Paunović je formirao svoj ansambl i postao prvi frulaš koji je postao šef ansambla.

- Nekako baš u to vreme rasturio se orkestar Vite Životića i Dragoslava Jankovića Ćivre. Iskoristio sam priliku i preuzeo Dragoslava Živanovića Trošu, Velju Stojanovića, Velizara Matušića, Dragišu Pavlovića, Branu Ikonića, Zlatibora Đordevića, Braću Parpanđelović i ostale majstore iz mog kraja.

- U mom orkestru je svirao i Novica Urošević. Svirao je gitaru sa četiri žice i pomalo pevao. Ubrzo je počeo i da piše i komponuje pesme za sebe i druge pevače i postao hitmejker broj jedan.

Foto: Muzička Apoteka - Zvaničan Kanal -

Čelnici PGPRTB-a prepoznali su Tihomirov vanserijski talenat i organizacione sposobnosti pa su ga angažovali da bude muzički urednik sa zadatkom da otkriva mlade talentovane pevače iz svog rodnog kraja. Putovao je Tiha i obilazio kafane, svadbe, vašare, festivale. Osluškivao je i glas naroda, jer kad neko lepo peva brzo se pročuje.

Izvukao je iz anonime i lansirao u orbitu: Novicu Uroševića, Zoricu Brunclik, Gocu Srojićević, Živkicu Miletić, Izvorinku Milošević, Slavicu Mikšić, Slobu Lekića, Jerinu Jović, Miću Panića, Stanišu Paunovića, Ljubišu Nikolića, Katicu Aranđelović...

- Zorica Brunclik sam upoznao u tadašnjoj "Avali" u Požarevcu. Kasnije sam joj svirao svadbu sa njenim prvim mužem Zoranom Tutićem. Bio sam oduševljen bojom glasa i harizmom koju poseduje.

- Novica Urošević joj je napisao "Ne daj da nas rastave" i "Jedna ljubav ne postoji više", za jedan dan smo uvežbali pesme kod Matušića u Kučevu i već sutradan odlazimo u Beograd na snimanje Zoričinog prvog singla iz 1974. Brunclika je sa mojim ansamblom snimila tri prva singla i album prvenac.

- Gocu Stojićević sam otkrio i upoznao na Homoljskim motivima u Kučevu. Čim sam je čuo znao sam da je rođena za pesmu. Dobio dam dozvolu za snimanje od njene majke, ali uz uslov da je čuvam kao svoju ćerku. Tako je i bilo. Goca je imala petnaest godina kada je sa mojim ansamblom počela da snima prve ploče sa obradama vlaških pesama "Koje li je doba noći", "Muzika je moja sreća", "Budi uvek uz mene", "Siroče sam od malena", "Imam dragog na daleko"...

- I Živkica Miletić je počela da peva svadbe sa mojom ekipom. Kad je naučila mnogo pesama, ponudio sam joj da snimi prve ploče, prvo sa vlaškim pesmama a onda i veliki hit "Kad se ljubav u mržnju pretvori".

- Kad sam izdavao Živkicu u PGP-u, dizajner me upita: "Tihomire, a gde ti je taj Žikica". Ja ga oborim s nogu: "Nije taj nego ta! Njeno pravo ime je Žikica, ali da se ne bi zbunjivali, ubacićemo u ime slovo "v". I tako Žikica postade i ostade Živkica, ja joj postadoh estradni kum, ali me do dana danšnjeg ne darova za kumstvo.

Stvarao je Tiha i na pragu devedesete, šireći ljubav prema pravoj narodnoj muzici i prema tom iskonskom narodnom instrumentu. Kad Tiha svira, to je kao da slušamo zov pastira. I kad zasvira neke druge motive, Tihina frula ima vlaški prizvuk.

- U mladosti sam živeo za frulu, a priuštio sam sebi i da živim od frule. Sve sam dao fruli, a i frula je meni bogato uzvratila. Sviraću je dok dišem, sve sporije, al' sa istim žarom. Doduše, nekad se takmičilo ko će lepše, a danas se takmiče ko će brže - govorio je bard vlaškog narodnog melosa.

(Goran Milošević)