Novica Kostić, oficir i pesnik, čovek sa druge strane ploče (2): "Pisao sam pesme a ne mrdalice"

"Tamo kod najdaljih brda gde sunce noću se krije

Preporučujemo

kuća je moja stara, plavi se dim nad njom vije.

Tamo cvetaju ruže, tamo je moj topli dom,

tamo je majka stara, nada se povratku mom.

Kako bih želeo da vidim livade pod mojim selom,

majku na pragu kuće, bagrem u cvetu belom.

Tamo su večeri plave, sa stada zvona bruje,

u našem selu malom stara se pesma čuje."

(Šaban Šaulić - Novica Kostić)

"Tamo kod najdaljih brda" prvi je snimio Mustafa Ezić i promovisao na "Hit paradi" 1975. Godinu dana kasnije pesmu je snimio i njen kompozitor Šaban Šaulić. I Marinko Rokvić je ovu pesmu doživljavao kao svoju, kao pesmu uz koju bi mogao da zaspi večnim snom. Ovo je priča o Novici Kostiću, piscu pesme "Tamo kod najdaljih brda" i desetina narodnjačkih evergrina.

- Ova pesma pogađa svakog čoveka koji je napustio svoje ognjište. Kad odemo, ostavimo neku staru kuću i roditelje, nešto toplo i lepo što smo doživeli, a ponesemo sećanje na dane kad su svi brinuli o nama. "Tamo kod najdaljih brda" je koren svih mojih budućih pesama, to je izvor mojih najlepših uspomena i emocija - priča gospodin Novica Kostić Kole, ekskluzivno za Muzičku apoteku.

- Kad sam se odselio iz mog sela Borin Do kod Vlasotinca i kao oficir počeo da se selim po kasarnama i gudurama bivše Juge, često sam se vraćao sa svojim bratom da pomažem kod kuće. Između dva čuvanja goveda čekalo me je kupanje na Vlasini i bakina kuhinja - sir, kajmak, pekmez, džem, zelje, pečurke, pite, palačinke. Kasnije sam mogao da kupim sve što poželim, ali je falio taj miris detinjstva iz moje kuće kod najdaljih brda.

- Marinko Rokvić je 1992. snimio moju pesmu "Beli zora", jednu onako narodsku i kafansku pesmu koja nije mnogo veliki hit a uvek je tu negde. Marinko je mnogo voleo "Tamo kod najdaljih brda" i rado je pevao. Žao mi je što je nije snimio, a doživljavao je kao svoju i pevao za društvo. Rasplakah se kad videh Marinkove sinove kako je pevaju na komemoraciji.

Od 1974. do početka 90-ih Novica Kostić je snimio stotinak pesama (svaka druga hit!) koje autorski potpisuje kao tekstopisac. Samo je Šaban Šaulić otpevao i snimio dvadesetak Novičinih pesama, ostale su snimili Šabanovi pevači i prijatelji: "Nisam više dečak zaljubljeni", "Ti si moja jesenja balada", "Nesrećnik zaljubljeni", "Mladi pa ludi", "Anđelina", "Zbog nje" (Jašar), "Potraži me, ne bilo ti teško", "Evo me opet lumpujem" (Hasan), "Tamo kod najdaljih brda" (Mustafa Ezić), "Krčmaru vina za svirače" (Haris), "A onda mi pričajte o njoj" (Šerif), "Beli zora, a ja kući moram" (Marinko), "Tebi i meni za prošle dane" (Halid Bešlić), "Prva je ljubav najbliža sreći" (Branka Stanarčić), "Otiš'o si na ulice grada", "Meni treba nežno milovanje", "U ime ljubavi" (Vida), "Svako živi kako zna i ume", "Jedan se čovek sa puta vraća", "Kad sve prode, kad kosa obeli", "Neko voli, neko zaboravlja", "Zašto smo se srećom zaklinjali" (Meho Hrštić), "Dođoh srećan da me vidi majka" (Mitar), "Što jednom cveta jednom i vene", "Da l' još melje naša potočara" (Rade Petrović), "Srce će ga prepoznati" (Zlata Petrović), "Da l' me voliš il' ne voliš više" (Miroslav Radovanović), "Tuguješ li violino", "Samo za ostavljene" (Brana Kostadinović), "Ocu i majci ja pismo pišem" (Safet Cimirotić), "Nek' oči plaču" (Muriz Kurudžiija)...

- Ponosan sam zbilja ne sve te pesme i pevače, što u originalu što u obradi. Ima tu i onih koji su u presnimljenoj verziji otpevali još bolje nego u originalu. Ima i onih koji su ostavili pečat prvim verzijom.

- Ogromnu većinu tih pesama čuo sam u Šabanovom originalu, onako na suvo, bez instrumenta, ili samo uz gitaru, tarabuku, klavir. To Šabanovo pevanje na suvo je lepše od svake instrumentalne pratnje, uz ne znam kakav orkestar i svemirski aranžman. Šaban je pušio, u stvari, Šaban je vario cigare, a nikad mu nije zaškripao glas.

- I pesmu "Krčmaru vina za svirače" Šaban je dosta dugo pevao i jedva je nekako dao Harisu. Da se razumemo, Haris je to fenomenalno otpevao i zakucao u narod, ali i ta pesma je krenula iz Šabanove duše.

- Slično je bilo i sa pesmom "A onda mi pričajte o njoj". Tu pesmu je snimio Šerif, ali je otpevao baš onako kako je Šaban tražio. Pesma ima svoj udar i pečat baš na početku refrena, u tim nebeskim visinama, u kojima je i Šerif izuzetan. I ta pesma živi neku novu mladost, a i Šerif je i dalje peva dobro.

Nekoliko Koletovih pesama snimili su i pevači koji neodoljivo podsećaju na Šabana - Jašar Ahmedovski i Branka Stanarčić.

- Jašar je bio dečkić od petnaestak godina kad je ušao u Šabanovu ekipu. Kad sam ga čuo kako peva pesmu sa svoje prve ploče, zamerio sam Šabanu da dete peva "kosa sedi a godine lete". Šaban me ubedio da će to dete da prođe iako neodoljivo podseća na njega, i prošao je. Napisao sam mu nekoliko pesama, a "Nisam više dečak zaljubljeni" doživljava pravu ekspanziju.

- I Branka Stanarčić je prošla na prvu sa pesmom "Jedini čovek bio si za me". Pevala je Šabanovim stilom, iz istog tonaliteta. Zato nikad nisu mogli da snime duet, iako smo to žarko želeli.

Desetine pesama Novice Kostića umetnički su rođene na "Ilidži", "Hit paradi", "Pesmi leta", "Raspevanoj jeseni" i ostalim najvećim festivalima narodne muzike.

- Sećam se, na "Ilidži" 1978. Meho Hrštić je bio ozbiljan favorit sa mojim pesmama "Svako živi kako zna i ume" i "Jedan se čovek sa puta vraća". U polufinalnoj večeri oduševio je i žiri i publiku. Izgleda da je oduševio i svoju ekipu, pa se tu malo i popilo, što se prenelo izgleda i na finalno veče na bini i na snimanje u studiju. Meho je izuzetan čovek i pevač, čini mi se mnogo bolji uživo nego u studiju, zaslužio je daleko veću karijeru.

U vojničkoj karijeri upoznao je mnoge vojnike, pitomce, podoficire, oficire, komandire, komandante, borce, pa i zabušante. Ipak, onog pravog "Ratnika" upoznao je u svetu narodne muzike.

- Žao mi je što sam sa Miroslavom Radovanovićem snimio samo jednu pesmu. Kakav je glas imao, takvu je i dušu imao. I kad je postao velika zvezda, početkom 70-ih veća i od Šabana i Miroslava, govorio mi je: "Nemoj da me tretiraš kao zvezdu, ja sam rabadžija koji je tovario i vozio šljunak iz Morave." Miro je ljudina i pevačina, širio je neku iskrenost i prijateljstvo, te tako retke osobine u ovom svetu obolelom od sujete. I danas mi odzvanja ono njegovo dobrodušno - gde si Ratnik! (sa velikim slovom "R").

- Kad sam postao tek oženjen oficir, dešavalo se da me pozove, supruga se javi na telefon i sva u čudu mi i kaže: "Zove te neki ratnik!" A ja pun sreće, znam da je Miroslav Radovanović!

Foto: Promo, Pixabay

Uz Šabana Šaulića upoznao je Kole i ostale kompozitore i pevače sa kojima će ostvariti uspešnu saradnju.

- Naročito bih izdvojio Veroljuba Jovanovića, prvu violinu u prvoj postavi ansambla Buce Jovanovića, kasnije i veoma uspešnog kompozitora i šefa svog ansambla. Veroljub je imao velikog uticaja i na Šabanovu karijeru, on je i otkrio Šabana i odveo ga kod Buce.

- Veroljub je bio redak gospodin u ovom svetu, ponašao se kao brižni roditelj svojih pevača. Onima koji nisu obećavali, znao je da kaže: "Prvo ti snimi pluća, a za ploču ćemo da vidimo."

Jedna od najonaoređinijih pesama Novice Kostića svakako je pesma "Potraži me ne bilo ti teško" koju je komponovao i snimio Hasan Dudić. Pesma je ubitačan kafanski hit, dokaz da se sa tri kratke strofe bez refrena može napraviti pesma za sva vremena.

- Nisam očekivao takav uspeh te pesme. To je u suštini jedna pesmica, neka lakša poezija. Mislim da je pobedila svojom jednostavnošću - lako se peva, lako se pamti, lako ulazi u dušu.

I pored desetina megahitova, Novica Kostić živi daleko od očiju javnosti, uživa da bude, kako kaže, sa druge strane ploče. Uporedo sa pisanjem pesama za narodnjake, napisao je "Liriku gorocveta", nekoliko zbirki poezije i romansiranu autobiografiju "Prašinar".

- Gorocvet je mitska biljka koja sve leči. Kad gorocvet procveta počinje cvetanje i listanje, ozelene šume i gore. To je moja naiva, to je taj dečak u meni koji prkosi prolaznosti. Na početku "Gorocveta" napisah posvetu: "Moja majka zlatnim srpom nebeska žita žanje, skromna ništa ne traži, niti joj šta treba. Bože moj, učini da ima maleno imanje, belu lipu, ladan izvor."

- Moja majka je govorila: "Neka vam duša i kuća budu čisti." Ta nepismena a mudra žena kupila mi je Vukove zapise kad sam išao u drugi osnovne. Kupovala mi je penkale i olovke više nego sladolede. Usadlla mi je klicu dobrote i lepote, koje postadoše roba na rasprodaji u ovom gramzivom svetu. Ja sam deo te lepote utkao u moje pesme, koje i posle 40 - 50 godina slušaju neki novi klinci. U tome je lepota postojanja.

- Nije lepota samo u scenskom nastupu, lažnom sjaju i šljokicama. Žao mi je ove dece koju razvlače po tim grandioznim audicijama, prave neke lažne zvezde sa antimuzikom, sa nekim mrdalicama. Prvo nauči da pevaš pa se onda skini, prvo pokaži dušu pa tek onda lepe noge i grudi. Sam odaberi pesmu, pa ako te dirne u dušu snimi je.

(Goran Milošević)