Novica Kostić, oficir i pesnik, pisac legendarnih Šabanovih pesama(1): Istina lepih dana kod najdaljih brda

"Lutam tražim obećanu sreću kao vetar kroz noći jesenje,

Preporučujemo

ti mi reče potraži me nekad tu u senci gde šumi kestenje.

Seti se ako hoćeš, zaboravi ako možeš,

volim te volim milo moje, kosu i ruke, sve što je tvoje,

istino moja iz lepih dana, meni je s tobom sreća obećana.

Pitam retke prolaznike žurne gde te krije ulica široka,

ko bi znao kad u ono doba našoj sreći ne beše svedoka.

Mislim ako prave sreće ima sa tobom je pa se jednom javi,

ako hoćeš da budemo srećni, ti se vrati u ime ljubavi."

(Šaban Šaulić - Novica Kostić)

Kad jedna pesma postane toliko slušana i popularna, učini nam se kao da je znamo sto godina. Kad iz jedne pesme možete izvući nekoliko podjednako lepih naslova ("Meni je s tobom sreća obećana", "Istino moja iz lepih dana", "Seti se ako hoćeš, zaboravi ako možeš"), to samo govori o vrednosti njenog pisca. Ovo je priča o Novici Kostiću, piscu pesme "Istino moja iz lepih dana" i desetina besmrtnih evergrina.

- Ta pesma je bila ekstremno moderna kad je snimljena, potpuno drugačija od svih ostalih narodnih pesama s početka 80-ih. Šaban je, u tom traženju nekog modernijeg izraza i zvuka, komponovao pesmu u nekom pop-dens fazonu. Uz svog ličnog harmonikaša Mirka Kodića angažovao je i čuvenog aranžera Dragana Kneževića, sa svim tim gudačima i štrajh violinama - priča Novica Kostić, ekskluzivno za Muzičku apoteku.

- Danas je to jedna od najpevanijih Šabanovih pesmama, jedna od najkorišćenijih u ovim silnim grandioznim audicijama. I Šaban i ja smo verovali u tu pesmu. Sećam se, kad smo završili snimanje, otišli smo u obližnji restoran da proslavimo budući hit. Stavili smo je da bude prva i vodeća pesma na albumu. Prođe mesec dana - ništa, prođe godinu dana - ništa. I tek posle 30 godina ćutanja neki novi klinci prihvatiše ovu pesmu, pronađoše se u njoj kao da je najmodernija, kao da je iz njihovog vtemena.

Od 1974. pa do početka 90-ih, skoro na svakoj Šabanovoj ploči našla se i poneka pesma Novice Kostića. A sve je počelo na tom toplom i siromašnom Jugu, kad je Šaban bio vojnik a Novica pitomac, budući oficir JNA.

- Više od svih tih zlatnih tiraža i Šabanove besmrtnosti znači mi to što se milioni slušalaca pronalaze u mojim stihovima i to često ponavljano zapažanje: "Kao da si opisao moju ljubav ili moju kuću u brdima." I ja sam dete iz brdskih predela, živeo sam i službovao u brdima bivše Juge. Jedne večeri u Skoplju, nalakćen na prozor, gledao sam u brdo Vodno. I pored mravinjaka u kasarni i svakodnevne gužve u velikom gradu, osećao sam se nekako usamljen u samačkoj sobi, kao stranac kod gazde i gazdarice.

- Uzeo sam olovku i napisao "Na stolu pismo od majke" i "Tamo kod najdaljih brda", ne sluteći da će se te pesme jednog dana naći na Šabanovim pločama i da će se pevati na komemoraciji Marinku Rokviću.

Tako je Novica Kostić postao prvi Šabanov tekstopisac u tim prvim godinama osamosataljivanja od velikog Buce Jovanovića.

- Pošteno rečeno, osećao sam neki strah i grč u Šabanovim očekivanjima. Naime, Šaban je tek prekinuo saradnju sa svojim muzičkim ocem Bucom Jovanovićem i tek je počinjao samom sebi da komponuje. U stvari, sad kad pogledam unazad, ja sam prvi Šabanov tekstopisac na tom njegovom samostalnom stvaralačkom putu.

- U tim godinama napisao sam i jednu pesmu po Šabanovoj narudžbini. To je pesma "Ilda i Ahmet", pesma u slavu Šabanovih roditelja i čuvene Šabaćke mahale.

Novica Kostić je profesionalni vojnik, školovan oficir i bogomdan pesnik. U vojničkoj karijeri dogurao je do potpukovnika, a u pesničkoj do jednog od najboljih Šabanovih tekstopisaca.

- Rođen sam u malom selu Borin Do kod Vlasotinaca, u tom toplom i siromašnom Jugu, najtoplijem po duši. Siromaštvo je pokrenulo i moje roditelje i mene, što bi se reklo "trbuhom za kruhom". U tom seljenju rađale su se i prve uspomene i emocije, rađale su se i pve pesmice koje sam još u osnovnoj školi objavljivao u "Dečjim novinama", "Mladosti", "Oslobođenju".

Životni putevi Šabana Šaulića i Novice Kostića ukrštaju se u Makedoniji. Šaban je služio vojsku, a Novica je stažirao kao pitomac u Bitolju.

- Jednog dana organizovano je takmičenje vojske u jednom klubu u Bitolju. Dobio sam zadatak da napišem jednu pesmu za naš vojnički umetnički ansambl. Onako u hodu, vraćajući se sa terena, napisah i izgovorih:

"U Bitolju zvezde hodaju po gradu

i kosama crnim sakrivaju veče.

Kad ludilo plane i kad svod potamni,

onda poezija ulicama teče."

- Ti stihovi su oduševili i Šabana, prišao mi je, upoznali smo se. Pogledao je moje pesme i upitao me da li mogu da pišem pesme za njegove ploče. Još tada sam se uverio u njegov neverovatan instinkt i osećaj za lepu pesmu. Rekao mi je da pišem fenomenalno, ali da poeziju malo "ublažim" i spustim na nivo "širokih narodnih masa".

- Kad su se pojavile prve ploče sa mojim potpisom, pitao me Šaban da li sam dobio neki novac za one pesme koje sam mu dao. Rekoh mu, onako stidljivo: "Ja mislio da ti treba da mi daš." Šaban mi je tada pojasnio da treba da otvorim žiro račun u banci na svoje ime na koji će mi legati uplata od prodatih ploča.

- Kad sam podigao prvu uplatu od tantijema i kad sam istresao buljuk para, moji čestiti roditelji pomisliše da sam opljačkao neku banku. "Ko daje tolike pare za te tvoje pesmice?" - upitaše. "Do sada si od tih tvojih pesmica mogao da kupiš hemijsku olovku ili nagradu u vidu knjige Priča o kmeu Simanu."

Saradnja Šabana Šaulića i Novice Kostića rezultirala je desetinama antologiskih pesama i evergrina, kako na Šabanovim pločama, tako i na pločama drugih pevača. Samo za Šabana Šaulića napisao dvadesetak pesama: "Tamo kod najdaljih brda", "Na stolu pismo od majke", "Nemoj pogled da sakrivaš", "Hajdemo nekud iz ovog grada", "Ja neću ništa podeljeno", "Meni je s tobom sreća obećana", "Kad Svetlana vino toči", "Dušo moja, srećo moja", "Velika je sreći cena", "Ilda i Ahmet", "Razboleh se, bol bolujem", "Kad bi htela da se vratiš", "Rodena si za mene", "Nema više fijakera", "Zašto Ibre nema među nama"...

- Šaban nikad nije snimio dve iste ili slične pesme. Uvek je tražio nešto novo i nešto drugačije od prethodnog. Uostalom, Šaban se i odvojio od Buce kada je shvatio da je dovoljno sazreo da može sam da komponuje. Bez obzira što je bio beskrajno muzikalan, nije se ustručavao da pita šta mislim i kako bih ja iskomponovao melodiju na neke stihove.

Foto: Promo

- Šaban je na Bucinim temeljima izgradio svoj sopstveni stil, ne kopirajući nikoga. Dovoljno je bilo da mu Buca kaže da batali sevdah i da peva neke nove tugovanke koje teraju ljudima suze na oči. Šabanova veličina je i u tome što je umeo da sluša ljude, i pored toga što je imao ugrađen ukras u glasu. Šaban je svojim akcentom i dikcijom zasenio i najškolovanije lingviste.

Nekoliko pesama Novice Kostića snimljeno je u starogradskom maniru, u spomen i čast starog Šapca i legendarnih Cicvarića.

- U tom duhu i ruhu su "Može li Kato još jedno piće", "Nema više fijakera", "Kad Svetlana vino toči". Iako nisam rođen u Šapcu, iako sam kao oficir obišao celu Jugu, Šabac sam zavoleo kao svoj grad. I Šaban je dolazo u Šabac da se vidimo, da obiđe kuću i maljane. Uradio sam i jednu sliku, ulje na platnu sa Šabanovom rodnom kućom. Zadnjih godina je i Šaban sve manje dolazio u Šabac. I njegova rodna kuća izmenila je prvobitni izgled, izgubile su se te brojne kafane i čivijaški duh.

- Prvi utisak o nekom gradu je vazan kao i prvi utisak o nekoj pesmi. Često prvi stih pesme određuje i karakter melodije. Taj prvi udar i prvi utisak je veoma bitan kod pesme. Ako vam se ne svidi fošpil i prvi tonovi, teško da će vam se svideti i ostatak pesme. Prvi utisak je važan i za ličnost, naročito odelo i maniri.

- U pesmi "Može li Kato još jedno piće" koja je nazvana "Kafanska noć", opisao sam društvo koje se našlo, zapričalo se i ne bi da se razdvoji bez još jedne ture iz Katinih belih ruku. Pesma poručuje - nismo još završili svoju priču.

Priču o velikom pesniku nastavljamo i u sutrašnjem izdanju Muzičke apoteke, sa pesmama Novice Kostića za Hasana, Vidu, Harisa, Mitra, Jašara, Marinka, Šerifa, Meha...

(Goran Milošević)