Pola veka Šabanovog "Belog narcisa": Ko je napisao i kome je posvećen legendarni sentiš

"Želeo sam sinoć da te vidim, nisam mog'o svoju čežnju skriti,

mislio sam da ćeš biti sama, hteo sam ti cveće pokloniti.

Preporučujemo

Uvenuće narcis beli što sam tebi hteo dati,

na stolu kraj slike tvoje suzom ću ga zalivati.

Sreo sam te zagrljenu s drugim, nisam znao da te s nekim delim,

a od bola iz drhtave ruke nasred puta pade narcis beli.

Gledao sam dok si odlazila i kleo te da ne budeš srećna,

a rukama što skrivaju čežnju ja podigoh onaj buket cveća."

(Šaban Šaulić - Branislav Cvetinović Laki)

Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš malo nestvarnog - zapisa Mika Antić u svojoj "Besmrtnoj pesmi". A ponekad je priča o pesmi lepša od same pesme. Ovo je priča o pesmi "Uvenuće narcis beli", priča njenog pisca Branislava Cvetinovića Lakija.

- Životna priča o "Narcisu" trajala je tri sata. Kupio sam narcis negde na Slaviji kod jedne babe, prošetao Terazijama i spustio se Sremskom do Zelenog venca. Nosio sam cveće mojoj devojci koja je radila u jednoj prodavnici na Zelenom vencu. Otvorio sam vrata i video da nema moje devojke. Šef prodavnice samo mi je rekao: "Bane, otišla je Milena" - priča pisac "Belog narcisa".

- Stavio sam narcis u vazu, a baš tu na stolu stajala je Milenina slika. Kad je šef prodavnice je zaključavao radnju, rekao mi je: "Uzmi cveće, uvenuće!" Rekao sam: "Neka uvene, cveće je za Milenu." Poslovođa prodavnice praktično mi je dao naslov pesme, a ja sam se uputio na posao u "Beograđanku".

Milena je otišla, narcis je uvenuo, a Laki je pošao putevima bola.

- Izašao sam iz prodavnice, popeo se uz Prizrensku i do hotela "Moskva" napisao dve strofe i refren. Dođem u "Beograđanku", presvučem se u kelnersko odelo, iz sakoa uzmem porudžbenicu, odem na terasu i napišem treću strofu.

- Uđem u salu, a tamo za stolom, kao od Boga poslati, sede Šaban i violinista Veroljub Jovanović. Došli da popiju piće pre puta za Austriju, a usput i da me pitaju da li imam kakav tekst. Pričao mi Šaban da je navikao uz Radeta Vučkovića da guta poeziju dok putuje na nastup.

- Izvadim Šabanu ono kelnersko ceduljče sa još neosušenim tekstom "Narcisa". Šaban je pozvao lift i propustio ga nekoliko puta dok je čitao pesmu. Kako je čitao tako je i pevušio, sve dok se nije rodila melodija. Samo mi je rekao: "Zemo, biće to lepa pesma."

1976. godine pojavila se singlica PGP-a sa pesmom "Uvenuće narcis beli" koju je Šaban promovisao na prestižnoj "Hit paradi" uz ansambl i aranžman Branimira Đokića. Bilo je to nešto novo od strane Šabana, nešto što nije ličilo na Bucu, ni na sevdah ni na Šumadiju. "Uvenuće narcis beli" označila je prekretnicu u Šabanovoj karijeri. Udarni pevač Buce Jovanovića postao je sam svoj kompozitor.

- "Narcis" je omogućio Šabanu da se razmahne i pevački i kompozitorski, sa svojim trilerima i ukrasima, ali i sa svojim vijugama za neke nove melodije u orijentalu. U Šabanovim genima čuči sevdah, pa još kad se na to doda iskustvo iz vojske i ljubav prema makedonskoj pesmi, dobijete genija koji ima note u glavi a instrument u grlu.

- Za deset dana ploča je prodata u zlatnom tiražu. Kad mi je na račun stigla uplata od pet kruna, zato što je Šaban pevao "Narcis" na nekom koncertu u Švedskoj, shvatio sam da sam napisao nešto večito u čemu se prepoznaju naši ljudi na svim meridijanima.

Narcis je uvenuo, Šaban se obesmrtio, u Lakiju se probudio pesnik, a jedna Milena nikad nije saznala da je ovakav hit baš njoj posvećen.

(Goran Milošević)