Kako je pesma "Malo cik, malo cak" podigla Jasnu Kočijašević: Sećanje na "Ilidžu" 1969

"Moja nano misliš da se samo nekad volelo,

Preporučujemo

samo tvoje srce da je zbog ljubavi bolelo.

Malo cik, malo cak, i onda se išlo s momkom kroz sokak,

da umre ljubav neće, volelo se i voleće.

Danas isto momak laže da zbog cura nema sna,

te momačke puste laži znane su odvajkada.

Malo cik, malo cak, volelo se i sada se voli mrak,

da umre ljubav neće, volelo se i voleće.

Nego reci nano meni šta je srcu mome,

momka imam al' me pogled odvuče drugome.

Malo cik, malo cak, zaneše me crne oči i sokak,

dok život traje nek' traje, bar da se srce ne kaje."

(Petar Tanasijević - Miodrag Milutinović)

- Na moju sreću Lepa Lukić je odbila ovu pesmu, inače pesmu njenog ličnog i najplodnijeg kompozitora Pere Tanasijevića. Ja sam je prihvatila, jer kao devojčurak od 18 godina nisam bila u situaciji da biram. Pesma je i po svom naslovu onako neobavezna i dečija, ali, eto, donese mi prvu nagradu stručnog žirija na legendarnoj "Ilidži" - kaže diva narodne muzike Jasna Kočijašević.

Tako je i umetnički rođena jedna od najboljih pevačica narodne muzike sa prostora bivše Juge, tako je rođena i jedna velika ljubav. Mnogi muzički gurmani se pitaju kako je moguće da jedan devojčurak sa pesmom ovako neobaveznog naslova i banalnim stihovima pobedi u nikad jačoj konkurenciji na Ilidžanskom festivalu: "Violino, ne sviraj" (Tozovac), "Odlazi, odlazi" (Toma Zdravković), "Sviraj Cigane" (Kvaka), "Proklet da je život cijeli" (Muhamed Mujkanović), "Ilidžanko Bosanko" (Nedeljko Bilkić), "Slomljeno srce" (Dževad Ibrahimagić), "Oplakana ljubav" (Lepa), "Samo jedna kap ljubavi" (Silvana), "Ja te volim" (Kanarinac), "Idi, mene ostavi" (Nedžad), "Lažna ljubav" (Gvozden Radičević), "Zbogom ostaj moja ljubavi" (Vasilija)...

- Prema tadašnjim propozicijama neke pesme su imale dva različita izvođenja (alternacije), jedan veteran i jedan debitant. Pesmu "Malo cik, malo cak" pevala sam u alternaciji sa legendarnom Nadom Mamulom. Iskreno, ja tada nisam bila svesna šta mi se desilo, ni danas nemam precizno objašnjenje moje pobede.

- Znam samo da me je ta pobeda na "Ilidži" učinila poznatom i popularnom. Ilidžanski festival je tada prenošen uživo, i možete misliti šta je značilo kada te u jednoj noći vidi desetak miliona ljudi u direktnom TV prenosu.

Pobeda na najvećem festivalu narodne muzike na prostorima bivše Jugoslavije otvorila je Jasni mnoga vrata u diskografsko-estradnom svetu.

- Dolazili su razni muzičari u Pazovu da pitaju moga tatu da li bi me pustio da idem sa njima. I danas mi nije jasno kako me tata pustio ispod svoje stroge kontrole, kako je dozvolio da umesto u advokate odem u pevače. Što kaže moj muž postala sam makar drveni advokat.

- Odmah posle pobede na "Ilidži", dobila sam ponudu Beogradske estrade da potpišem ekskluzivni ugovor. Moj tata je tada imao platu od trideset hiljada dinara mesečno, a ja dobijala četrdeset hiljada za jedan nastup. To je ponuda koja se ne odbija, i tako zakoračih u profesionalne vode.

Prvu nagradu stručnog žirija na "Ilidži" 1969. dobio je i Bora Spužić Kvaka sa pesmom "Sviraj Cigane", a drugu nagradu Nedeljko Bilkić sa pesmom "Ilidžanko Bosanko". Prvu nagradu publike dobio je Kanarinac sa pesmom "Ja te volim", a drugu nagradu Toma Zdravković sa pesmom "Odlazi, odlazi".

Zanimljivo je da pesma "Violino ne sviraj" nije dobila nijednu nagradu, a nadživela je sve gore pomenute pesme i taj žiri na "Ilidži", pa i samog Tozovca.

Na "Ilidži" 1969. bilo je nagrađenih i nenagrađenih, ali toliko je bilo dobrih pesama i pevača da se niko nije osetio poraženim.

(Telegraf.rs)