Radovan Simjanoski, virtuoz na svemu što liči na gitaru: Emocija je važnija od tehnike sviranja

- I u mom slučaju se pokazalo da je gitara jedan od najlakših i najbržih načina da se dođe do ženskih srca. Već na školskoj ekskurziji postao sam malo primećeniji od ostalih drugara, upravo zbog gitare. Nebojša Antonijević Anton iz "Partibrejkersa" i ja formirali smo školski sastav u petom razredu Osnovne škole Jovan Cvijić na Karaburmi. A kad smo skinuli, onako amaterski, "Smoke on the Water" i "Crni leptir", naš je bio ceo svet - kaže maestro Radovan Simjanoski u ekskluzivnoj ispovesti za Muzičku apoteku.

- Ubrzo sam postao član folklora KUD-a "Jedinstvo", odlazio na nastupe širom Juge i Rusije, i tako sam se zarazio narodnom muzikom. Po povratku iz vojske dobio sam angažman preko "Beogradske estrade" u hotelu "Turist" u Vršcu. Svirao sam programski repertoar na buzukiju, ponekad sam i pevušio neke grčke numere, fonetski prilično dobro. Tako je započela moja profesionalna karijera.

Od 1982. godine Radovan Simjanoski postaje veoma tražen studijski muzičar. Na svemu što liči na gitaru odsvirao je stotine albuma i hitova za najveće zvezde narodne i zabavne muzike.

- Sećam se i prvog albuma na kome sam svirao u studiju. Bila je to prva ploča Nihada Kantića Šikea sa ansamblom maestra Ace Stepića i sa legendarnim tonskim snimateljem Acom Radojičićem. Usledila je saradnja sa ansamblima Perice Simonovića, Dragana Stojkovića Bosanca, Miroljuba Aranđelovića Kemiša, Zorana Vlajića, Tomice Miljića, Miše Mijatovića, Slavka Mitrovića Caleta, Mikice Kurtovića.

- Imao sam čast da sa velemajstorom na harmonici Zoranom Đorđevićem Sandučetom pratim legendarnog Zorana Jovanovića, najboljeg svadbarskog pevača svih vremena. Bože, kad se samo setim te domaćinske scenografije: ogromna bina, sa leve strane okačeno prase, a sa desene strane okačeno jagnje na ražnju. U jeku najvećeg veselja Zoran Jovanović traži od orguljaša da se popne i da mu iseče malo plećke.

Radovan Simjanoski je specijalista za gitaru i grekose, na buzukiju naročito.

- Svaki instrument radi na dušu. Sviram akustičnu i električnu gitaru, buzuki, mandolinu, balalajku. Pokojnoj Merimi Njegomir odsvirao sam ceo album sa ruskim pesmama na balalajci. Kada bi me neko naterao da na pusto ostrvo ponesem samo jedan instrument, moj izbor bi bio buzuki. Po ocu i majci sam Makedonac, imam te južnjačke krvi.

- Volim Grčku i te ljude, i tu klimu, i tu njihovu božanstvenu muziku. Volim i da odmaram u Grčkoj, naročito u maju i septembru kad nema gužve. Žao mi je što je sve manje i mesta i prilike za buzuki. Rastanaka je sve više, a sve manje prilike za pesme tipa "A sad adio". A nekad smo od velikih novčanica iz bakšiša pravili fišek i kačili na vrh gitare kao kićevinu.

Pre tridesetak godina snimio je i album sa autorskim narodnim kolima i vrhunskim obradama instrumentalnih numera: "Julino kolo", "Simonidino kolo", "Bogčetovo oro", "Bapin sa-sa", "Carevčevo kukunješte", "Čukaričko kolo", "Zambetas sirtaki", "Podmoskovske večeri", "Etno džez", "Etno jug", "Etno Vlauce", "La Paloma", "Larina pesma"...

- Naročito sam zavoleo "Čukaričko kolo" koje je na svojoj harmonici proslavio veliki Buca Jovanović. I pre Buce se to kolo sviralo na fruli u dosta sporijem tempu, Buca ga je ubrzao, a ja sam otišao još dalje - liči na ubrzanu ploču.

- Danas bih morao dobro da oznojim stolicu kako bih ponovio sve te bravure iz studija od pre 30 i 40 godina. Problem je što se te numere ne sviraju na tezgama, pa se zaborave. Muzička apoteka je tu da nas podseti šta smo sve snimali, a imao sam tu sreću da snimam sa najboljim tonskim snimateljem Acom Radojičićem. Aca je bio tu da nam razbije tremu i da zakrpi sve naše brljotine.

Odsvirao je Radovan i neke večite hitove na pločama najvećih zvezda narodne i zabavne muzike: "Radujte se prijatelji kad ne mogu ja", "Daj mi da te usrećim" (Neda Ukraden), "Poslednji boem" (Šeki Turković), "Pljevaljski tamburaši" (Mirko Rondović), "Mostovi na Morači" (Nešo Lutovac), "Jedina moja" (Marinko Rokvić), "Jedan dan života" (Brena i Miroslav), "Košava", "Odlazi ljubav" (Zorica Brunclik), "Leti, leti bijeli golube" (Lepa Lukić), "Podmoskovske večeri" (Merima), "Vatra i vino", "Tvoje oči" (Nino), "Ali znam kako je to" (Bilja Jevtić)...

- Nikad neću zaboraviti snimanje sa Zoricom Brunclik i Kemišom. Snimali smo album sa hit pesmom "Košava", i to smo uradili iz prve, smazali kao predjelo. Po želji Zorice Brunclik snimili smo pesmu Jorgosa Dalaresa "Mimu timonis", u prepevu Steve Simeunovića nazvanu "Odlazi ljubav". Odsvirao sam zaista neponovljiv solo, koji nije zahtevan tehnički koliko je zahtevan emotivno.

Foto: Promo, Pixabay

Radovan Simjanoski je ostavio traga i kao solista Narodnog orkestra RTS-a pod upravom maestra Ljubiše Pavkovića.

- Imao sam zadovoljstvo da sviram sa elitom iz našeg državnog orkestra u emisijama koje su išle uživo. I danas čeznem za takvim snimanjima, kao u dobra stara vremena, kada te obuzme slatka čežnja da se upali ona lampica u studiju i da svi zajedno krenemo na "tri, četiri".

Za svoj četrdesetogodišnji umetnički rad dobio je status estradnog umetnika. Svestan je svoje vrednosti, svestan je i svojih propusta u karijeri.

- Žao mi je što nisam bio ambiciozniji, naročito kad je komponovanje i aranžiranje u pitanju. S druge strane, kad vidim sve te zavisti i nezahvalnosti na estradi, možda je ovako i bolje. Imam svoj mali svet, pre svega zdravu porodicu. Imam i kafanicu "Limun žut" u Dimitrija Tucovića na Zvezdari u kojoj sviram i u vreme korone.

(Goran Milošević)