66. rođendan Srećka Ćosića: "Ostao sam pevač, a ne estradni cirkuzan"

"Ja i kafanski sto, na stolu čaše dve,

Preporučujemo

tvoja je stolica prazna, na njoj sad nema te.

Većeras pijem ljubavi piće moje i tvoje,

za sreću što smo želeli, živeli, živeli.

Ja i kafansko sto, na stolu čaše dve,

i jedna crvena ruža na stolu čeka te.

Ja i kafanski sto, na stolu čaše dve,

za nas se pesma peva i ako nemam te."

(Ljubiša Kovačević)

Jedna pesma vredi i onoloko koliko se lepih naslova može iz nje izvući. Ova pesma vredi mnogo više nego što naslov pokazuje. I njen pevač Srećko Ćosić vredi mnogo više nego što se da videti na estradi.

- To je moja ponos pesma, moj evergrin iz 1990. Nije postala hit na prvu, a ljudi je znaju i naručuju po nekoliko naziva ("Ja i kafansko sto", "Na stolu čaše dve", "Večeras pijem piće moje i tvoje"). Snimio sam je u predvečerje raspada Juge i jedne velike diskografije - kaže klasik narodne muzike Srećko Ćosić.

- Danas se priča kako je nekad sve bilo lepše i lakše, što naravno nije tačno. Doduše, bilo je manje pevača, ali je teško bilo doći do reklame. Sad je mnogo veća gužva, ali su mogućnosti tehnike i reklame fascinantne. Danas i glasovni invalidi prave solidne karijere zbog dobre reklame.

Srećko Ćosić je vrhunski pevač čija popularnost nije na nivou njegovog kvaliteta. Na 66. rođendan rado se seća svojih početaka u rodnom Orahovcu, u komšiluku Bore Spuzića Kvake.

- Uvek i sa ponosom kažem da sam rodom sa Kosmeta, iz Orahovca, iz komšiluka neponovljivog Kvake. To je čovek koji je uveseljavao narod sa najtužnijim pesmama. Bio sam dečak kad je Kvaka pravio koncert u Domu kulture u Orahovcu. Unutra petsto ljudi, a napolju dve hiljade, došli zemljaci da vide Kvaleta.

- Posle koncerta Kvale sa harmonikom seda na magarca i pravac na igranku u Veliku Hoču, poznatu po manastirima, crkvama i lepim devojkama. Svoj šou je završio obraćanjem na našem lokalnom narečju, specifičnoj mešavini srpskog, albanskog, bugarskog i makedonskog jezika.

Muzikalnost je nasledio sa majčine strane, a čestitost sa očeve. Slušao je svog raspevanog ujaka, divio se Jordanu Nikoliću i raspevanoj Braći Karić.

- Velika je razlika u muzici i mentalitetu Metohijaca i Kosovara. Metohijci su nekako mirniji i pitomiji, a Kosovari su impulsivniji. Moj ujak je zakivao sevdah, gađao kao strelom i najviše tonove, pevao najteže pesme. Taj ambijent je predodredio i moje muzičko opredeljenje. Kao dete sam upijao i stare prizrenske pesme iz repertoara Jordana Nikolića.

- Već u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Peći počinjem da pevam sa Braćom Karić. 1975. u hotelu "Metohija" pobeđujem na takmičenju za Prvi glas Kosmeta sa pesmom "Mujo kuje konja po mesecu". Kao nagradu dobijam Njegoša u furniru i 15 dana letovanja na Ostrvu cveća.

1978. godine ostvaruje svoj debitantski nastup na Hit paradi i snima svoju prvu singlicu sa pesmama Doce Ivankovića "Gde ću noćas, na koju ću stranu" i "Ove noći".

- Pevajući u hotelu "Park" u Orahovcu, imao sam čast da upoznam velikog pevača i gospodina Žiku Nikolića. Svratio čovek kao gost i pita me šta radim u ovoj zabiti. Dade mi broj telefona "jednog čoveka iz PGP-a", a zove se Doca Ivanković. Bio sam uporan, rešio sam da budem pevač i ništa drugo!

- Sednem na voz uveče u sedam i stignem u Beograd ujutru u pet, sa torbicom i maminom gurabijom. Legnem na klupu i odspavam u parku ispred "Studija pet". Probudim se baš kad su muzičari pristizali. Okuražim se, potražim Docu, a Doca zamoli muzičare da poslušaju jednog dečaka koji je prevalio vozom petsto kilometara.

- Ja zakujem "Niz polje idu babo sejmeni", Doca se oduševi i dade mi te dve pesme za moj prvenac. Vratio sam se kući, vežbao pesme i čekao poziv na snimanje i nastup na Hit paradi. Kad sam stao na istu binu sa Šabanom i Vidom, znao sam da sam uspeo.

Na pločama je snimao sve živo, od šumadije i sevdaha do baladica i orijentala. Ipak, Srećkov teren je sevdah, voli da zakuje astalski, na suvo, bez instrumenta. Zna mnogo pesama, a mnogo zna i da priča o muzici.

- Jedan kompozitor mi reče: "Tvoje je da pevaš, a ne da pričaš." Ja mislim da pevač pored grla treba da ima i malo mozga. Svaki organ, pa i grlo, bolje radi ako je mozak u pogonu.

- I te pesme koje sam snimao nekako liče na mene, tu su negde, uvek spremne. Kad krene pesma "Opraštam ti za sve grehe", pitaju me kad sam snimao za "Južni vetar". Ja ništa nisam snimao za "Južni vetar", iako sam dobijao ponude od Mileta Basa. Jednostavno, bilo mi lepo sa mojom ekipom autora, a da ne pričam kako sam dobro prolazio na tezgama. Pevao sam u mnogim čuvenim restoranima u Beogradu: "Romanitar", "Metropol", "Radnički", "Ineks"... Desetak godina sam bio jedan od najtraženijih pevača na svadbama u Istočnoj Srbiji, pa nisam imao potrebu da snimam po svaku cenu.

I pored briljantnog tezgaroškog staža, ostavio je Srećko i značajnog traga u diskografiji. Snimio je jedan singl i desetak albuma sa nekoliko veoma skupih pesama i pravih evergrina: "Ničija nije do zore gorela", "Ja i kafanski sto", "A ti kao senka u stopu me pratiš", "Zašto drhtiš moja srno", "Opraštam ti za sve grehe", "Uvek negde živi sreća", "Hej, druže što prodaješ ruže", "Ljubav je kocka"... Snimio je Srećko i nekoliko trajnih snimaka ("Moj golube", "Devojka sokolu zulum učinila", "Kosovo je srpska kolevka") za arhivu Radio Beograda.

Srećkove pesme i albume potpisuju najveći kompozitori i muzičari: Doca Ivanković, Zoran Starčević, Dragan Stojković Bosanac, Aca Šišić, Ljubiša Kovačević, Ljubo Kešelj, Milan Matijašević Šarbanac, Baja Mali Knindža...

- Ima tu pesama od kojih sam lepo živeo, ima tu i potencijanih hitova, ali nema više pravih narodnjačkih radio stanica da ih zavrte. Znam koliko te pesme vrede i kakvi su ih majstori komponovali i svirali. I danas se naježim kad čujem kako je Aca Šišić odsvirao violinu, a Dragan Stojković Bosanac harmoniku na mom prvom albumu. Čujem i sebe kako sam pevao snažno i emotivno, baš u godinama mog pevačkog sazrevanja.

Stigao je Srećko da završi i za stručnjaka za kalemarstvo i zaštitu bilja. Omiljeni je kolegama specijalistima za vino i vinovu lozu. Sa Srećkom su počinjali Savo Radusinović, Radiša Trajković Đani, Suzana Jovanović, Saška Karan i mnogi drugi.

- Ja sam pevač zato što znam i zato što volim da pevam, a ne cirkuzan u jeftinim TV emisijama. Pravio sam pauze u diskografiji, a na terenu sam uvek imao posla. Imam suprugu, dva sina i ćerku. Moj stariji sin Igor nastavlja mojim stopama. Skromnom čoveku uvek dosta.

(Telegraf.rs)