Pesme i kola Miroslava Stefanovića Rose: Ovaj čovek je komponovao onu malo skuplju "Na starom mostu"

"Vekovima dugim teče mutna reka, starog mosta verenica večna,

Preporučujemo

tu su mnoge ljubavi počele i mnoge se srećno završile.

Na starom mostu odvajkada što deli grad na dva dela,

tu sam nekada čekao tebe, tu mi prođe mladost cela.

Jednog cvetnog dana na mostu te sretoh, imala si osamnaest leta,

u haljini šarenoj od svile, usne su ti kao trešnje bile.

I naša će deca možda jednog dana pored reke da šetaju kradom,

most će draga večito da stoji da rastanke i ljubavi broji."

(Miroslav Stefanović Rosa - Zorica Đuđić)

Pesma "Na starom mostu" nema milionske preglede na Jutjubu, ali su mnogi svirači i pevači na njoj zaradili milione. Ovo je priča o njenom kompozitoru - Miroslavu Stefanoviću Rosi (1947 - 2013).

- Rosa je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka "žario i palio" na bogatim svadbama i veseljima u Stigu i Podunavlju. Ostavio je neizbrisiv trag u sećanjima domaćina i kolega muzičara. Zbog profesionalnog odnosa prema poslu i specifičnog načina muziciranja prozvali su ga "kraljem svadbi" - priča novinar i tekstopisac Bora Vasić.

- Preko trideset godina je svirao, snimao i vodio svoj orkestar. Nije napravio veliko estradno ime, a šefovao je velikim jugoslovenskim zvezdama. Tamo gde je Rosa vodio orkestar i veselje pevali su i Nada Topčagić, Mitar Mirić, Zoran Jovanović, Zorica Marković, Era Ojdanić, Smederevac, Rade Bikinjac, Vera Nešić, Savo Radusinović...

Miroslav Stefanović Rosa je rođen u selu Bare 1947. godine. Muzičke gene je nasledio i po majčinoj i po očevoj liniji. Deda mu je bio vrstan harmonikaš, otac mu je lepo pevao i svirao kontrabas. Od rane mladosti učio je harmoniku kod Dragoslava Živanovića Troše i Velje Stojanovića Džoge, a "diplomirao u klasi" legendarnog Vite Životića.

- Ubrzo se pročulo za talentovanog Vitinog učenika koji je iz daleke Amerike dobio novu dalape harmoniku, kakvih je u to vreme bilo veoma malo. Tada se nije znalo da mu je harmoniku poslao deda Momir, koji je bio prokazan od tadašnje komunističke vlasti i koji je svojim tajnim kanalima harmoniku poslao unuku Rosi. Sa dediniom harmonikom iz Amerike počeo je sa 16 godina da svira narodna veselja.

1970. godine Rosa je formirao svoj orkestar. Na takmičenju za Prvu harmoniku Jugoslavije osvojio je treće mesto u seniorskoj konkurenciji. Od 1976. do 1987. snimio je tri singla i jedan album sa petnaestak autorskih narodnih kola: "Rosino", "Dragišino", "Cigansko crno dugme", "Snegotinsko", "Paljevina", "Gurmansko", "Dunavska igra", "Špic", "Novo Rosino"... Rosina harmonika ukrasila je i mnoga kola Vite Životića i ostalih majstora.

- Pozajmlivao sam moju harmoniku kolegama zarad snimanja pesama i kola u studiju. I danas kad čujem neke od hitova narodne muzike na kojima se čuje moja harmonika, nekako mi lepo oko srca. Taj umilni zvuk ima malo harmonika novije proizvodnje, bez obzira na tehnološki razvoj poslednjih decenija - sa ponosom je govorio majstor Rosa.

Od sredine sedamdesetih komponovao je Rosa i desetine malo skupljih tezgaroških pesama: "Ode dvesta, ode trista, ode milion", "Majkin sin sam ja" (Smederevac), "Na starom mostu", "Video sam tvoju sliku sa venčanja" (Buda Pavlović), "Ne idi noćas, ostani do sutra", "Pati srećan, al' pati i tužan" (Rade Bikinjac), "Ne dirajte ženu tu", "Ne zvoni na moja vrata", "Sa mnom živiš još u mašti" (Dragan Miladinović Čuki), "Brigo moja pređi na drugoga", "Pune oči, prazno srce", "Volim je, voli me" (Miodrag Jakovljević Jaka)...

Pesmu svog života "Ljubav na starom mostu" komponovao je 1981. godine na singlici Budimira Bude Pavlovića.

- Tu pesmu smo isprobali na veseljima, nekoliko godina pre snimanja ploče. Znali smo koliko je lepa, koliko je ljudi vole i kako reaguju na prvo slušanje. Znao sam i da je za neku širu reklamu i popularnost trebalo da se odreknem silnih tezgi koje sam pogađao sa mojim ansamblom i za tri godine unapred. Za toliko odricanje i boravak u Beogradu zarad reklame nismo bili spremni ni pevači mojih pesama ni ja.

- Jurio sam za poslom i novcem, nisam imao vremena da se posvetim estradnoj karijeri. Znao sam da uzmem harmoniku u šet popodne i bez prestanka sviram do šest ujutro, punih dvanaest sati. I tako nekoliko dana zaredom: "obeležaj" u kući buduće neveste kako bi se objavilo ono o čemu će sutradan brujati selo; "darovnina" i "momačko veče" u mladoženjinoj kući kojom se pripremao dan za svadbeno veselje; "svadba sa venčanjem" od jutra do jutra; pa veselje uz "povođane" (mladinu familiju); pa "praćenje" (veselje za poslugu); a tamo gde su već rođena deca nastavljano je veselje povodom "krštenja"... Kada se sve to sabere, povodom svadbenog veselja kod jednog domaćina svirali smo i po osam radnih dana! - govorio je majstor Rosa.

(Goran Milošević)