60 godina pesme "Po gradini mesečina k'o dan": Oda radosti Radeta Bogićevića

"Po gradini mesečina k'o dan, procvetao plavi jorgovan,

Preporučujemo

ljuljaju se jablanove grane, mesec zori ne da da svane.

Tu se golub s' golubicom grli, ljubi i miluje,

na granama jablanovim pesme bruje,

ona peva a on guče, pa joj kaže belo luče,

ona njemu ptiću golubiću.

Golubice tvojeg ti poljuba da li imaš još kog goluba,

il' me samo sa pesmom zavodiš, a u drugom gnezdu noću bdiš.

Ne varaj me, budi moja, ne stvaraj mi srcu tugu,

tebe volim golubice, neću drugu,

okani se, gnezdo savi, druga jata zaboravi,

jata cela golubice bela.

Moj golube beli i veseli sad te srce najviše želi,

ja sam samo tvoja uvek bila, oko tvoga gnezda se svila.

U šumici, na grančici, ispod grana jablanovih,

to su naša mesta mila, naši snovi,

nemoj mi se zato kriti ni srditi moj golube,

ri-ti, ri-ti, ja ću tvoja biti.

Zora svanu, sunce baci zrake, pa obasja male sokake,

u gradini plave jorgovane, golube i jablana grane.

Tu se golub s golubicom grli, ljubi i miluje,

na granama jablanovim pesme bruje, grlice se zagrlile,

golubi se poljubili, a slavuji pesme razavili."

(Rade Bogićević)

Ova pesma je početkom 60-ih izazvala pravu revoluciju u pisanju, komponovanju, pevanju, pa i poimanju narodne pesme. Pokazalo se da pesma koja traje više od pet minuta, koja ima više od trideset stihova, koja nema pamtljiv refren, koja se nađe na singlici bez slike pevača i bez ikakve reklame, može da postigne zlatan tiraž i postane popularna preko noći.

- Najlakše je reći da je ova pesma preko noći postala popularna kao i Duet Bosa Ovuka i Rade Bogićević. U stvari, ta popularnost ima svoju dugu uvertiru i pozadinu. Rade Bogićević je moj školski drug i komšija iz Ježevice. Po završetku gimnazije, ja sam otišao u svirače, postao poznat harmonikaš u zapadnomoravskoj dolini, a Rade je otišao u Beograd na muzičku školu - priča doajen i unikat narodne muzike Veljo Popović.

- Posle nekoliko godina, na jednoj svirci, zamoli me kolega da ustupim harmoniku jednom momku sa "Tarzan" frizurom koji uči muziku u Beogradu. Odsvira par romansi, "Devojko mala", neke šlagere sa "Opatije". Kad je prešao na neke narodnjake, za koje smo tek tom prilikom saznali da ih je on pisao i komponovao, bili smo šokirani. Saznali smo da je Rade došao u Čačak da se zaposli kao nastavnik muzike, ali su sva mesta bila popunjena. Usledio je pravi stampedo ponuda da svira sa našlim lokalnim muzičarima.

Duet Bosa Ovuka i Rade Bogićević priključuje se "Raspevanoj Šumadiji" Obrena Pjevovića. Radetova muzička pismenost značajno je podigla nivo muziciranja čačanskih muzikanata. S druge strane, Obrenove organizacione sposobnosti i društvene veze podigle su Radetovu pismenost na diskografsko-estradni nivo.

- 1960. godine održavala se tradicionlana manifestacija "Smederevska jesen". Na smotru narodnog stvaralaštva pozvana je i Obrenova putujuća družina "Raspevana Šumadija". Da bi se što bolje predstavili u konkurenciji jakih ansambala iz Požarevca i Smedereva, pozvali su i Radeta Bogićevića da svira na kontrabasu.

- Dok su čekali svoj red za nastup, Rade je uzeo harmoniku i pevušio pesmu "Po gradini mesečina k'o dan" u duetu sa svojom suprugom Bosom. Pesmu je čuo poznati frulaš Pavle Stanojević, inače producent zagrebačkog Jugotona. Kad je pesmu čuo i Vladimir Ilić Lenjin iz Radio Niša (jedine lokalne radio stanice u Srbiji tog doba), usledio je poziv za snimanje. Rade je obezbedio ansambl - harmonikaše Dragoljuba Đorđevića Bugarina iz Bresnice i Dragana Tomovića Nogara iz Čačka, frulaša Pavla Stanojevića, gitaristu Mlađa Uroševića - i u studiju Radio Niša snimio pesmu "Po gradini mesečina k'o dan".

Pesma je snimljena samo na traci, bez četvrte strofe, da ne bi bila predugačka, i puštena u emisiji "Pozdravi i želje slušalaca".

- Ja i danas ne mogu da objasnim ni sebi ni drugima fenomen te pesme. Bio sam klinac od petnaestak godina, hvatao sam na harmonici svaku novu pesmu i kolo. Znao sam da uključim Radio Niš ujutru, čim krene program i da se ne odvajam od radija sve dok traju želje (a dok traju želje, trajao je i program). Bivalo je dana kada je na radiju emitovana samo ova pesma, jer su slušaoci u pozdravima tražili samo nju! - prisećao se svojih idola legendarni Novica Negovanović.

Foto: Promo

1961. pojavila se i ploča sa pesmom "Po gradini mesečina k'o dan" u izdanju zagrebačkog Jugotona, jedna od prvih zlatnih ploča u istoriji jugoslovenske diskografije. Kad je pesma dostigla neviđenu popularnost, tokom 60-ih godina snimili su je i ostali tada popularni dueti: Radulović-Jovanović, Milošević-Aleksić, Braća Bajić, Blagojević-Lazarević, Cune Gojković-Živka Đurić. 1976. godine pesmu su na svom albumu za produkciju Diskos još jednom snimili Bosa i Rade, u kraćoj i bržoj verziji uz ansambl Dragana Aleksandrića i solo harmoniku Dragana Aleksića.

Tako je pesma o ljubavi seoskog momka i devojke podignuta na jablanove grane goluba i golubice, na visine neke svemirske radosti. Tako je i naš napaćeni gedža dobio svoju operetu, svoju "Odu radosti", pesmu koja ga vraća iskonu.

(Goran Miloševič)