Sećanje na Omera Pobrića, maestra koji je vaskrsao "Moj dilbere" i "Kona na bunaru"

"Moj dilbere kud se šećeš, aj, što i mene ne povedeš.

Preporučujemo

Što te volim, ah, što te ljubim, aman, aman bože moj.

Povedi me u čaršiju, aj, pa me prodaj bazardžanu.

Uzmi za me oku zlata, aj, pa pozlati dvoru vrata."

(narodna - obrada i aranžman Omer Pobrić)

"Moj dilbere" snimali su i pre Safeta, i to vrhunski pevači: Sofka Nikolić, Nada Mamula, Vasilija Radojčić, Vera Ivković, Jasna Kočijašević, Silvana Armenulić, Emina Zečaj... Pesma je snimana na gramofonskim pločama i kao trajni radio snimak, ali tek posle Safetovog snimka iz 1988. dobija najširu slušanost. Ovo je sećanje na Omera Pobrića (1945 - 2010), maestra koji je vaskrsao "Moj dilbere" i "Kona na bunaru".

- Kada sam 70-ih godina osnovao svoj orkestar sa elektronikom i klavijaturama u aranžmanima sevdalinki, pitali su me da li sam lud. Čuj, sevdah uz elektroniku!? Ispostavilo se da sam iskoračio makar deceniju unapred. Kasnije sam osnovao i moj studio "Omega" u kome su snimali i oni koji su me ogovarali i mrsko gledali - pričao je maestro Omer Pobrić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Safet je snimmio pet studijskih albuma sa mojim ansamblom, sa desetinama starih sevdalinki koje sam oživeo mojim aranžmanima i približio nekim novim klincima. I sevdah putuje kroz prostor i vreme, ne može ostati samo u Bosni i izvoditi se samo na sazu i šargiji. Mnoge od tih pesama više se slušaju u Srbiji nego u Bosni. Hvala bogu, slušaju se u celom svetu kao muzički identitet Bosne i Bosanaca.

Omerov novi zvuk opčinio je i najveće legende sevdaha. Orkestar Omera Pobrića svirao je na pločama Zaima Imamovića, Safeta Isovića, Himza Polovine, Meha Puzića, Hanke Paldum, Zehre Deović, Ćazima Čolakovića, Bebe Selimović, Muhameda Mujkanovića, Zekerijaha Đezića, Seja Pitića, Huseina Kurtagića, Muharema Serbezovskog, Kadire Ćano, Slobodana Lalića, Mladena Tomića, Nade Obrić...

- Ni sam ne znam kako sam počeo da sviram, a znam da sam počeo još u krilu majke Zlate u mom rodnom Tešnju. Dolaskom u Sarajevo nastavljam muzičko opismenjavanje u KUD-u "Slobodan Princip Seljo". Stigao sam i da apsolviram na Prirodno-matematičkom fakultetu, stigao sam i da slušam Šerbu u restoranu "Topola" na Ilidži.

- Biologija osta u drugom planu, a ja postadoh Šerbina druga harmonika i spoljni saradnik Radio Sarajeva. Doduše, nije mi baš prijao taj epitet "spoljnog saradnika". U moju bosansku glavu nikako nije moglo da uđe: spoljni saradnik, a ja sviram unutra.

Omer je okoreli sevdalija i u muzičkom izrazu i u životu. Teško je naći harmonikaša na Balkanu koji je sevdahu pristupao i sa umetničke i sa intelektualne i sa duhovne strane, mnogo više nego sa one tehničke, interpretativne.

- Sevdah je duhovno-muzička prepoznatljivost nas Bosanaca. I sevdah je rezultat bonluka i lepog života. Nema sevdaha u ovom paklenom tempu od dvesta na sat. Ciklična tragičnost ovih prostora ubija sevdah u nama i oko nas.

Omer Pobrić je bio lični harmonikaš Safeta Isovića. Odsvirao mu je desetine pesama u stuiju, hiljade tezgi i koncerata. 1988. godine bejah početnik na Radio Šapcu kada je Sajo imao promociju svog luksuznog duplog albuma. Posle promocije nastupio je na trgovačkoj zabavi u hotelu "Sloboda" u Šapcu. Hiljadu ljudi u sali, vrućina, sve kuva. Sajo peva, Omer svira, a Šapčani ih gutaju sa uživanjem i starhopoštovanjem, mirni kao bebe sa cucama. Na trgovačkoj zabavi nastupilo je desetine najvećih pevačkih zvezda iz Srbije, jedino Safet i Omer nisu tražili honorar.

- I u Bosni i u Srbiji čovek ne može biti dobar dok je živ. Tek kad ga ponesu, onda je dobar. Eto, meni za života obećavaju sobu u kući sevdaha, a mnogo je važnija soba u Radiju i Televiziji Sarajevo koja bi čuvala i slala u etar ovo naše sevdalijsko blago. Moja misija je zabava kroz edukaciju. Snimio sam sevdalinke na devet svetskih jezika.

- Sve više osećam da neću stići, osećam koliko sam privremen, a sevdah je trajna lepota. Ja kao prirodnjak, biolog po struci, mogu da kažem da je sevdalinka bosanski DNK.

Imao sam čast da obiđem Omerov Institut sevdaha u Mulićima. Ne upoznah većeg fanatika u odbrani muzičkog blaga u Bosni. Bio sam zadivljen Omerovim edicijama sa notnim zapisima, originalnim foršpilima, specifičnim harmonijama i pojašnjenjima nastanka hiljada sevdalinki.

- Početkom ovog veka, 14. februara 2003. godine osnovao sam Institut sevdaha - kulturnu, arhivsku i istorijsku ustanovu za očuvanje muzičke tradicije Bosne. I posle svih ovih godina osećam se sam u odbrani i očuvanju sevdalinke. Kao da sam gurao uzbrdo, kao i sve drugo u Bosni. Puna su usta sevdaha mnogima, a bolje bi bilo da nam je u srcu. Sevdah je trajna internacionalna lepota Bosne. Svako ima prava da ga oseti i donese na svoj način. Ovo je moj način.

Omer Pobrić, okoreli sevdalija i osnivač Instituta sevdaha, preminuo je na današnji dan, 20. januara 2010. u Vogošći od posledica srčanog udara.

(Goran Milošević)