Narodna kola u duplikatu Radeta Bogića Žumajca: "Krnjevac mi je rekao - ti sinko sviraš za dvojicu"

I među harmonikašima ima izvikanih majstora. Ima i onih kojih nema u medijima, a čije se ime izgovara sa velikim poštovanjem. Ovo je priča o harmonikašu unikatu Radetu Bogiću Žumajcu.

Preporučujemo

- Kada sam na takmičenju za Prvi glas Jugoslavije u Smederevskoj Palanci 1969. proglašen za najboljeg instrumentalistu, prišao mi je predsednik žirija Mija Krnjevac i rekao: "Ti sinko sviraš za dvojicu. Samo nastavi marljivo da radiš i pred tobom je lepa budućnost" - priča Rade Bogić Žumajac za Muzičku apoteku.

- Ova pobeda i Krnjevčeva podrška otvorile su mi mnoga vrata. Usledili su pozivi za nastupe i nova takmičenja, pa i ono najveće u Sokobanji. 1972. postao sam apsolutni šampion i Prva harmonika Jugoslavije u seniorskoj konkurenciji. Nikad neću zaboraviti taj stisak ruke i susret u četiri oka sa mojim idolima Jovicom Petkovićem i Banetom Milutinovićem.

Rade Bogić Žumajac je rođen 1951. u Dragovcu kod Požarevca, u bogomdanom okruženju za harmoniku i narodnu muziku. Od oca Dragomira je nasledio talenat i umetničko ime.

- Rođen sam u komšiluku legendarnog Drage Keca, muzičkog oca mnogih velikih harmonikaša. Nisam ga upoznao, ali u najlepšem sećanju čuvam "lepe dane mog detinjstva" u njegovom dvorištu. I meni, i mom ocu i većini harmonikaša tog doba, neprevaziđeni uzor i idol je bio Daraga Mišić Kec. To naše selo od trista kuća iznedrilo je desetak vrhunskih harmonikaša, koliko znam i trojicu pobednika u Sokobanji.

Posle pobede u Sokobanji, Rade Žumajac je potpisao ekskluzivni ugovor za PGPRTB. Komponovao je stotinak narodnih kola, i to čuveno "Belo dugme".

- Dobio sam i srebrnu ploču, što je za debitanta veliki uspeh. U stvari, ploča sa "Belim dugmetom" prodata je u preko sto hiljada primeraka, ali producenti nisu očekivali takav uspeh od jednog početnika. Kad je planuo srebrni tiraž od pedeset hiljada, bili su iznenađeni i kasnili su sa doštampavanjem novog tiraža.

- Sve što sam snimio, snimio sam za PGP, bio njihov ekskluzivac. Zato me i čudi da na zvaničnom Jutjub kanalu PGP-a nema nijednog mog kola.

Foto: Promo

Od početka sedamdeseth kreće bogata kompozitorska karijera Radeta Bogića Žumajca. Snimio je desetak malih i velikih ploča sa svojim autorskim kolima: "Belo dugme", "Žumajčevo", "Oljino", "Džajićevo", "Novo Džajino", "Nova Dragovčanka", "Zeleni kabare", "Homoljska lepotica", "Dedino", "Alasko", "Erino", "Biser", "Zokino", "Midžino", "Vrcanska šetnja", "Kolo Drage Keca", "Sašin rafal", "Racina oluja"...

- Malo je harmoniakša koji imaju taj dar za muziciranje u duplikatu. Malo kolega je u stanju da "podeli mozak na dva dela", kako su primećivali moji muzički uzori. Publika me je obožavala. Ljudi su dolazili na svadbe, vašare i koncerte da čuju i vide harmonikaša koji istovremeno svira za obojicu.

Pored narodnih kola, Rade Bogić Žumajac je komponovao i nekoliko lepih pesama za Dragana Pantića Smederevca, Jerinu Jović, Ljubišu Cvejića, Veru Matović, Slavicu Mikšić...

- I danas imam hiljade ideja i planova, ali mlađe kolege i mediji nemaju sluha i vremena za majstore iz moje generacije. Neki se ponašaju kao Tesle na harmonici, kao da istorija počinje od njih. Ostvario sam uspeh u konkurenciji najvećih majstora na harmonici, pa bih želeo da i nekim novim klincima prenesem svoje znanje.

(Goran Milošević)