Dragoslav Živanović Troša: Sećanje na mlade godine

"Kad bi mogle da se vrate mlade godine,

Preporučujemo

da me sete moje drage, drage ljubljene,

da mi vrate mladost ranu i ljubavne čari,

vrele usne moje drage kad smo se sastali.

To su bili srećni dani, dani mladosti,

puni žara i lepote, pesme, ljubavi.

Što su lepe uspomene kad se na njih setiš,

za trenutak osećaje mladosti mi vratiš.

Mladost prošla, nestala je svaka lepota,

a ja ostah željan drage, željan života.

Sav sam srećan kad se setim nekad srećnih dana,

još srećniji kada pevam, oj mladosti rana."

(Dragooslav Živanović Troša)

"Kad bi mogle da se vrate mlade godine" je pevački prvenac kantautora Dragoslava Živanovića Troše sa singlice zagrebačkog Jugotona iz 1967. Ova nežureća dvojčica, "žal za mladost" na šumadijski način, presnimljena je od strane Dragana Pantića Smederevca, ušla je u arhivu Radio Beograda kao trajni snimak, onarodila se, postala izvorna. I kad se ne peva pesma, svira se makar njen foršpil, kao jedan od najkorišćenijih u narodnoj muzici.

- Napisao sam je sa dvadeset godina, mnogo pre snimanja. Mlad sam se zaljubio, mlad sam i propatio. Moja devojka, a tuđa sreća! Tako je kasnije bilo i sa pesmama. Dešavalo mi se da moju pesmu moram da potpišem na tuđe ime da bih je snimio, a da ne pričam koliko je mojih pesama presnimljeno bez pitanja - kaže Dragoslav Živanović Troša, autentičan narodni umetnik i kompletan majstor narodne muzike.

Troša je i pre svog pevačkog prvenca bio poznat harmonikaš i kompozitor. Komponovao je i snimao ploče za Lepu Lukić, Miru Vasiljević, Silvanu Armenulić, Gvozdena Radičevića, kasnije i za Gocu Stojićević, Novicu Uroševića.

- Sedam godina, od '63. do '70, svirao sam u ansamblu Dragoslava Jankovića Ćivre. Kad nas je čuo, šef tamburaškog ansambla Maksa Popov nas je pozvao da snimimo svoja kola za fonoteku Radio Beograda. Ponuđen nam je i stalni posao u radiju koji smo, na opšte zaprepašćenje, morali da odbijemo zato što nismo smeli da otkažemo stotine ugovorenih tezgi. Veselja su tada trajala od jutra do sutra i po pet dana, a ne kao danas po par sati u nekom hotelu.

Možda Troša nikad ne bi zapevao na ploči da ne beše jednog mladog pevača kome nisu legle njegove pesme.

- Imao sam na lageru mnogo lepih pesama koje su čekale svoje pevače. Prilikom šetnje centrom Beograda sretoh Miću Đorđevića, tadašnjeg urednika u produkciji PGPRTB, koji mi zatraži pesme za jednog mladog pevača. Odnesem mu pesme "Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna, a ja zakasnio", "Ti si bila moja želja". Urednik PGP-a se oduševio, ja se obradovao, a posle par dana stiže hladan tuš - mladi kolega nije mogao da ih otpeva, nisu mu legle. Taj mladi pevač bio je Bora Drljača.

- Onako snužden, sasvim slučajno, istog dana naletim na predstavnika Jugotona Pavla Stanojevića. On je te pesme već čuo na mojim nastupima i, čim sam mu pomenuo iskustvo sa mlađanim Drljačom, odmah mi reče: "A što ti ne otpevaš i ne snimiš te pesme?" Poslušao sam ga, pa između ostalog postadoh i pevač.

Sve četiri pesme sa Trošinog pevačkog prvenca postadoše veliki hitovi, uđoše u narod kao izvorne pesme, a pesma "Kad bi mogle da se vrate mlade godine" postade lična karta ovog unikata iz Sirakova kod Požarevca.

Iako je zagazio u devetu deceniju života, Trošini prsti ne miruju. Svakodnevno svira i pevuši, onako mekano i toplo sa neponovljim ukrasima i trilerima, smišlja nove pesmice i kola. Nedavno je dobio i posebno priznanje za svoj višedecenijski rad - status istaknutog estradnog umetnika i Nagradu za životno delo od starane Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije.

(Telegraf.rs)