89. rođendan Tihomira Paunovića: "Nekad je bilo važno ko će lepše da odsvira, a sad je važno ko će brže"

Niko na fruli nije proslavio Homolje kao Tihomir Tiha Paunović. Možda je samo poj slavuja stariji od pastira frulaša sa Homolja. U tom bogomdanom kraju za frulu rođen je i legendarni Tiha.

Preporučujemo

- Rođen sam 24. decembra 1932. u Orljevu kod Petrovca na Mlavi. Deda Marko i ujak Voja su svirali frulu i klarinet, a i ja sam prvi put zasvirao čuvajući ovce. Od dede i ujaka sam naučio tzv. "Prepišor", kolo zah igranje u mestu. Ko se ne ukopa u mestu, ta j nije bio dobar igrač - priča legendarni Tihomir Paunović.

- U tim prvim posleratnim godinama u mom selu nije bilo struje, već smo Radio Beograd slušali na detektoru sa kristalima i nekim slušalicama. U emisiji "Večernja revija želja" prvo sam naučio "Paraćinku" slavnog Save Jeremića, i to tako što sam zapamtio prva dva dela, pa sam morao da čekam jedno mesec dana da ponovo čujem čika Savu kako svira ovo kolo i zapamtim treći i ćetvrti deo.

Slušajući radio Beograd, čuo je oglas za audiciju. Pravo od ovaca odlazi na noge Carevcu.

- Sećam se i datuma: 14. oktobar 1954. Položio sam audiciju na Radio Beogradu pred Carevcem, Đorđem Karaklajićem i Maksom Popovom. Svirao sam Savinu "Paraćinku", Radojkino "Levačko" kolo, "Orijent" kolo Milije Spasojevića i jedno vlaško kolo "Staru Vlajnu". Već 1. decembra u 19 časova imao sam i prvu emisiju na Radio Beogradu. Imao sam čast da kao solista Narodnog orkestra pratim Pavla Stefanovića, Radmilu Dimić, Duet Radulović-Jovanović.

- Prve koncerte sa Narodnim orkestrom imali smo u Strumici. Dok smo uvežbavali neka poznata narodna kola, ja počeh da sviram i jedno moje kolo koje sam komponovao usput. Kad je Carevac čuo to kolo, upitao je čije je i kako se zove. Rekao sam da je to moje kolo i da nema imena. "Neka se zove Braničevsko, to je naš zavičaj" - reče Carevac.

- Ja do tada nisam ni znao da Carevca zovu po mestu rođenja, niti sam znao da smo zemljaci. Mnogo me je voleo i često zvao da sviram sa njim. Posle koncerta i odsvirane partije, čika Car odloži violinu, ja je spakujem i nosim je svuda, jer moja frula je mala i mogla je da stane u džep.

Tihomir Paunović je prvi frulaš koji je snimao kola na fruli za tek formiranu produkciju ploča PGPRTB. Od 1961. snimio je desetak singlova i tri albuma sa stotinak narodnih kola: "Vlaško kolo", "Kolo iz Srbije", "Braničevka", "Ljubičevsko", "Miškovo", "Volujsko", "Pastirsko", "Zov pastira", "Opa kolo", "Neresničko", "Čuk, čuk kolo", "Pašanačko", "Kostolčanka", "Lazničko", "Porodinka", "Kobiljanka", "Gornjačko", "Tabanovačko", "Mirkovo", "Vuletovo", "Svadbena igra", "Orljevačko", "Homoljanka", "Jasenovka", "Mlavsko", "Voz kolo", "Folklorna igra", "Miloševka", "Bukovsko", "Četvorka"...

- Moja prva kola su objavljena bez moje slike na omotu, u jednom kartonskom omotu. Danas se mnoga od tih kola čuvaju u Radio Beogradu kao nacionalno blago i trajni snimci.

Foto: Promo

Pored stotinak virtuoznih kola na tom malom parčetu drveta, odsvirao je Tiha i hiljade pesama za desetine pevača iz Istočne Srbije. Tihomir Paunović je prvi frulaš koji je formirao svoj orkestar.

- Izvukao sam iz anonimnosti Zoricu Brunclik, Novicu Uroševića, Kvaku, Živkicu Miletić, Izvorinku Milošević, Gocu Stojićević, Slavicu Mikšić, Slobu Lekića, Jerinu Jović, Miću Panića, Stanišu Paunovića, Ljubišu Nikolića i mnoge druge. Pomogao sam im da uđu u svet popularnih, vodio sam ih na prve festivale i razbijao tremu na snimanju prvih ploča.

- Danas me se i ne sećaju niti me pominju u brojnim intervjuima. Jedini izuzetak je Goca Stojićević koja me pominje u skoro svakom intervjuu. Izjavila je u novinama kako je ostala bez bioloških roditelja, a da sam ja njen umetnićki roditelj.

Iako je na pragu desete decenije života, legendarni Tiha nije prestao da svira. Krepkog duha i vitkog stasa prkosi godinama i nekoj nametnutoj muzici.

- Za mene je velika pauza kad ne sviram mesec dana. Srećom, tu je moj unuk Zoran da me trgne, da mu sviram natenane, kao u moje doba. Nekad je bilo važno ko će lepše da odsvira, a sad samo ko će brže.

- Ja volim i sporu šetnju, rešio sam peške u stotu. Živim bez ikakvih rituala, kod mene je sve čista priroda. Ne drhte mi ruke dok sviram frulu ili dok pijem kafu. Zahvalan sam genetici i ovom homoljskom vazduhu gde živim.

(Goran Milošević)