Pesme i kola Dragoslava Jankovića Ćivre: Sećanje na merakliju i učitelja mnogih harmonikaša

"Kad su laste odletele, otišla si i ti draga,

Preporučujemo

a sećanje na to vreme budi tužne uspomene,

tužna je i lipa stara pod kojom smo ljubav krali,

i još čuva ova slova što smo na njoj urezali.

Kad sa juga dođu laste u zavičaj stari mio,

čekaću te da se vratiš da bih opet srećan bio,

a široka lipa stara pod kojom smo ljubav krali,

čuva ono što smo nekad jedno drugom obećali.

Vrati mi se draga, vrati, i pod staru lipu svrati,

tada ćemo oko slova još i srce urezati,

znaš da ljubav tuga prati, a od suza mladost vene,

vrati mi se sa lastama i oživi uspomene."

(Dragoslav Janković Ćivra - Toma Jovanović)

"Kad su laste odletele" je tipična narodna pesma iz 60-ih, nežureća lirska dvojčica bez refrena, otpevana radijski, bez suvišnih ukrasa i trilera. Pesmu je 1967. prvi snimio Dragoslav Živanović Troša, godinu dana kasnije pesmu su u duetu snimile Lepa Lukić i Mira Vasiljević, krajem 90-ih pesmu je presnimio i Dragan Pantić Smederevac. U 21. veku pesmu je snimilo i nekoliko radijskih pevača za arhivu Radio Beograda. Ovo je priča o Dragoslavu Jankoviću Ćivri, učitelji mnogih harmonikaša i kompozitoru pesme "Kad su laste odletele".

- "Kad su laste odletele" snimio sam na nagovor mog zemljaka i velikog majstora na harmonici Dragoslava Jankovića Ćivre. Ja sam obožavao harmoniku i Ćivrinu svirku, ali nisam nameravao da se bavim pevanjem. Počeli smo i da sviramo zajedno, da komponujemo za pevače. Pripremili smo četiri pesme za prvu singlicu Bore Drljače. Tek kad su ovi iz PGP-a odbili Boru, ja sam snimio između ostalih i "Kad su laste odletele" - priča Dragoslav Živanović Troša, unikat narodne muzike i Ćivrin učenik.

Dve harmonike, Ćivrina i Trošina, kao da se domunđavaju, gitara i bas - dovoljno za merak na šumadijski način.

- Dragoslav Janković Ćivra je jedan od najvećih majstora harmonike svog doba. Imao sam tu sreću da ga upoznam još dok je svirao drugu harmoniku u ansamblu Vite Životića. Vitin ansambl je 60-ih godina bio jedan od najtraženijih narodnih ansambala u bivšoj Jugi, kako na narodnim veseljima tako i u studiju na snimanju ploča.

- Ćivra je svojim muziciranjem ulivao sigurnost i domaćinu i pevaču. Svirao je neobično tačno, čisto, uvek u službi pevača. Nikad sebe nije stavljao u prvi plan, a izbacio je mnogo harmonikaša i pevača iz svoje "radionice".

Od sredine 60-ih do početka 70-ih komponovao je Ćivra desetine lepih pesama za najveće pevačke zvezde svog doba: Duet Lepa Lukić i Mira Vasiljević "Vrati mi se sa lastama", "Što se srdiš ćeri moja", "Ne stidi se mlado momče", Duet Silvana Armenulić i Petar Tanasijević "Otiš'o si bez pozdrava", "Pitala me zvezda sjajna", Duet Lepa Lukić i Gvozden Radičević "Čim devojko lice miješ", "Prošla su tri leta", "Gde si sada", Bora Spužić Kvaka "Ljubi me, ljubi, voljena", "Dodite devojke", Dragoslav Živanović Troša "Kad su laste odletele", "Ti si bila moja želja", Sida Marković "Nisam smela da ti kažem", "Ja volim da ljubim", "Za prepreke ljubav ne zna", Bora Janković "Gledaj me devojko", Mirjana Đorđević "On je voli, on je ljubi", "Želim tvoju ljubav", Remza Lalović "Oči moje", "Ja te volim mlado momče", Izvorinka Milošević "Kukuruz sa listom koji raste naviše" (obrada vlaške narodne pesme), "Lazar Jovanović "Hej, mala"...

Dragoslav Janković Ćivra rođen je 1928. godine u selu Trnjanu. Muzičke gene je povukao od oca Slavoljuba koji je svirao violinu i od strica Stevana koji mu je razvio ljubav prema harmonici. Svom rodnom selu posvetio je svoje najonarođenije kolo "Trnjanka".

Ćivrine ćerke Dragica, Radica i Slavica nastavile su muzičku tradiciju porodice Janković. Orkestar sestara Janković pročuo se na pločama i koncertima ansambla Đerdan Mire Vasiljević.

Ćivrini učenici (Živomir Vasić Bone, Rade Bogić Žumajac, Miroslav Nikolić) pobeđivali su na takmičenjima za Prvu harmoniku u Sokobanji. U Ćivrinoj muzičkoj radionici poniklo je još nekoliko vrhunskih harmonikaša: Velizar Matušić, Novica Nikolić Patalo, Žica Marković...

Ovaj istinski meraklija na harmonici nije stekao slavu Krnjevca, Radojke, Jovice, Buce, ali je stekao veliko poštovanje među najvećim pevačima i kompozitorima narodne muzike. I u poznim godinama i teško narušenog zdravlja nije se ostavljao harmonike. Preminuo je 2008. godine.

(Telegraf.rs)