Pesme i pripovesti Bore Vasića: Sto knjiga između Homolja i Stiga (PLEJLISTA)

"Hteli su te dati bogatašu, kao da ne znaju za ljubav našu,

Preporučujemo

da te daju, da prebrinu brigu, k'o što daju na čitanje knjigu.

Ti si knjiga pisana za mene, napisana stranicama sreće,

sto goodina drugi da te čita, ni tada te razumeti neće.

Tvoji neće za mene da čuju, pa pričama nasu ljubav truju,

da po noći sa drugima skitam, da za druge ja devojke pitam.

Hoće blagom dvore da ti kiti, ne pitaju da l' ćeš srećna biti,

reci draga tvojima nek' znaju da ostaješ u mom zagrljaju."

(Novica Perić - Bora Vasić)

Pesmu "Ti si knjiga pisana za mene" pre četvrt veka napisao je Bora Vasić, svedok i stvaralac istorije narodne muzike, naročito Istočne Srbije. Skoro svaka Borina pesma je životna priča, stihovana knjiga. Upravo ovih dana objavio je Bora i jednu pravu i vrednu knjigu - "Vinogradi suze liju".

- Želeo sam da ostavim trag na hartiji o velikanima i unikatima narodne muzike, da o poznatima ispričam neke nepoznate detalje, da o nepoznatim majstorima prikažem njihova dela koja žive u narodu, da ih po ljudskom dobru i umetničkoj lepoti pomenem. Uostalom, sve što je lepo je pesma, sve iznad toga je nebo - priča Bora Vasić, ekskluzivno za Muzičku apoteku.

- Moji koreni su baš između Homolja i Stiga. Rođen sam u selu Makce kod Velikog Gradišta, u rodnom kraju slavnog Carevca. Porastao sam u okruženju vrhunskih izvođača, instrumentalista i autora prave narodne muzike. Prvo sam počeo kao novinar, a od sredine 70-ih sam počeo da pišem stihove za narodnu muziku. Moja prva snimljena pesma je "Dvadeset godina majko čekala si svadbu sina svoga".

Napisao je Bora nekoliko stotina pesama za zvezde i unikate narodne muzike: Savo Radusinović - Jerina, Sklopili smo knjigu, Kaži im, slaži ih, Dragan Pantić Smederevac - Ti si knjiga pisana za mene, Gde si tugu osatvila, Slavica Mikšić - Oj svekrvo, svekrvice, Majko, rano si osedela, Ako Vlajnu ljubiš, Živislav Marković Žica - Ostavi devojko ženjenog čoveka, Između Peka i Mlave, Lepa Jelo vrati se u selo, Dedovina, Gorica Ilić - Lopov nano avlijom se šeće, Ti si čovek mog života, Duet Stevanović - Gde ja stadoh ti produži, Ljubiša Cvejić Trka - Dvadeset godina čekanja, Joca Stevanović - Knjiga Sudbine...

- Najviše sam pisao za Živislava Markovića Žicu (tridesetak pesama), od pesme "Ostavi devojko ženjenog čoveka" iz 1979. do ovih najnovijih. Imao sam dvadesetak godina kada sam mu napisao prvi hit "Ostavi devojko ženjenog čoveka". Tada nisam bio svestan koliko sam dobru i poučnu pesmu napisao.

- Kad se snimala "Ostavi devojko ženjenog čoveka", bio sam na studijama u Beogradu. Zove me Velja Kokorić, kompozitor i šef orkestra, i javlja da je zabranjeno da se snimi stih "molim te ko Boga"!? Bio sam mlad i besan, držao sam do svog autorskog prava.

- Bio sam i ogorčen što komunistički cenzori i recenzenti hoće da izbace Boga i iz pesme. Umesto "molim te ko Boga" ubacili su "imena ti tvoga", i bez mog pristanka. Kasnije sam upoznao tog recenzenta kome je zasmetao Bog u pesmi.

- Inače, mom udarnom pevaču Žici Markoviću i Mija Krnjevac je prorekao uspešnu karijeru, ali pod uslovom da se opismeni i nastavi solo karijeru. Žica nije poslušao Miju, posvetio se orkestru i kolegama kojim šefuje skoro pola veka.

- Žicin orkestar je za Ginisa: jedini je od svih šefova orkestara sa prostora bivše Juge koji sa svojim solistima nikad nije prekidao saradnju. U Žicinoj ekipi su Velja Kokorić, Slavko Milanović, Živkica Miletić, Ljuba Lukić, Rade Bikinjac, Aleksandar Joksimović Šane, Milan Perić. To dovoljno govori koliko Žica ima dobrote, tolerancije, harizme i poštenja.

Ponosan je Bora i na plodonosnu saradnju sa Savom Radusinovićem, naročito na pesmu "Ti si kao prokleta Jerina".

- To je ljubavna pesma zasnovana na istorijskoj pozadini. Došao sam do istoriskih dokumenata koji govore da je dvanaest hiljada kulaka krajem petnaestog veka nosilo kamen iz skališta do obale Dunava u Smederevu. Svaka kuća je bila obavezna da svako jaje koje ima u kući preda za vezivni malter.

Foto: Promo

"Jerina" je inače pobednička pesma sa festivala "Svatovac", jedinom festivalu održanom u Požarevcu sredinom 90-ih. Na tom festivalu imadoh čast da dodelim nagrade za životno delo Kvaki, Viti Životiću i Dragoslavu Živanoviću Troši. Bio je to poslednji Kvakin nastup pre moždanog udara.

Bora Vasić je čovek od pera - novinar, publicista, tekstopisac. Od 1971. oglašavao se kao novinar saradnik kultnih emisija Radio Beograda "Autobus u pola šest" Milana Kneževića i "Iz dana u dan" Slobodana Stanišića.

Objavljivao je tekstove u najčitanijim revijama i časopisima specijalizovanim za narodnu muziku, kao što su RTV Revija, TV Novosti, Melos. Poseban trag je ostavio u čuvenom Saboru, za koji je pisao od prvog do poslednjeg broja, od 1983. do 2002.

- Iskreno poverenje i prijateljstvo sa Mijom Krnjevcem, Vitom Životićem, Kvakom, Novicom Uroševim, Patalom i brojnim drugim velikanima i unikatima narodne muzike, omogućili su mi da shvatim da samo talentovani, radni i uporni opstaju i stvaraju trajna umetnička dela.

- Na vreme sam shvatio i da popularnost i umetnicka vrednost ne idu uvek zajedno. Uvek sam imao na umu apsurdnu činjenicu da je na Radio Beogardu bilo zabranjeno emitovanje pesama jednog Šabana Saulića, i to na početku karijere dok je snimao isključivo sa Bucom Jovanovićem.

- Cenzorska komisija, sastavljena od eminentnih umetnika, odlučivala je šta je šund i lupala štambilje. Cenzorska komisija je trajala neko vreme, a Šabanove i Bucine pesme su večite. Vreme i narod su jedine sudije, a značenje reči "sund" nikad niko nije do kraja objasnio.

Za svoj višedecenijski rad u diskografiji i novinarstvu dobio je stotine nagrada. Dobio je Bora od svojih prijatelja i ispisnika nagradu na koju je posebno ponosan - "Povelja čovek".

Napisao je Bora i najšaljivuju pesmu o svekrvi i snajki u briljantnom izvođenju Slavice Mikšić:

"Oj svekrvo, svekrvice, ti si moja druga majka,

ne brini za sina više sad ga čuva tvoja snajka.

Oj svekrvo, svekrvice, sin ti dobru snajku nađe,

ako slušaš sve što kažem, nikad neće biti svađe."

(Goran Milošević)