Ko je bila Branka Piromanka: Pesme i ljubavi Slavoljuba Stanojevića Piromanca

"Lipo stara, lipo procvetala, tužan stojim ispod tvojih grana,

al' uzalud ti mi miris pružaš, drage nema pa me boli duša.

Violina svirala, Piromanka igrala, tužne pesme slušala, gorku suzu kanula,

lepoticu još ne rodi majka, k'o što beše Branka Piromanka.

Čekao sam da mi praznik dođe i da sa mnom na igranku pođe,

to su teški osećaji bili, naše tajne u srcu smo krili.

Kad se stim svadbenoga dana, veo vije pa mi dušu para,

svatovi je drugom odvedoše, u mom srcu pelen zasadiše."

(Slavoljub Stanojević Piromanac)

Ovo je tipičan primer malo skuplje pesme - nije mnogo masovna pa da izbledi od česte upotrebe, a i onima koji je prvi put čuju izmami pare iz džepa i uzdah iz grudi. Mnoge Branke svojataju ovu pesmu, naročito Branke iz Piromana, a samo jedan čovek zna kome je posvećena. Ovo je priča o "Branki Piromanki" i ostalim pesmama slavnog violiniste Slavoljuba Stanojevića Piromanca (1930 - 1998).

- Moj otac je bio virtuoz na violini, a bio je i ženskaroš, sačuvaj bože! Imao je četiri sina sa četiri različite žene, i ko zna još koliko tajnih ljubavi. "Branka Piromanka" je sigurno posvećena jednoj od njih. I danas me moji ispisnici iz Piromana pitaju kome je posvećena, jer ima puno Branki koje bi da budu glavne akterke ljubavnih romana moga oca - kaže Mića Stanojević Piromanac, Slavoljubov sin i vrhunski pevač.

- Bio sam dete od šest, sedam godina kad se moj otac zaljubio u Maru pevačicu. Kako sam rastao, bože oprosti, pomalo sam i zavideo ocu u kakvu se devojku zaljubio. Imala je zelene oči kao najzelenija trava, beo ten kao flis papir, onaj stručić k'o u vite jele, grudi izbačene, ona kosa duga, crna, bujna. Tek po povratku iz vojske sam saznao da je toj lepotici, toj Mari pevačici, moj otac posvetio pesmu "I za senkom njenom patim".

"Branka Piromanka" je mnogo veća misterija od "Senke". Muzički gurmani su bili zatečeni: prepoznali su glas Žike Marinkovića Šumca u "Branki Piromanki", a nigde nisu mogli da pronađu ploču na kojoj se nalazi ova malo skuplja pesma. Usledile su skupe opklade i jurnjave kolekcionara, sve dok se nije saznalo da se "Branka Piromanka" nalazi na albumu Miće Teofilovića iz 1988. za produkciju Diskos.

- I danas se naježim od Slavoljubove violine i od foršpila za pesmu "Branka Piromanka". Kad je Slavoljub odsvirao u studiju, i kad je čuo snimak, krenule su mu suze. Predložio sam mu da pesmu snimi njegov sin Mića Piromanac. Slavoljub je bio isključiv, rekao je da tu pesmu može da snimi samo Žika Marinković Šumac. Pošto sam za Šumca već snimio nekoliko pesama, odlučio sam samo da taj album popunim i sa "Brankom Piromankom" - priča maestro Mića Teofilović.

- Ujutru, na dan snimanja sa Šumcem, otišao sam kod Miće Piromanca da mu ponudim da i on snimi pesmu, tek toliko da me ne grize savest. Mića je izričito odbio, bio je u zavadi sa ocem. Kasnije mu bilo krivo kad je pesma postala hit. Krajem 90-ih u "Avalskom cvetu" snimio sam i video spot sa pesmom "Branka Piromanka", jedini video zapis Žike Marinkovića Šumca. Uz "Branku Piromanku" sam ispratio Žiku Šumca i na večni počinak.

Branka Piromanka, Foto: Promo

Desetak pesama Slavoljuba Piromanca snimio je i njegov komšija, pevač i basadžija Milan Stanišić: "Suze brišem sliku gledam", "Ova svadba najbolja u selu", "Pesma mi je i otac i mati", "Dosta mi je svega bilo", "Celog veka zbog mene patila", "Bliži se rastanak", "Zvezdom sam je svojom zvao", "Pamtim njene reči", "Jedina radost".

- Pesmu "Suze brišem, sliku gledam" Slavoljub je posvetio svom sinu Bucku, mom bratu iz očevog drugog braka. To je Slavoljubova autobiografska pesma, životna priča koju je moj otac otplakao i komponovao na violini - dodaje Mića Piromanac.

- "Suze brišem sliku gledam" sam pevao milion puta, a nisam je snimio jer sam bio u zavadi sa ocem. Pesmu je snimio Milan Stanišić iz susednog sela Brolići. Inače, Milan Stanišić je jedan od retkih iz tog doba koji je tonski svirao bas.

Bez obzira na česte trzavice između oca i sina, snimio je Mića nekoliko pesama svoga oca Slavoljuba Piromanca: "I za senkom njenom patim", "Daj mi samo dan života", "Teško je, teško meni", "Sve što šumi seća me na nju", "Hej rane moje, hej suze moje".

- Moj otac je bio retko muzikalan i retko zgodan čovek. Kolege su govorile da je bilo dovoljno da pogleda devojku i da bude njegova. S druge strane, ja sam najviše patio i ostao željan oca. Nikad mu nisam zaboravio što je ostavio moju majku kad sam bio prvi razred. Poštovao sam ga, ali smo živeli na distanci.

- I ja sam terao neki svoj inat prema ocu. Bez obzira na sve, ponosan sam na mog Slavoljuba. Čuvam njegove slike od pre skoro sto godina, čuvam i njegovu unikatnu violinu još iz turskog doba. Sećam se mnogih Slavoljubovih avantura, sećam se i divnih svirki na kojima je na jednom mestu dovodio i Vidu Pavlović i Azeminu Grbić.

- Sećam se jedne svadbe, pokojni Sablja iz Ostružnice svira bas i ceo dan mrda jednim prstom i drži jedan ton. Nama dojadilo, pa mu kažemo da malo promeni ton, a on će ti nama: "Ljudi, kad neko ne zna, isto ti je menj'o il' ne menj'o".

(Goran Milošević)