Tako je svirao Slavoljub Stanojević Piromanac: Meraklija na violini koji nije znao koliko je veliki

Selo Piroman kod Obrenovca je kolevka violine u Srbiji. Stotine violinista je iz Piromana, ali samo je jedan poneo umetničko ime po svom selu. Ovo je priča o Slavoljubu Stanojeviću Piromancu (1930 - 1998) i njegovim kolima na violini.

- Moj otac je rođen 1930. godine u Piromanu, od oca Svetozara zvanog Peka i majke Milenije zvane Nuna. Inače, moji su rumunsko-cincarskog porekla, Stanojevići su u Piroman došli iz Banata. Slavoljub je pričao rumunski, i ja znam da pričam rumunski. Svi moji preci su svirali violinu, čim se rodi dete hvata se za violinu, ne treba mu druga igračka - kaže Mića Stanojević Piromanac, Slavoljubov sin i pevač narodne muzike.

- Otac Ace Šišića i majka moga oca su rođeni brat i sestra. Šile i Slavoljub su bili kao rođena braća, bez rivalstva i sujete. Tačno su znali koliko ko vredi, svaki je imao svoj stil i mogao je što onaj drugi nije. Šile je imao brzinu i virtuoznost, a Slavoljub je bio sporiji i tačniji.

- Po Slavoljubovoj priči, rodonačelnik violine u Piromanu je Žika Šebek. Pričalo se - kad Šebek mane gudalom, sto štikova odjednom izleti, a kroz goste prođe nešto kao struja. Proslavio je Piroman od usta do usta, kada nije bilo novina, radija i televizije. Žika Šebek je prvi violinista iz Piromana koji se pročuo van našeg sela.

Slavoljub Piromanac je veoma brzo postao jedan od najtraženijih violinista, specijalista za programski repertoar po hotelima.

- Umreću željan svog oca, bio je pravi pustolov - gde ga čuješ, gde ga vidiš, em majstor, em šmekerica. Danas u Bajinoj Bašti, sutra u Sarajevu, pa onda tri meseca u hotelu na potpisan ugovor. I danas se rasplačem kad vidim našu prvu sliku u koloru, negde iz '76. Čini mi se da me i danas greje toplina od očevog retkog zagrljaja.

- Bio sam četvrti razred osnovne škole, došao sam kući da jedem pa da idem na fudbal. Slavoljub mi reče da operem ruke i dođem kod njega u sobu. On uze jednu a ja drugu violinu i poče da mi proverava sluh. Ribao me jedno sat vremena i rekao da će i od mene biti nešto.

- Posle vežbe sa ocem, ja odem i ispričam majci kako je otac počeo da me uči da sviram violinu. "Lepo je to sine što ćeš da vežbaš violinu, ali nije to za tebe. Uz violinu uvek moraš da vodiš i harmonikaša i basistu i pevača. To je mnogo, kad podelite šta će tebi da ostane. Tebi će majka da kupi harmoniku, da budeš sam svoj majstor. Da staneš na ćupriju, zaradićeš pare sa harmonikom" - savetovala me majka. Tako sam postao harmonikaš, jedini izrod u familiji, kako je govorio moj slavni stric Aca Šišić.

Slavoljub Stanojević Piromanac, Muzička apoteka, Foto: Promo

Sredinom 60-ih Slavoljub Piromanac je formirao svoj porodični orkestar. Slavoljub je svirao violinu i vodio orkestar, njegov rođeni brat Slavko je svirao violu, Slavoljubov sin Bucko je svirao orgulje, Đurica Šarbanac i Mića Piromanac su svirali harmoniku.

- I pre nego što je Slavoljub formirao orkestar, svako od nas iz porodice je ponešto svirao, i sa i bez instrumenta. Ustima smo svirali i violinu i harmoniku i bas. Svako od nas je znao i da svira i da peva. Bata Kanda je od naše ekipe kupio fazone.

Slavoljub Piromanac je samouki majstor. Komponovao je stotinak narodnih pesama i kola ("Nova Piromanka", "Skakavac", "Užičke dvojnice", "Šumadijski skok", "Srce Šumadije", "Divčibarka", "Rumunčica", "Žikina Piromanka", "Momačka uspomena", "Stara Crljenčica", "Momački ponos", "Nova Požarevljanka", "Stara tamburica", "Buckovo kolo", "Planinsko kolo", "Tutino kolo", "Rođendansko kolo", "Buklijaško kolo", "Meraklijsko kolo"), pratio najveće pevačke legende, a nikad se muzički nije opismenio.

- Slavoljub je bio apsolutni sluhista, sve što čuje mogao je da odsvira. Svirao je ne samo Šumadiju i Ciganiju, nego i mađarske, rumunske, vlaške, sevdalijske i svetske pesme i teme. Išao je nekoliko puta u bioskop da odgleda isti film da bi skinuo temu "Prodavačica ljubičica". Ceo život je krao zanat od starih majstora i izgradio svoj stil. Od Joce Minđušara iz Crljana naučio je kako da skine kreket žaba i poj skakavaca. Imao je specifičan raspored, zato je sa lakoćom svirao i as, cis, fis, sve te najcrnje tonalitete za violiniste.

Prvo kolo kojim je skrenuo pažnju na sebe je "Nova Piromanka" s kraja 60-ih. Snimio je sedam singlova i jedan album sa narodnim kolima, svirao u Narodnom orkestru.

- "Nova Piromanka" je kolo posebnog štima. Čuo sam da je moj otac namerno raštimovao žice da bi dobio neki poseban ton, neuhvatljiv za ostale kolege. Šest godina je svirao na Radio Beogradu u ekipi sa Miodragom Jašarevićem, tadašnjim šefom Narodnog orkestra.

- Dok Narodni orkestar ima probe, moj otac zapali cigaru i sluša sa strane. Kad završe probu, moj otac odsvira za trajni snimak to što su oni probali. A kad negde zapne, Jašarević je konsultovao mog oca. Dobio je stan od države i penziju, a status nije ni tražio. Slavoljub nije ni znao koliko je veliki.

(Goran Milošević)