40 godina hita "Selo moje lepše od Pariza": Pripovesti džentlmena sa pedigreom

"Nakriviću kapu, rodila mi njiva,

al' će baća slatko zimus da uživa,

stignu ruke seljačke pos'o da urade,

stignu svoju seljančicu po kosi da glade.

Selo moje lepše od Pariza,

lepo izdaleka još lepše izbliza,

na kući se odžak puši,

na tavanu meso suši,

ja sam seljak u srcu i duši.

Čim započne vetar obraze da seče,

ja pršutu seckam kasno do uveče,

grejem meku rakiju nasred ognjišta,

ljubim svoju seljnčicu i ne radim ništa.

Još ustao nisam a moje seljanče

zamiriše kuću mirisom pogače.

Sinoć su mi prsti njenom kosom prošli,

bujaju joj beli grudi k'o potoci nadošli."

(Predrag Vuković Vukas)

Ovo je prvi megahit u karijeri Radeta Jorovića, Vukasova pesma koja je ovog ponosnog i muzikalnog Dragačevca vinula u zvezdane visine.

- To je pesma koja mi nije dala da siđem sa bine. Naravno, starije i slavnije kolege su nastupale posle mene, ostavljane za kraj, ali se dešavalo da izlazile na moj aplauz. Dožiljvao sam ovacije u hali "Zorka" u Šapcu na "Raspevanoj jeseni" i pravu provalu oduševljenja u novosadskom "Spensu" - priča Rade za Muzičku apoteku.

- Bio sam toliko zbunjen oduševljenjem publike i vraćanjem na bis, bio sam toliko zaslepljen svetlima reflektora, jedva sam sišao sa bine da ne slomim vrat. Onaj svetlosni top, koji osvetljava samo pevača, toliko me zaslepio, zakačio sam onu veliku cev iza bine koja drži zavesu sa scenografijom, posrnuo i pao. Publika je mislila da je i to sastavni deo mog nastupa, pa je pala u dodatni trans.

Zavrteo se Rade na radio stanicama, ušao u pevačko jato PGP-a. Primetiše i najstroži kritićari: "Narod mu veruje, zna da donese pesmu".

- Iskreno, ta pesma je došla u pravo vreme, i taj sociološki trenutak je pogodovao jednoj ovakvoj seoskoj idili.

- Sećam se nastupa po Slavoniji, koncerata u Borovu, Vukovaru i Osijeku. Nastupio sam u crnim đedovim opancima, bridž pantalonama, beloj košulji, teget sakou, sa šajkačom, u istom izdanju kao na omotu ploče. U stvari, obukao sam se baš onako kako se oblače otmeni seljaci u mom Dragačevu. Malo sam i zebao zbog srbovanja u tim krajevima, a doživeo sam prave ovacije. Selo je selo i u mom Dragačevu i u Slavoniji.

Rade Jorović , Foto: Promo

Na poleđini ploče "Selo moje lepše od Pariza" slikao se Rade sa opankom, šajkačom i rakijom, s leve strane uramljena Ajfelova kula, a sa desne strane uramljeno rodno selo.

- Moji Goračići su motiv i te pesme i tog omota. Taj omot asocira na moj rodni kraj, ovakve likove možete i danas sresti širom Dragačeva. To je posveta mojim precima koji su ostavili svoje kosti "tamo daleko" i njihovim krajputašima.

- Ova pesma je morala da uspe jer je posvećena bogatim ljudima, dušom naročito. Sećam se reči jedne bake povodom 50 godina braka: "Deco moja, ja i moj muž smo bili jako siromašni. Ali, sirotinja je mnogo lepa kad imaš s kim da je sirotuješ". Slično je primetio i legendarni režiser Jovan Ristić: "Ova pesma asocira na to seosko šarenilo, a sve što je šareno to je i veselo. Sirotinja ume najbolje da se veseli. Onaj ko ima sve, nema šta da poželi".

Dugo je pripremano Radetovo diskografsko-estradno pojavljivanje. Nekoliko godina je pekao zanat po svadbama i kafanama sa bendom "Plavi anđeli".

- Ni sanjao nisam do kojih će me visina vinuti. Kad sam dobio poziv da nastupim u Domu sindikata na prestižnoj "Hit paradi", razmišlajo sam kako da se pojavim u smokingu ili u belom odelu, a da pevam "nakriviću kapu rodila mi njiva". Ne ide, neće mi narod poverovati! Setim se moga ujaka, Svetolika Tanaskovića, koji je i u njivu išao u narodnoj nošnji.

- S druge strane, imao sam veoma studioznog i zahtevnog kompozitora. Bio sam svedok mnogih Vukasovih kreacija u studiju i temeljnih priprema pre studija. Vukas je voleo da dođe na svadbu i u kafanu gde ja pevam, želeo je iz prve ruke da se uveri šta to narod hoće i kako reaguje na snimljene pesme. Tako je i mene pripremao, više od tri godine sam čekao na red da snimim moju prvu ploču sa pesmom "Lepotica i sirotan".

(Goran Milošević)