40 godina Šikice, romske kraljice: Od "one male što peva u Čergi" do Vidine naslednice

"Koliko se tuge skupilo u meni,

Preporučujemo

zašto srce sreću traži sad u tebi.

Misli mi čitaš, ti osećas sve,

zagrli me nežno jer ja volim te.

Ne mogu da sakrijem koliko te volim,

samo s tobom mogu tugu da prebolim.

Gledamo se dugo, ne muči me više,

može dodir tvoj tugu da izbriše."

(B. Bekić - S. Lukić - ar. D. Knežević)

Snežana Jovanović Šikica ima dve lične karte: "Šikicu", stariiju i veseliju, i "Koliko se tuge skupilo u meni", mlađu i ozbiljniju.

- Pitanje je da li bi ova pesma bila hit da je neko drugi snimio. Meni je legla, meni se poverovalo, i to je to. Imala sam ja i desetine drugih sentiša, ali "Misli mi čitaš" je pobedila sve, i to je moja druga lična karta - kaže dama čije umetničko ime nosi naziv njenog prvog hita - Šikica.

Posle odlaska Vide Pavlović, Šikica je za mnoge jedina istinska kraljica romske dvojke.

- Lepo je čuti da te zovu kraljicom i legendom, ali to meni ne stoji. Kakva sam bila, takva sam ostala svih ovih 40 godina. Pošteno radim, svaki dinar zaslužim, posle svakog nastupa sama sebe preporučim i za sledeće veselje.

Ono što je knjiga za intelektualca, to je kafana za Šikicu. Šikičin rodni Meljak je predodredio i njen muzički stil. Pre nego što je postala Šikica, bila je "ona mala što peva u "Čergi".

- Počela sam u čuvenoj "Čergi" (današnjem motelu "Era") na Ibarskoj magistrali. Počinjalo se u osam uveče i završavalo ujutru. Ako ne dođeš do sedam, sve je bilo zauzeto, mogao si samo da potražiš neku drugu kafanu, a svaka je bila puna i u svakoj je bilo muzike.

- Bila sam atraktivna petnaestogodišnja devojčica. Nosila sam duge haljine i pevala mnogo pesama. Kad starije kolege završe svoj nastup u "Čačanki", "Lipovičkom cvetu", "Odmoru", dođu da slušaji mene. Marinko, Era, Šemsa, Vesna Zmijanac, Slavica Mikšić, sve su to moji ispisnici sa Ibarske.

Prvu ploču, singlicu, snima 1981. za produkciju Diskos sa pesmama "Još te noćas čekam" i "Suza suzu stiže" svog zemljaka Ilije Sasojevića iz Meljka. Bile su to pesme lipovičkog stila, prave šumadijske lirske dvojke. Sa Ilijom Spasojevićem snima 1983. i svoj prvi album sa nekoliko vrhunskkih sentiša: "Ko će tebe da zameni", "Srce te je proglasilo krivim" "Ne mogu te preboleti", "Otišla bih da te nisam srela"... Na pločama je pevala sentiše, a u kafani je žarila i palila sa "Ala bih se šikicala, al' mi ne da nana".

- "Šikicu" sam pevala desetak godina pre nego što sam je snimila na ploči. Dolazili su i inspektori, ministri i ostale "budže" iz Beograda da slušaju "Šikicu" na Ibarskoj magistrali. Legendarni kompozitor i harmonikaš Radoje Barajevac mi je prvi savetovao: "Snimi Šikicu, garantujem da će biti hit".

Početkom 90-ih Šikica snima nekoliko veoma uspešnih albuma i večitih hitova sa maestrom Mićom Nikolićem: "Kunem se u sreću devojačku", "Zavede me majko momak loš", "Baksuze, baksuze"... Šikica postaje jedna od najtraženijih na romskim svadbama i veseljima.

- Od moje kume, naše majka Vide, upijala sam svaku pesmu i triler, od nje sam krala zanat, taj naš ciganski dert. Ne stidim se da kažem da sam Ciganka i da pevam ciganske pesme. Naravno, rođena sam i živim u Srbiji, osećam se srpskom Cigankom.

U diskografiji je 40 godina, a u braku pola veka. Borila se i za pesmu i za publiku, ali najviše za svoj brak i porodicu, decu i unučad.

- Za dug brak moraš nešto i da žrtvuješ, da ne vidiš i kad vidiš. Muzika je moj život. Mene je i sirotinja naterala da pevam, prošla sam sve škole, pa zato nisam volela da mi ćerka bude pevačica. Ja pevam i kod kuće, volim da pevam unukama, da odvrnem radio kad čujem dobru pesmu.

(Telegraf.rs)