50 godina megahita "Pijem da je zaboravim": Bila dugačka pesma

"U očima krijem tugu, samoća mi dušu para,

Preporučujemo

pijem da je zaboravim, a želja se veća stvara.

Nazdravite drugovi, sa mnom i sa tugom,

otišla je voljena u zagrljaj drugom.

S punom čašom ja drugujem, ona mi je samo vjerna,

čašu gledam, mislim na nju, tad je čaša razbijena.

Uz muziku i uz pjesmu da mi brže prođe vrijeme,

a u zoru s uzdisajem u prozore gledam njene.

Tako dane ja provodim i besane svoje noći,

a srce mi ne vjeruje da mu ona neće doći."

(Hašim Kučuk Hoki - Radmila Popović)

Da je snimio samo ovu pesmu, "imao sa rašta i roditi". Istorija narodne muzike pamti Hokija kao pevača jednog jedinog, ali možda i najvećeg hita narodne muzike 20. veka. Ovo je priča o pola veka pesme "Pijem da je zaboravim".

- Snimio sam je u vreme kad je omladina još bila zdrava i vaspitavana na tradicionalnim vrednostima. "Pijem da je zaboravim" pojavila se u vreme planetarne popularnosti "Bitlsa". Ja sam sebi dao slobodu da izađem na binu sa frizurom koja neodoljivo podseća na "Bitlse". Bio sam prvi čupavac u narodnoj muzici - pričao je Hoki u mojim radio emisijama.

- Kad se '71. pojavila ploča sa pesmom "Pijem da je zaboravim" prodavala se dnevno u trideset hiljada primeraka. Desetak puta se pozlatila, sa tiražom od preko milion primeraka. I oni koji nisu imali gramofon kupovali su moju ploču.

Ne pamti se da je jedna pesma toliko ušla u narod - u sve kafane, pod svaku šatru, na sve radio i TV stanice, koncerte i festivale.

- U vreme izlaska ploče "Pijem da je zaboravim" pevao sam u čuvenim kafanama "Bembaša", "Romanija", "Koševo", "Pionirska dolina"... Dešavalo mi se da celu noć pevam samo jednu pesmu, i da niko ne potraži neku drugu.

- Bio sam najtraženiji pevač na festivalima. Trebalo je da učestvujem i na festivalu zabavne muzike u Splitu 1972, ali su Arsen, Tereza, Mišo i ostale zvezde zapretili da će bojkotovati festival ako se pojavim. Plašili su se šta će raja reći ako im jedan narodnjak odnese pobedu sa pesmom Hrvoja Hegedušića "Tvoja mati legla je da spava". Pola godine su se prepucavali preko novina i na kraju mi nisu dozvolili da učestvujem. Ali, tu tipično zabavnu ploču sam objavio i prodao u preko 300.000 primeraka. Posle "Pijem da je zaboravim" mogao sam da snimim šta god sam hteo.

I baš u trenucima nacionalnih previranja u "bratskim" republikama bivše Jugoslavije, Hašim Kučuk Hoki (1946 - 2002) je sve zavađeniju raju ujedinio pesmom koja traje više od šest minuta.

- Konkurencija i kritičari nisu mogli da se osveste da sam ja i pevač i kompozitor najslušanije narodne pesme, i da pri tom nosim dugačku kosu, farmerke i pankerske crne naočare. Neki su mi se podsmevali, a neki iskreno smejali i radovali.

"Pijem da je zaboravim" je prvi dugotrajući narodnjak (traje duže od šest minuta u sve četiri Hokijeve verzije) koji je postao megahit.

- Ja ne pevam i ne osećam ove kratke pesmice. Peme od dva, tri minuta, to je za mene intermeco. Po povratku iz Amerike snimao sam i pesme od osam minuta. Ja u tri minuta nemam šta da kažem.

Kad je predosetio raspad Juge, Hoki se otisnuo u Ameriku, venčavao, razvodio, otvarao i zatvarao restorane, pravio decu. Za to vreme "Pijem da je zaboravim" presnimavali su i znani i neznani, i oni kojima stoji i oni kojima nikako ne priliči, od Miloša Bojanića do Loše i "Plavog orkestra".

- Nikad me niko nije pitao za dozvolu, a trebao je samo jedan telefonski poziv. Ljut sam zbog toga, neću ih tužiti, ali ću ih upozoriti da to nije lepo i da to više ne rade.

- Kad sam se vratio iz Amerike posle ratova 90-ih, zatekao sam gore stanje nego pre odlaska. I u Americi sam sanjao Jugu i taj moj veseo narod, opijen ljubavlju i pesmom. Još mi odzvanja poklič moje raje: "Đe si Hokac? Zapjevaj nam onu tvoju!"

(Muzička apoteka)