Radijske priče sa Marinkom Rokvićem: "Ko zna gde bi kraj mi bio da sam nastavio da sviram harmoniku"

"Nekad sam srećan bio, za brige nisam znao, sve dok sam momak bio ja,

Preporučujemo

cure sam milovao i s pjesmom drugovao, bio sam momak veseljak.

Pjevajte pjesme meni, pjevajte veselije, neka bude kao ranije,

neću da tugujem, hoću da ašikujem, bio sam momak veseljak.

Nekad sam svake noći u krčmu znao poći, i uvijek bio glavni gost,

cure sam milovao i s pjesmom drugovao, bio sam momak veseljak.

Sad su na čelu bore, druge me brige more, al' pjesmu opet volim ja,

srce je moje mlado, djevojke gledam rado, bio sam i biću veseljak."

(Buca Jovanović)

"Momak veseljak" sa "Ilidže" 1977. je prvi hit u karijeri Marinka Rokvića, jedna od deset pesama u saradnji sa velikim Bucom Jovanovićem.

- Nikad neću zaboraviti moj prvi nastup na legendarnoj "Ilidži" i to baš sa Bucinom pesmom "Momak veseljak". Bio sam debitant PGP-a, tek sam počeo da sarađujem sa Bucom, i već na mom prvom značajnom festivalskom nastupu dobio sam ovakvu pesmu - pričao je Marinko Rokvić u emisiji "Sabor" na radiju Studio B.

- Buca je inače bio veoma lenj za foršpile, a za pesmu "Momak veseljak" uradio je možda i svoj najduži i najveseliji foršpil. Čim je zagrmeo foršpil na letnjoj pozornici na "Ilidži" prolomio se takav aplauz, da se skoro nisam ni čuo dok sam pevao. Tada sam shvatio da sam dobio veliki hit, iako nisam dobio nikakvu nagradu na festivalu.

Već na sledećoj "Ilidži", 1978. godine, Marinko nastupa sa još jednom Bucinom pesmom "Zanela me svetla velikoga grada".

- Buca mi je priznao da je posle raskida sa Šabanom u svakom pevaču tražio Šabana. Govorio je kako za razliku od starih bosanskih pevača dobro stojim sa dikcijom, da imama i "avaza" i emocije. "Zanela me svetla" je baš onako "šabanovska" pesma, koja ne osvaja na prvu a dugo traje.

- Buca je kao i uvek nadmašio samog sebe: iskomponovao je poetski tekst Slavomira Adamovića, uradio svemirski aranžman, ali pesma traje šest minuta i dugo se zalaufavala. Danas je jedan od mojih najvećih hitova.

Marinko je lak na pesmi, a tako težak na rečima. I kad sam bio najslušaniji na radiju sa Muzičkom apotekom, odbijao je da mi dođe u emisiju. Ubijao me sa "ko još sluša radio", a znam da je kao klinac maštao da zapeva na radiju i da je upravo radio progurao Marinkove prve hitove. Ipak, sredinom 90-ih Marinko je došao u emisiju "Sabor" Studija B da najavi memorijalni koncert u čašt Buce Jovanovića. Moj urednik i učitelj Aca Kostić je vodio razgovor, a ja sam bunario Marinkove singlice i snimao emisiju na običnom kasetašu.

- Duša me boli za Bucom, boli me i za pesmom "Spomenar" koju sam ja trebao da snimim. Buca i ja možda nikad ne bi prekidali saradnju, ali u diskografiji se pitaju i ostali. Buca se nešto pokarambasio sa PGP-om, ja sam nastavio da snimam sa Docom Ivankovićem, ali u znak zahvalnosti za sve što je učinio za moju karijeru potražio sam mu nove pesme.

- Dao mi je "Spomenar" i "Krčmo stara" za moj novi album. Pošto sam radio album "Svađalica" sa Kemišem i Mišom Mijatovićem, insistirao sam da Buca dođe u studio da odsvira harmoniku. Naravno, proradila sujeta, ja ostadoh bez "Spomenara", a sreća se osmehnula Šekiju Turkoviću.

Marinko Rokvić je za samo dve godine, od '77. do '79, snimio pet sigl ploča sa deset pesama Buce Jovanovića: "Momak veseljak", "Zanela me svetla velikoga grada", "Nepoznati ljudi", "U nekom gradu ko zna kom", "Šumi vetar", "Ljepše mi je kad ćutim i ljubim", "Para nemam da bih vino pio", "Kaži zašto me ostavi", "Ti nisi došla", "Budan sam draga".

- Nekad je bilo lako doći do dobre pesme, a jako teško doći do televizije. Sad je obrnuto. Pojavio sam se na televiziji tek posle deset snimljenih ploča. S druge strane, još kao pevač početnik položio sam audiciju na Radio Beogradu. Još se sećam te treme i podrške Miodraga Jašarevića, tadašnjeg šefa Narodnog orkestra. Niko srećniji od mene nije bio kad sam čuo svoje prve snimke na Radio Beogradu.

Kroz celu karijeru Marinko je snimao pesme sa prizvukom izvornog i sevdalijskog.

- Ja sam opijen sevdahom i harmonikom od moje pete godine. Voleo sam Safeta, Zaima, voleo sam Šerbu, Jovicu, Krnjevca, Bucu. Pored pesme sam zavoleo i harmoniku, dobio sam je u petom razredu osnovne. Nažalost, u mom rodnom Bosanskom Petrovcu nije bilo nikog da me usmeri i postavi prstored. Ko zna gde bi kraj mi bio da sam nastavio da sviram harmoniku. I tako samouk sam svirao, i danas volim da razvučem za svoje društvo.

Na današnjoj plejlisti su pesme Buce Jovanovića koje je na pet singlica snimio Marinko Rokvić.

(Telegraf.rs)