Duet Selimova-Želčeski: "Samo oni koji se mnogo vole mogu da dele jedan honorar"

24. februara 2020. preminuo je Đorđi Želčeski Đole. Tako je utihnuo poslednji autentičan narodnjački duet, duet Selimova-Želčeski, jedan od poslednjih muzičkih simbola bivše Juge. Ovo je sećanje na godine ljubavi i pesme.

Preporučujemo

- Toliko smo zajedno, da smo jedno drugom i dosadili. Verovatno bi i publici bili zanimljiviji da smo se spajali i razdvajali za naslovne strane. Kad se nismo razveli na vreme, sad je malo glupo - pričala je Kevser Keti Selimova u Muzičkoj apoteci.

Keti i Đole su besprekorno sinhronizovani, pevaju i kad ćute, sporazumevaju se i kad ne govore. Svađali se, mirili se, a najviše voleli se.

- Zvanično smo skoro 60 godina zajedno, od 1961. Ja imam utisak da smo sto godina zajedno. Zajedno smo putovali, zajedno leteli, zajedno spavali u hotelu, zajedno probali, zajedno snimali u studiju, zajedno pevali na bini. Posle svih ovih decenija svako od nas dvoje se zaželi da malo ne budemo zajedno. Srećom, dođu trenuci kad se malo ispucamo, Keti viče a ja ćutim, ili obrnuto. Ali, tako je to kad radite isti posao - pričao je Đole u Muzičkoj apoteci.

- Pravo duetsko pevanje ubrzano izumire. Treba deliti jedan honorar, a to mogu samo oni koji se mnogo vole. Nas dvoje, dva prezimena u nazivu dueta, dva putna troška, a jedan honorar. Organizatori su to objašnjavali čistom poslovnom logikom - vas dvoje imate jedan nastup, pevate iste pesme, jedna tura, jedan honorar

Posle više od pola veka bračno-estradnog statusa, Keti i Đole su ponosni na sve što su ostvarili u životu i muzici.

- Ispade da je bilo lakše ostati u braku sve ove decenije nego ući u brak. Mi smo se venčali 1978, posle 17 godina vereničkog staža. Sećam se, posle nastupa u Domu sindikata prilazi nam Silvana Armenulić i pita: "Kad ćete više da se uzmete, evo ja ću da vam budem kuma". Kad je Silvana nastradala, setili smo se njenih reči i ubrzo smo se venčali - pričala je Keti.

Keti i Đole - to je spoj plavokose lepotice i crnomanjastog šmekera, Skoplja i Prilepa, turske i makedonske krvi, "bratstvo i jedinstvo" na delu.

- Bili smo momak i devojka, pa muž i žena. Zadnjih godina smo kao brat i sestra, a sad smo kao sestre - primetio je Đole godinu dana pred smrt.

Keti i Đole su najveći ambasadori makedonske pesme: "Belo lice ljubam jas", "Jovano, Jovanke", "Bitola, moj roden kraj", "More sokol pie", "Na srcu mi leži mila mamo", "Na struga dukan da imam", "Eleno kerko", "Bolen leži mlad Stojan", "Laži Vere", "Brala moma kapini", "Kao što e taa čaša", "Ne stoj Done, Donke"... Sve te pesme su pevali i snimali brojni solisti i dueti, ali nikom se tako nije poverovalo kao Keti i Đoletu. Nadahnutom interpretacijom i briljantnim scenekim nastupom onarodilili su i nekoliko novokomponovanih pesama iz svog opusa: "Vrati mi se", "Ljubi me, ljubi me", "Godini minuvat", "Nema mi libe da dojde".

- Preživeli smo sve muzičke talase koji su zapljuskivali ove prostore. Bilo je godina kada su makedonske pesme bile najpopularnije, onda su došle dalmatinske ("Dubrovački trubaduri", Mišo Kovač), pa grčke (Nikola Karović, Slavko Perović, "Mala Grkinja", "Sagapo"), šumadijske, španske (Toma Zdravković).

Proneli su makedonsku pesmu na sve meridijane, a ostali verni Srbiji i Beogradu.

- Makedinska pesma je je nešto najlepše kad je muzika sa ovih prostora u pitanju. Makedonska pesma je još lepša kad je u duetu. Nas dvoje smo u Beogradu od 1963, ovde smo dobili Estradnu nagradu Srbije i Jugoslavije, Nagradu za životno delo. Dobili smo i skromnu penziju, ćerku Anu i unuka Erola - pričao je Đole Želčeski.