Preminuo tekstopisac i kompozitor Mlađa Nikolić: "Još me peku suze tvoje"

"Još se sećam onog tužnog dana kad sam bio zadnji put sa tobom,

Preporučujemo

prolila si reku vrelih suza i otišla bez poslednje zbogom.

Još me peku suze tvoje što si lila one noći,

još se moje srce nada da ćes meni opet doći.

Dok išla niz ulicu pustu oblak tuge nadamnom se svio,

htedoh reći ostani još malo, al' moj bol je jecaj ugušio.

Bez tebe su dani moji tužni, jer te volim sve više i više,

neka vreme uzalud prolazi, tvoj lik neće moći da izbriše."

(Aca Stepić - Mladen Nikolić)

U nedelju 24. oktobra 2021. preminuo je tekstopisac i kompozitor Mladen Mlađa Nikolić. Da je napisao samo "Još me peku suze tvoje", zaslužio je ovaj skroman pomen.

- Ljuba Đurović je bogomdan za jedan ovakav sentiš. Pesma se takoreći nije ni zavrtela, a Ljubo je preminuo u svojoj tridesetoj godini. Nisam mogao da ga prežalim, a nisam ni bio svestan kakav sam hit napisao - pričao je Mlađa Nikolić u Muzičkoj apoteci.

- Ljubo je tu pesmu doneo najlepše na svetu, a moj kompozitor Aca Stepić je na moje stihove napisao melodiju i aranžman ispred svog vremena. Sve se to slilo u jedno bezvremensko ostvarenje, to je u 21. veku moja ubedljivo najslušanija pesma.

Mladen Nikolić je svojim rođenjem i geografskim poreklom predodređen za pesme iz lipovičko-šumadijskog ciklusa.

- Rođen sam 25. januara 1949. u Šiljakovcu, na samom početku legendarne Ibarske magistrale. Rođen sam u blizini Buce Jovanovića, Radoja Barajevca, Doce Ivankovića, Ilije i Milije Spasojevića, Milančeta Radosavljevića. Uz takve majstore sam zavoleo pesmu i pevače prave narodne muzike, kasnije sam zavoleo i mnoge druge.

- Sećam se kad je Zoran Kalezić pre pola veka snimio moju pesmu "Uzalud te tražim, uzalud te čekam", direktor Jugotonovog predstavništva u Beogradu je rekao: "Ljudi, mi smo otkrili novog Sabana". Tada sam u stvari shvatio da je za uspeh u diskografiji bitno ne samo pevanje nego i način donošenja pesme.

Početkom 70-ih počeo je Mlađa i da komponuje pesme na svoje stihove. Počeo je i da orkriva neke nove pevačke talente.

- Nekako sam se specijalizovao za pevače sa prigušenim i promuklim glasom, nisam preferirao grlatu gospodu. Kad sam pokazao Radoju Barajevcu "Poslednje pismo", moju prvu pesmu za Ljubu Nedeljkovića, upitao me: "Imaš li ti uši, gde nađe ovog buldoga?". Samo dve godine kasnije Ljuba Nedeljković je postao jedan od glavnih pevača Radoja Barajevca.

- Ja sam otkrio i Milančeta Radosavljevića i uveo ga u diskografiju. Milanče je početkom 70-ih bio harmonikaš koji je pomalo pevao, a moj pevač Mile Maksimović je hteo da ga angažuje da mu svira drugu harmoniku na ploči. Otišli smo u restoran "Park" u Železniku i dogovorili sa Milančetom da nam svira na ploči. Ali, kad je Milanče počeo da peva neke Bucine pesme na svojoj harmonici, ja sam se smrzao. Snimio sam ga na diktafon i odneo snimak mom kompozitoru Aci Stepiću. I Aca se zaledio kad je čuo Milančeta, ponudio mu prve pesme na moje i Lakijeve stihove. Tako je Milanče ušao u diskografiju kao već formiran majstor u svojoj trideset i nekoj godini.

1979. napisao je Mlađa i "Ustaj sine, ustaj rano moja", jednu od najslušanijih i najlepših svadbarskih pesama svih vremena.

- Obraćao sam pažnju bukvalno na svako slovo i reč u pesmi. U drugoj strofi ove svadbarske pesme pisalo je: "Kad te majka sa cvećem zakiti, nikad majci lepši nećeš biti". Barajevac je na simanju izbacio "sa" i ubacio "prva". Naizgled nebitno i neprimetno, ali menja poentu. Nikad nisam pisao pesme tipa "Kiša pada, a ja oficir", bez smisla i životne priče.

- Pesmom "Ustaj sine, ustaj rano moja" želeo sam da preslikam i ovekovičim svadbe koje pamtim u prašnjavim sokacima mog rodnog Šiljakovca. Ispalo je da sam svojim stihovima ušao na svaku svadbu.

Snimio je Mlađa oko 700 sentiša. Snimio je i desetine pesama za legendarnu Micu Trofrtaljku.

- Mica je krajem 60-ih napravila čudo sa pesmom "Davorike dajke". Ubrzo je postala samo zaboravljena drumska pevačica. Razmišljao sam šta da joj napišem da je šokiram i vratim u život. Otišao sam u njene Milićevce, ali Mica je tražila pare unapred. Obezbedio sam joj i avans od jedne slovenačke disko kuće, obezbedio sam joj i pesme koje su je vratile u život: "I labavi ume da zabavi", "Hoće deda malo meda", "Dara Nijagara", "Mica krojačica"...

Mlađini stihovi su dostojni najprobirljivije zbirke ljubavne poezije. Ovaj diplomirani mašinac bavio se pisanjem usput i uzgred, a ostavio poluvekovni trag u diskografiji.

- Ja sam po struci mašinac, strojar unutrašnje plovidbe prve klase, što je čin u rangu kapetana palube broda i pomoćnik, oficir i upravitelj stroja. Plovio sam Dunavom na najvećim brodovima kroz Austriju, Mađarsku, Češku, Moldaviju, Rumuniju, Bugarsku, Rusiju. 49 puta sam doplovio do Rusije! Najlepše pesme napisao sam na brodu u trenucima samoće i inspiracije.

- U drugoj godini srednje škole pronašao sam u časopisu "Čik" adrese pevača i kompozitora. Okuražim se i prvo odem kod najvećeg, kod Mije Krnjevca. Krnjevac me nesebično pošalje i kod ostalih kompozitorskih velikana - Buce, Barajevca, Ace Stepića, Ilije Spasojevića, Pere Tanasijevića, Danila Živkovića, Dragana Aleksandrića, Mikija Mitrovića. Tako sam od 1967. počeo da pišem pesme za sve te majstore, a nekoliko godina kasnije i da komponujem na svoje stihove.

Nekim pevačima je napisao prve, nekim i najveće hitove u karijeri: Ljubomir Đurović "Još me peku suze tvoje", Zoran Kalezić "Uzalud te tražim, uzalud te čekam", Žika Ivković "Voliš li me isto kao nekad", Miško Pavić "Ustaj sine, ustaj rano moja", Miroslav Ilić "Šta sve nisam radio, čim se nisam sladio", Dobrivoje Topalović "Vodeničar", Šeki Turković "Noćas majko oboje smo budni", Milanče Radosavljević "Ako drugog voliš, ne pitaj za mene", Milan Babić "Svakog dana, svake noći", Usnija Redžepova "Oko Niša kiša", Snežana Đurišić "Ja noćas plakati neću", Milena i Mladen Petrović Kosmajac "Moj se dragi sviđa mojoj nani", Branka Stanarčić "Ide Mile putićem", Gvozden Radičević "Što se praviš, da me ne poznaješ", Angel Dimov "Kako ću suze da skrijem", Milivoje Đurišić "Tebi noćas daću sve", Aleksandar Stanojević Bokan "Jedna majka svom se sinu nada", Raća Radojičić "Rasli smo pod istim krovom", Petar Grubić "Povratak iz armije", Ljuba Nedeljković "Poslednje pismo", Stojan Marković "Srešćemo se kada se ne nadaš", Rosa Osmanović "Sam opet srećna žena"...

- Ponosan sam na svaku pesmu koju sam napisao i snimio. Ako se pesma ne svidi meni, nisam je davao ni drugome. E sad, kad pesma postane hit, kad pevač postane zvezda, on kaže: "A sad ona moja pesma". Pevač samo izvodi ono što smo mi tekstopisci napisali. Ni kompozitor koji napiše melodiju na moje stihove ne može da kaže "ona moja pesma". Svaka pesma je u stvari "naša", delo više ljudi. Ja sam udario temelj, kompozitor je dozidao, a pevač udario fasadu.

(Telegraf.rs)