Preminuo velikan narodne muzike Aca Stepić: Svirao harmoniku preciznošću geometra

Svojim hitovima je podigao Ljubu Aličića ("Šeherzada", "Nisi znala za bol srca moga", "Nosila si burmu moje majke", "Hoću ljubav, neću prijateljstvo", "Hoću susret u četiri oka"), Milančeta Radosavljevića ("Za ljubav sam mladost dao", "Pozdravi draga sina"), Zorana Kalezića ("Moj život je tužna priča", "Uzalud te tražim, uzalud te čekam"), Savu Radusinovića ("Šesnaest ti leta beše"), Ljubomira Đurovića ("Još me peku suze tvoje"), Milenu Plavšić ("Ti ne znaš, a ja te volim", "Samo za tebe jedini moj"), Asima Brkana ("Jednom sam i ja volio", "Ne ruši mi sreću nepoznata ženo"), Peru Grubića ("Jesenje su kiše počele da liju)...

Preporučujemo

Aranžirao je i odsvirao sa svojim ansamblom i na svojoj harmonici neke od najvećih hitova narodne muzike svih vremena "O majko, majko" (Meho), "Oči jedne žene" (Tozovac), "Srce gori, jer te voli" (Silvana), "Ljubavi živote moj" (Toma), "Ciganka sam lepa, vitka" (Safet), "Krao sam ljubav tvoju" (Kvaka), "Vrati se Neno, vrati" (Mustafa Redžić), "I sutra opet tačno u dva" (Aca Matić), "Pastirica" (Rade Petrović)...

- Rođen sam 25. avgusta 1932. u kraju violinista, u Velikom Polju kod Obrenovca. Moj otac Miodrag je bio violinista, imao svoj orkestar i svirao po svadbama u našem kraju. Imao sam i brata Tiosava, osam godina starijeg od mene, od koga sam zavoleo harmoniku i naučio prve tonove - pričao je Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.

- Posle osnovne škole upisao sam srednju geodetsku školu u Beogradu. Na prvi čas sam pošao u kudeljnoj košulji koju mi je skrojila majka Rosa. Kao svršeni geometar dobio sam stipendiju i počeo da radim u Prokuplju. Tako sam ispunio želju roditelja, ali ljubav prema harmonici je bila jača. Ne vredi, to je strast, to je želja, to su geni, to je sabornost koju sam poneo iz kuće. Odrastao sam u velikoj porodici, nas dvadesetak je živelo pod istim krovom. Taj patrijarhalni sklad sam kasnije preneo i u svoje pesme i u svoj orkestar. Mora da se zna ko je šef.

Preciznost geometra preneo je na harmoniku. Polovinom prošlog veka postaje učenik legendarne braće Ilije i Milije Spasojevića iz Meljaka. Posle tri meseca intenzivnog vežbanja, Milija odlazi za Ameriku, a Aca usavršava taj mirniji stil sviranja Ilije Spasojevića.

- Nisam se zadovoljjo samo šumadijskim pesmama, to je muzika koja mi inače teče kroz vene. Išao sam na časove kod somborskog virtuoza Ečike Balaža. Sa Ečikom sam proširio vidike na špansku, mađarsku, rusku, cigansku, muziku za ples, kancone, polke, mazurke. Tako sam usavršio najraznovrsniji repertoar, praktično sve što je publika mogla da traži, a svirao sam i ono što publika nije znala.

Svirao je Aca u najelitnijim hotelima i kafanama tog doba: "Kalemegdannska terasa", "Grand", "Skadarlija". Početkom 60-ih formirao je najsvestraniji estadni ansambl u bivšoj Jugi. Na jeddnom istom koncertu pratio je i Cuneta i Arsena, i Kvaku i Josipu Lisac, i Šabana i Đorđa Marjanovića. Sa svega nekoliko članova ansambla (Žarko Vukašinović gitara, kasnije i Miodrag Ilić, Boda Nikolić klavijature, Blagoje Petrović klarinet i saks, Aca Šišić violina, Ljuba Antonijević trombon, Života Pavlović druga harmonika, kasnije Dragan Stojković Bosanac, Miodrag Belaković bubnjevi), Acine svirke zvuče kao trajni radio snimci. Sve pod konac i sve potaman.

- Dvadesetak godina sam šefovao najtraženijim estradnim ansamblom. Svirali smo najveće festivale i najslušanije radio emisije: "Ilidža", "Beogradsko proleće", "Pesma leta", "Večeras zajedno", "Raspevana jesen", "Selo veselo", "Subotom uveče". I zamislite uz sve to - bio sam i lični vozač Tome Zdravkovića.

Zabavna muzika imala je svoju sarajevsku školu (Brega, Čola, Indeksi, Pro Arte), a narodna muzika imala je svoju lipovičko-čukaričku (Buca Jovanović, Barajevac, Ilija Spasojević, Aca Stepić).

- Ja sam bio učenik Ilije i Milije Spasojevića, ali sam kao kompozitor izgradio potpuno drugačiji stil. Moj stil sviranja je potpuno drugačiji od stila moga komponovanja. Stvarao sam za to vreme modernu narodnu muziku, sa primesma mediterana, meksika, orijentala.

- Preferirao sam pevače umilnog glasa (Milančeta, Savu, Kalezića, Milenu, Ljubu Đurovića), a ne one koji tresu planine. Bivalo je pevača koji nisu prošli kod Buce, al' su kod mene napravili velike karijere. Ono što danas promoviše Grand ja sam radio pre 50 godina samo na mnogo višem nivou, bez pompe i ludiranja.

Acino sviranje na harmonici nije bilo virtuozno kao kod Jovice Petkovića niti tako slatko kao kod Buce Jovanovića. Nije bilo ni suvišnim trilerima ukrašeno ni napadnom brzinom osakaćeno. Aca je svirao onako kako je i živeo - gospodski i nenapadno, a opet autorativno.

- Ljuba Aličić me je za vreme snimanja "Šeherzade" zamolio da otpeva za dva tona više. Rekao sam mu: "Lutko moja, može, ali kod tebe u Šapcu na vašaru ili svadbi.

Aca Stepić je svoju bogatu karijeru završio u statusu istaknutog estradnog umetnika. Veliki umetnik pretrpeo je i velike boli. Pre tridesetak godina izgubio je sina jedinca Miodraga, doktora stomatologije, a pre dve godine ostao je i bez životne saputnice Nade, sa kojom je proveo šezdeset dve godine u braku.

- Otkad sam izgubio sina nikad više nisam uzeo harmoniku. Kad sam izgubio i ženu svog života ("šesnaest joj leta beše kada sam je zavoleo"), poželeo sam samo jedno - neka žive pesme moje.

2016. godine PGPRTS je objavio trostruki CD Ace Stepića pod nazivom "Neka žive pesme moje". 2020 godine Aca Stepić je objavio knjigu "Neka žive pesme moje". 6. oktobra 2021, u osamdeset devetoj godini, preminuo je maestro Aca Stepić.

P.S.

Aco moj dobri i besmrtni...

Prvi si na ovim prostorima uniformisao orkestar, baš kao za svetske piste.

Poslednji si moj prijatelj sa kojim pričah sa fiksnog na fiksni.

Od tebe naučih kako ostati vaspitan i u društvu nevaspitanih.

Živiš maestro!