Snimio šest ploča sa Bucom Jovanovićem, a nije napravio karijeru: Milivoje Đurišić, snaga glasa i lenjost duha

"Ponosan sam stara majko, sutra idem u armiju,

Preporučujemo

biću vojnik i čuvaću svoju dragu domovinu.

Nek' cveta cveće, nek' lista gora,

dug prema zemlji vraćat' se mora.

Otac mi je govorio, učio me odmalena,

da se uvek čuvat' mora i voleti svoja zemlja.

Draga moja domovino, i tebi se mlađan kunem,

za slobodu i čast tvoju boriću se dok ne umrem."

(Ljubomir Đurović)

Ovo je prvi hit u diskografskom opusu Milivoja Đurišića, jedna od najpevanijih i najslušanijih vojničkih pesama svih vremena.

- Kad sam 1974. snimio "Dug prema zemlji vraćat' se mora", nisam bio svestan kakav sam hit imao. Po sat vremena spiker čita pozdrave i želje, a onda kreće pesma koju ja pevam - kaže Milivoje Đurišić.

- Nisam se skidao sa Radio Šapca i ostalih lokalnih radio stanica, a za mene niko nije znao. Tada spikeri nisu imali vremena da najave ni naziv pesme ni ime pevača, a o televiziji nije bilo govora. Na tada jedinoj televiziji ni za Šabana nije bilo mesta.

Ovaj grlati Podgoričanin (iz sela Botun) zaparao je uši i velikom Buci Jovanoviću, i to baš u godini razlaza sa Šabanom Šaulićem.

- Buca je slušao Radio Šabac i čuo pesmu "Dug prema zemlji vraćat' se mora". Pozvao je prijatelje iz PGP-a da pita ko to peva, niko nije znao da mu kaže. Ja sam singlicu sa tom pesmom izdao za PGP, pesma se zavrtela na svim radio stanicama, a prodata samo u desetak hiljada primeraka.

- Na moju sreću, Buca je ubrzo naleteo na mene preko svoga gitariste Timeta Petrova. Pevao sam u jednom odmaralištu u Bečićima, pa, pošto nisam imao postere, zalepio sam na ulaznim vratima omote sa moje singlice na kojima piše moje ime i "Dug prema zemlji vraćat' se mora".

- Kad me čuo Time Petrov, prilazi mi i kaže: "Znači, ti si taj pevač, traži te Buca Jovanović". Ja onako hladno i sa nepoverenjem odbrusih: "Zezaj nekog drugog, mene traži Buca Jovanović?!"

Milivojev "avaz" nije promakao velikom kompozitoru. Buca generalno nije preferirao urlatore, ali je zavoleo Milivojeve visne i prelepu boju glasa.

- Buca je ubrzo došao da me čuje i odmah mi ponudio dve pesme za našu prvu singlicu. Buca mi je zakazao studio, našao mi i stan kod Zorana Vlajića, svog najboljeg učenika. Tako sam iz Podgorice zapucao u Beograd i posle dve ploče sa Ljubom Đurovićem počeo saradnju sa Bucom Jovanovićem.

Foto: Promo

Od 1975. do 1981. snimio je šest ploča (12 pesama) sa Bucinim sentišima: "Prag doma moga", "Na put se spremaš", "Sam za stolom jedan čovek sedi", "Brižna si majko", "Krojte mi dragoj divnu haljinu", "Da li pamtiš", "Devojka kraj reke", "Lutam po danu, lutam po noći", "Sećanje imam jedino", "Ljubav te moja traži", "Sreli smo se", "Nema je".

- Kasnije sam saznao i od Buce i od nekih naših zajedničkih prijatelja da sam upao u njegovo jato baš kada se raskantao sa Šabanom. Kad sam snimio pesmu "Sam za stolom jedan čovek sedi", Šaban se oduševio tekstom i rešio da je komponuje na potpuno drugačiju, svoju melodiju.

- Meni je samo rekao "žao mi tebe", snimio pesmu na isti tekst i napravio hit. Ova moja verzija sa Bucom se nije čula. Jednostavno, Šabanu niko nije mogao na crtu, ni onda, ni danas.

Pored 12 snimljenih pesama sa Bucom, Milivoju su promakle još neke hit pesme čuvenog kompozitora.

- "Momak veseljak" sam glatko odbio, nije mi se svidela. Odbio sam i "Zanela me svetla velikoga grada", koja je podigla Marinka Rokvića. Igrajući šah i pecajući sa Bucom, iz prve ruke sam slušao sve te pesme koje je komponovao.

- Kad mi je pevušio "Devojka kraj reke", rekao mi je da je pesmu dao nekoj pevačici iz Beča. Sutradan sam mu rekao da sam sanjao tu pesmu, da mi se mnogo sviđa i da je da meni. Ispustio sam mnogo hitova, a oteo sam od Buce makar "Devojku kraj reke".

(Goran Milošević)